Разговор:Анђели гарава лица/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Јел може превод на српски? -- Обрадовић Горан (разговор) 17:56, 16. септембар 2008. (CEST)

Па зар није већ?--Награисаловићкажи/лажи 18:23, 16. септембар 2008. (CEST)

Сада јесте. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:26, 16. септембар 2008. (CEST)

Па овај наслов стоји већ од 3 сата , а твој је коментар од 17:56. --Награисаловићкажи/лажи 18:30, 16. септембар 2008. (CEST)

Да, али.. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:32, 16. септембар 2008. (CEST)

Погледај у српски речник и наћи ћеш све те речи. одвојити, криви, ангажовати, попис. За подузетник нисам сигуран. --Награисаловићкажи/лажи 18:36, 16. септембар 2008. (CEST)

Потпуно си у праву. Међутим, постоји у срспском речнику и реч мач, па то не значи да можеш да оставиш нисам имао much времена. Наиме, попис у српском значи поступак прикупљања података о становништву, док у хрватском значи списак (погледај међувики овде). Слично, криво на српском значи искривљено, док на хрватском значи (и) погрешно (Северина: какав је то криви спој, да си њен а да си мој). Што се тиче глагола одвојити и ангажовати, они су наравно присутни и у српском језику у истом значењу, али је њихова употреба у инфинитиву на такав начин изузетно необична, док је у хрватском то стандардна пракса. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:51, 16. септембар 2008. (CEST)

Мислим да због оваквих ствари сада имамо и црногроски језик, за неколико година вероватно и крајишки, херцеговачки, војвођански итд.--Награисаловићкажи/лажи 19:02, 16. септембар 2008. (CEST)

Не, црногорски језик имамо зато што је један човек смислио кул начин да легализује шверц :) Ма колико неки људи (из најразноврснијих мотива) понављали да је српски језик исто што је и хрватски, то баш и није тачно. А све и да јесте, постоје значајне разлике у лексици, и ма који ти мотиви били, већина младих људи у Србији и поред најбоље воље нема представу шта је то душик, потепус, или промиџба, и док ствари стоје тако, просто вучковање чланака са хр.вики од њих једноставно неће направити текстове на српском. Ипак је неопходно уложити елементарни напор и барем прочитати текст. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:17, 16. септембар 2008. (CEST)

Наиме, попис у српском значи поступак прикупљања података о становништву, док у хрватском значи списак

Није баш тако и хрвати кажу попис ( Ово је са http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/Census2001/Popis/H01_02_03/H01_02_03.html ). --Награисаловићкажи/лажи 19:10, 16. септембар 2008. (CEST)

Што доказује тачно шта? Ајде прочитај поново мој аргумент, и размисли о њему. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:18, 16. септембар 2008. (CEST)

Па да Хрвати не кажу списак о становништву, већ исто као и ми попис. Али боље да прекинемо с овим, јер нигде не води.--Награисаловићкажи/лажи 19:24, 16. септембар 2008. (CEST)

Уфф, хајдемо поново, овај пут полако. У хрватском реч попис има денотацију попис [становништва] и списак [какав год]. У српском реч попис има денотацију попис [становништва], и никакву више. Што значи да ако се сложимо да је у чланку реч попис стајала у денотацији списак (а јесте!), реченица је бесмислена на српском.

Постоји лепа и јасна аналогија са другим примером који сам дао, реч криво такође у хрватском (као и реч попис) има денотацију коју има у српском, али и једну додатну денотацију. Ако у хрватском тексту пише слика је била криво постављена, у тој реченици не треба ништа мењати. Међутим, реченица криво сам те разумео у хрватском има значење, док у српском нема, већ треба погрешно сам те разумео. На исти начин хрватска реченица на попису становништва.. се не мења при преводу на српски, док реченица попис народних хероја.. мора да се промени у списак народних хероја... Јел сада јасно шта сам хтео да кажем? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:39, 16. септембар 2008. (CEST)

Углавном. --Награисаловићкажи/лажи 19:49, 16. септембар 2008. (CEST)