Разговор:Бијељина/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

• (Особа са адресе 195.252.106.222 је побројала породице за које тврди да се у Бијељини баве нелегалним радњама; што је обрисано.) Експлицитне оптужбе да се неко или одређени број људи бави нелегалним радњама мора бити доказано. А Википедија, свакако, није место за доказивање тако нечега. --Милош 04:02, 29 Окт 2004 (ЦЕСТ)

• Пукнућу од смијеха! Нека каже које пумпе држе да не идем тамо кад пођем у Бијељину ове зиме! --Милант 11:43, 29 Окт 2004 (ЦЕСТ)

Ето, набројане су :) !!!ОБРИСАНО!!! . Велики незванични дистрибутери (читај "шверцери") горива за вријеме рата, опште познати ратни профитери - тајкуни. Доказ није неопходан, довољно је рећи да је све стечено за вријеме четири године рата. Данас су посланици у скупштини.

Прекопирано са чланка

'''Праисторија и антика'''

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забележени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намене са представом 'Подунавских коњаника'.

'''Стари Словени'''

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обе стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између VII и XII века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља где су начи преци у VIII веку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно сведочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово време насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила целу равницу пре него што је настала Бијељина

'''Средњи век'''

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У 'Љетопису попа Дукљанина' спомиње се једна победа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара 'у равници Белина'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ретко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. По попису Зворничког санџака 1533. у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села : Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најтарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

'''Национално буђење'''

Сточна пијаца - рад M. Атанацковића Срби овог краја су искрено подржали Карађорђев устанак и величанствено буђење српског народа, али ослобођење није успело, и Срби бијељинског краја били су страховито десетковани и нису били у стању да узму знатније учешће у великом покушају ослобођења Срба у БиХ 1875 - 1878. Ова тешка времена изнедрила су и двојицу најзнаменитијих људи овог краја : Кнеза Иву од Семберије (1760 - 1840) као најизразитијег српског добротвора, симбола српске племнитости, и Филипа Вишњића (1767 - 1834), најпознатијег српског гуслара. Бијељина је, захваљујући природном богатству, по попису из 1864. била највећи град санџака са 6074 становника, док је Тузла имала 5264. Због антисрпске политике Аустроугарске и социјалистичке Југославије Бијељина је заостајала у развоју као типично српски крај, тако да је Тузла 1991. имала двоструко више становника од Бијељине.

Разгледница Бијељине из прве половине XX века

'''У нашим данима ...'''

Након априлског рата 1992. у Бијељини спрски народ је најзад извојевао потпуну слободу и створио услове за несметан развој, како то и омогућава положај и природно богатство овог краја.

После шестодневних борби у априлу 1992. бијељинска општина је била поштеђена ратних дејстава, али су јединице из овог краја чиниле окосницу Војске Републике Српске на Мајевичком и Брчанском ратишту, као и многим другим деловима Републике. I овом приликом желимо да одамо пошту свим борцима палим за слободу отаџбине.

--Филип ツ 16:33, 18. јул 2006. (ЦЕСТ)

Из чланка избачен текст

За Бијељину се може рећи да је старо насеље које је настало давно, још у млађем каменом добу око петхиљадите године старе ере. То је веома стари град - потиче још из времена почетка развоја људске цивилизације. У околини града се налазе бројни арехеолошки локалитети из млађег каменог доба.

Ове просторе су некад насељавали Хуни, Авари, Римљани, Мађари, Турци, Нијемци и други. Данашње име града је нешто млађе и вјерује се да је настало крајем 14, вијека, по бијелој боји дрвећа или огуљених кора дрвета које су гледали каравани који су се кретали мочварним и шумовитим предјелима од Саве ка унутрашњости Босне. Иначе данашње име је забиљежено у једном документу из Дубровачког арихива 3.марта 1446.године.

Град је потпао под Турску власт први пут 1521. године. Ипак највеће разарање град је претрпио 1716.године када га је заузела Аустријска војска под командом принца Еугена Савојског. Друга Турска окупација града била је 1739.године. Одлуком Берлинског конгреса 1878.године град је после Турске окупације потпао под влас Аустро-Угарске монархије и у саставу те царевине остао све до краја Првог свјетског рата када је 1918.године створена Краљевина Југославија.

1995.године створена је Босна и Херцеговина као самостална држава, потписиванем дејтонског споразума. Бијељина је од тада у Републици Српској која је дио БиХ.

