Разговор:Афродита/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за добар чланак на расправи

Распарава траје до 28. новембра 2010. у 14:10. --Новак (разговор) 00:44, 22. новембар 2010. (CET)

Nominacija

Clanak je malcice kratak za dobre. Trebalo bi ga jos prosiriti. Moj predlog je prevesti sa engleske pasuse o imenu i poredjenju sa slicnim bozabstvima drugih naroda. -- Bojan  Razgovor  19:31, 21. новембар 2010. (CET)

  Урађено --M.Sanja (разговор) 13:34, 26. новембар 2010. (CET)

Требало би додати њену везу са Адонисом, Парисов суд и мит о Пигмалиону. А можда и додати списак њене дјеце, као на енглеској википедији. --Helios13 (разговор) 08:23, 27. новембар 2010. (CET)

Списак њене деце наведен је у кутијици одмах на почетку чланка (в. Потомство).--M.Sanja (разговор) 13:12, 27. новембар 2010. (CET)

  Урађено --M.Sanja (разговор) 00:28, 28. новембар 2010. (CET)

Гласање (правилник)

Гласање у трајању од седам дана почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна:

1. Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.
2. Ако су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи.

Током седмодневне расправе изнети су коментари, који су испуњени, и аутор чланка је учествовао у расправи. С обзиром на то ставља се налепница да је чланак на гласању.

Кандидат за добар чланак на гласању

Гласање траје до 5. децембра 2010. у 14:10. --Новак (разговор) 16:44, 28. новембар 2010. (CET)

Коментари

Грчки треба да се транскрибује на српски да можемо да прочитамо. Овако сваки просечан посетилац само може да гледа те речи. --Алекс (разговор) 19:36, 28. новембар 2010. (CET)

Како си то мислио да изведеш? Да уклоним све грчке наслове и уместо њих ставим латиничне? Нпр. место Ἀφροδίτη да ставим Aphrodíte?

Da se napiše "Афродита" или како се каже а онда (грч. Ἀφροδίτη). Ovde me podseti da je nemamo šablon za starogrčki a na to sam više puta nailazio. --Алекс (разговор) 20:09, 29. новембар 2010. (CET)

Иначе, грчки термини се не транскрибују на српски, што ви кажете. Немогуће је, а и било би смешно и покушати због карактеристичних слова а и акцената којих нема у српском. Изгубио би се сваки смисао. Погледај од др Срејовића Речник грчке и римске митологије и видећеш да ниједан термин није транскрибован на српски, место тога он је преведен, што је у овом чланку и урађено.--M.Sanja (разговор) 20:03, 28. новембар 2010. (CET)

Ne, ne verujem da je na to mislio Aleks. Postoje pravila transkribovanja sa starogrčkog u pravopisu srpskog jezika, i ne vidim zašto se ne bi transkribovali. Treba svakako ostaviti u zagradi grčki zapis, kao i prevod na srpski, ali, što reče Aleks, da bi neko znao kako to da pročita, treba da bude i transkribovano i zapisano istim pismom u kom je pisan i članak. Nikako ne uklanjati izvorni starogrčki i prevod. Dr Srejović (kao i Miloš Đurić) je pisao za one za koje se pretpostavlja da umeju da čitaju starogrčki, ali ovo je opšta enciklopedija i treba da stoji i transkribovani oblik, za one koji nisu vični starogrčkom. --Јагода испеци па реци 19:29, 29. новембар 2010. (CET)

Истина, и у књизи Милоша Ђурића (Историја хеленске књижевности) термини на старогрчком остају непромењени. Евентуално, постоји опција, што каже Сања, да се сви термини латинизују, али пошто то не претендују ни наведени аутори, не сматрам за пожељно. Ако ме разумеш...--Nvlado (разговор) 20:16, 28. новембар 2010. (CET)

Pa ok, ako je tako. Ali ja bih ipak transkribovao jer manje-više svi jezici imaju neke akcente i karakteristična slova. Ne moraš daleko da ideš ali makedonci imaju ono dz slovo koje ne možemo da transkribujemo a o francuskom i nemačkom da ne pričamo. Ovo se pravi za običnog korisnika koga ne interesuje toliko kako se to piše na starogrčkom već da može da pročita. Ako termin može da se "latinizuje" može i da se "ćirilizuje". Malo dobre volje i može da se uradi. Transkribujemo sve jezike pa ne vidim da je starogrčki neki izuzetak. --Алекс (разговор) 20:07, 29. новембар 2010. (CET)

Афродита (грч. Ἀφροδίτη) је грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности, али не и брака.

Она дарује људима лепоту и љубавну срећу, па је тако постала и богиња брака.