Ево како је 1914.године прве године рата Срба у Бијељини против окупатора, описао новинар и књижевник, Егон Киш који је и сам био очевидац догађаја као војник: "Аутом су довезли једног Србина у војно заповједништво, носио је униформу Босанске регименте. Младић је, веле да је Српски официр, имао везане очи. На његовом лицу није било нимало забринутости ни страха, иако је било јасно да ће бити објешен. Такво сам одлучно и равнодушно држање видјео и код једног комите, кога су у ланцима везаног одвезли у жандармеријско заповједиштво. Неће бити лак рат, како смо то мислили, са тим свијетом који је спреман на смрт." Другом приликом је записао: "Читаво пучанство је србофилско. У затвору се налази дванаест угледних људи. Један дио њих су попови, а други европски одјевени људи, који се брижно перу и чисте зубе. Свима им пријети вјешање ако се деси ма и најмањи инцидент у војсци." --Паун 03:10, 10. мај 2007. (ЦЕСТ)

Засто је овај чланак избачен са главне странице? --Милутин

Зато што је писан латиницом у ћириличком тексту, правописно је неисправан (Турска власт, а требало би турска власт). Имаш Вучка за брзо пребацивање из ћирилице у латиницу и обратно. Само немој задњи пасус да стављаш у текст јер јер неенциклопедијски. -- Bojan  Razgovor  21:34, 10. мај 2007. (ЦЕСТ)

Што да не стави последњи пасус? Јасно је означен као цитат.--Паун 22:35, 10. мај 2007. (ЦЕСТ)

Сумњив податак

Одакле податак да је споменик краљу Петру подигнут у периоду 1908.-1918. година? У том периоду овдје је била власт аустроугарске, сумњам да би они подизали споменик једнок краљу Петру!!!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ТхеМинер (разговор • доприноси) | 03:51, 19. фебруар 2008

... и рат у Босни није почео 1991., већ 1992. године.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ТхеМинер (разговор • доприноси) | 21:08, 19. фебруар 2008

Мирко Илић

Што се тиче Мирка Илића, један је од најпознатијих свјетских дизајнера. Имате податке о њему на wикипедији на енглеском језику. —ТхеМинер (разговор) 14:54, 13. јул 2008. (ЦЕСТ)

Поставља се питање: како знамо да је „један од најпознатијих свјетских дизајнера“? Крупна титула коју треба доказати. Даље, може се видјети да осим на енглеском језику тај „један од најпознатијих свјетских дизајнера“ нема чланак ни на једном другом језику, а и на енглеској је био предлаган за брисање, и то брзо, те да се није наш земљак Витриден побунио вјероватно би био избрисан по кратком поступку. Треће, поставља се питање релевантности графичких дизајнера за енциклопедију. Четврто, на чланку о Мирку Илићу на енглеској википедији нема ниједне референце, а од спољашњих веза има само његов лични и два на српском језику; то ми не личи на једног од најпознатијих свјетских дизајнера. --Дарко Максимовић (разг.) 15:19, 13. јул 2008. (ЦЕСТ)

Град или општина

Како то да је Бијељина и град и општина. Ако је град онда неможе бити у списку насељених места у у граду Биељини. Ако је општина неможе у свом саставу имати град. Мешамо бабе и жабе.--Дразетад (разговор) 08:58, 2. септембар 2008. (ЦЕСТ)

Општина има око 150.000 становника а не град, зато је враћена измена.----Лáсзлó (талк) 15:33, 21. август 2009. (ЦЕСТ)

Кад је вец направљена страница о Бијељини као насељеном мјесту, требало би сав овај текст вратити на страницу Опстина Бијељина јер се текст на опстину и односи.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ТхеМинер (разговор • доприноси) | 23:14, 25. август 2009

Број становника

Број становника према прелиминарним резултатима пописа односи се на цијелу административно-територијалну јединицу Град Бијељина (раније општина) а не само на насељено мјесто Бијељина.--В и к и Р 16:08, 6. новембар 2013. (ЦЕТ)

1992

Мени је мало превелик број да је 1000 цивила убијено априла 1992. -- Bojan  Razgovor  08:39, 26. децембар 2013. (CET)

Promenio sam samo na događaje pocetkom aprila kada je ubijeno najmanje 48 ljudi. Zločini su nastavljeni i u drugom delu godine, ali to bi ipak trebalo pokrepiti drugim izvorima, mislim da je sada uredu.--Shumwiki (разговор) 12:53, 26. децембар 2013. (CET)

Ова галерија се претвара у рекламу једног етно-села близу Бијељина, а град је много више од тог села... --CarRadovan (разговор) 00:45, 13. септембар 2014. (CEST)

Definitivno najlepše etno selo u kojem sam bio. Fenomenalno izgleda --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:50, 13. септембар 2014. (CEST)

Ма треба направити чланак о том етно-селу и растеретити овај чланак прегломилавања тих слика. Вјероватно Бијељина има још неких знаменитости осим тог етно-села. --CarRadovan (разговор) 01:24, 13. септембар 2014. (CEST)

Оно је фактички део града, мислим јесте део града. Станишићи (етно-село) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:56, 13. септембар 2014. (CEST)

Дио града Бијељине јесте, али није дио насељеног мјеста Бијељине. [1] [2] Према овим картама то могу бити само Дијелови (највјероватније) или Попови (мање вјероватно). --Слободни умјетник (разговор) 10:02, 13. септембар 2014. (CEST)