Ове две реченице су конрадикторне и стварају забуну. Требало би их мало преформулисати. Иначе, све у свему јако добар чланак.--Walker (разговор) 18:06, 29. новембар 2010. (CET)

---

У поднаслову „Култ“, у првом пасусу на крају пише: „Отуда су јој и атрибути: Κυπρια, Παφια, Κνιδια, Κυθερεια, Ιδαλια“. Мислим да би ту требало за сваки атрибут дати у загради превод или бар транскрипцију (или оба, ако је могуће), дакле као и у осталим случајевима. Иначе је фин текст и то ниће утицати на глас. ;) EOF; [sabate]$ talk; 17:20, 30. новембар 2010. (CET)

Kiparska Afrodita

Da li ima neki poseban razlog zbog kog je "kiparska" napisano velikim slovom? --Јагода испеци па реци 19:19, 29. новембар 2010. (CET)

Valkeru, došlo je sukobljenja izmena pa mi je podugačko razjašnjenje otišlo u propast. U suštini treba da znaš da se Afroditin kult u arhaičnom periodu razlikovao od onog u klasičnom. O tome se raspravlja upravo u članku koji spominje njene veze sa ostalim božanstvima.--M.Sanja (разговор) 19:33, 29. новембар 2010. (CET)

Ali sam ipak radi pojednostavljenja izbacila ono "ali", jer, kako čujem, definicije ne bi trebale da budu ni delom u negaciji.--M.Sanja (разговор) 19:36, 29. новембар 2010. (CET)

Jagodo, to joj je atribut koji dovodi nekoga u vezi s nečim što je obično mesto, zanimanje, neka specifična osobina, fizička crta i sl. A to se piše velikim početnim slovom. Sličan primer ti je kod Helene Trojanske, ili kako se obično kaže - Lepe Helene.--M.Sanja (разговор) 19:33, 29. новембар 2010. (CET)

Atribut bi se pisao malim slovom, ako se radi samo o atributu. Ako joj je atribut deo imena, kao u slučaju Jelene Trojanske ili Lepe Jelene, onda ide velikim. Zato sam i pitala, jer ne znam da li je sastavni deo imena ili nije. --Јагода испеци па реци 19:41, 29. новембар 2010. (CET)

PS:Inače, kad se sukobiš s nekim u izmenama, samo skroluj na dno stranice, i videćeš tekst kojji si napisala, kopiraj ga i pejstuj u gornji prozor u kom se nalaze već izmene s kojima si se sukobila, ili jednostavno izađi pa ponovo edituj stranicu, nalepi i sačuvaj svoje izmene. --Јагода испеци па реци 19:44, 29. новембар 2010. (CET)

Važi, hvala na savetu, a vidim ima i pohvala! ;) Nego, istina, postoje atributi koji su se jednostavno slepili uz ime. To se praktikovalo u Grčkoj počev od doba Mikenaca. (v. Mikenski svet od Džona Čedvika → Ljudi sa tablica, od 104 do 114). Pored prezimena izvedenog iz očevog imena stajalo je obično ili pripadnost plemenu ili zanimanje.--M.Sanja (разговор) 19:57, 29. новембар 2010. (CET)

ili, kao što rekoh, neka crta, bilo fizička ili karakterna.--M.Sanja (разговор) 19:58, 29. новембар 2010. (CET)

Није то само хеленски обичај, тога је било свуда. Српски правопис налаже велико слово само ако тај атрибут постане део имена, као нпр. Пера Ждера, Боб Носоња, и сл. а и у самој историји имамо много примера где се име места порекла слепи уз лично име, што и није толико чудно с обзиром да у оно време презимена нису била баш чест случај, па тако имамо Германа Далматинског, Тому Аквинског, Јустина Филозофа, Анселмо Кантерберијски, а и код класичних имена имамо случајеве да је надимак постао име, па је тако Платон био плећат, Страбон зрикав, а Цицерон бубуљичав. А и цела плејада франачких владара има имена по својим карактерним особинама: Пипина Малог (или Кратког), Карла Ћелавог, Карла Дебелог, Карла или Карла Припростог (или Глупог), а затим и први француски владари, попут Луја Муцавца, Луја Лењог, Луја Дебелог или Луја Кавгаџије и сл. Ако је то "Кипарска" постало део њеног имена (као у овим примерима које сам навела), онда велико слово, ако је само ближа одредница за место њеног порекла, онда не. Мени је то мало чудно јер никад до сад нисам чула да се Афродита тако зове, где год сам читала о њој, звана је само Афродита, но не искључујем да је моје познавање митологије прилично ограничено, зато и питах. Ако јој је део имена, онда нек остане велико слово. --Јагода испеци па реци 22:28, 29. новембар 2010. (CET)

По ономе што сам ја видео, атрибути су дефинитивно постајали делови имена, тим пре што су у појединим случајевима не само одређивали карактеристике божанстава као у случају Атене Полијас која би била заштитница градова и Атене Промахос, која би била предводница (у рату, претпостављам), већ колико Срејовић и други аутори указују, временом се више није ни радило о истим божанствима, а опет у зависности од места (града) где су их обожавали.--Методичар зговор²а 22:35, 29. новембар 2010. (CET)

Добар чланак

Чланак је изабран у категорију добрих чланака 5. децембра 2010. (14:10) --Новак (разговор) 15:24, 5. децембар 2010. (CET)

Коментари

 Коментар: