Разговор:Владари Сицилије и Напуља/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Краљевина малим словом. Нека Делија то провери у Клајну, јер сада немам књигу са собом, али сам сигурна сто посто да је Напуљска краљевина а не Напуљска Краљевина.--Мадуиxа кажи 19:30, 8. април 2007. (ЦЕСТ)

Зар није Јована Луда била де јуре краљица Напуља као Јована Трећа? Она је била кћерка и наслиједница Фердинанда II Арагонског (Фердинанда III Напуљског). Она је била де јуре краљица земаља Круне Арагона заједно са својим сином Карлом. Зар је наслиједила све очеве краљевине сем Напуља?

Није. Хуана ла Лоца, или како ти казес, била је само краљица Кастиље, јер је наследила своју мајку на престолу Кастиље, а отац јој је био јос увек зив, стависе успео је опет да се озени. Кад је Фернандо II од Арагона умро, наследио га је директно Карло V његов унук, јер је Хуану вец сам Фердинанд стрпао у манастир у Тордесиљасу под изговором да је "неспособна да води земљу" и регентовао је Кастиљом уместо ње до своје смрти 1516. године. У медјувремену, измедју Фернандове смрти и ступања на престо Карла V, тј I од Спаније 1517, Кастиљом је регентовао кардинал Сиснерос а Арагоном Алфонсо од Арагона, Фернандов брат. Карло је 1516. био прогласен за краља Спаније, али је морао отици у Спанију и полозити заклетву у Кастиљи и Арагону да це постовати њихове фуеросе (законе) како би га њихови кортеси признали за краља па се он 1517. лепо укрцао на брод и крено пут Спаније из Холандије где је одрастао и где се родио. О свему томе има лепо објасњено у цланку о карлу V.--Јагода испеци па реци 19:49, 11. јун 2009. (ЦЕСТ)

Прочитао сам чланак о Карлу V, али збунила ме шпанска википедија. Они кажу да су Фердинанда V и Изабелу I у Кастиљи 1503. наслиједили Јована и Филип I (иуре уxорис), а да су Фердинанда II у Арагону 1516. наслиједили Јована и Карло I (иуре матрис). Хвала на објашњењу. Јао, сад видим да се заборавио логирати горе... Амсал (разговор) 17:44, 12. јун 2009. (ЦЕСТ)

Извини, код Фердинанда V? Сад ти мене збуњујес... :)

Ево погледала сам опет у књигу, да не буде да прицам напамет. Јосé Нието, Хисториа де Еспаñа, стр. 159. Преприцацу укратко:

Кад је Изабела умрла 1505, Фернандо II је по закону престао да буде краљ Кастиље а круну је наследила њихова кцерка, Хуана са својим музем, Филипом Лепим. Хуана и Филип владали су неких пет месеци заједно све до изненадне Филипове смрти која је тотално дотукла Хуану и она није ментално висе била способна да влада, па је формиран Савет регентства са Сиснеросом на целу који је нарафски, био одан Фернанду, који је, кад се 1507 вратио из Напуља, поцео да влада као регент Кастиљом у Хуанино име. Круне јесу остале одвојене у периоду измедју смрти Изабеле и Фернанда (1505-1516), а тако би и остале да је Фернандо имао порода са својом новом зеном Зермен де Фоа, или да је Хуана била способна да влада. Кад је Фернандо умро, Сиснерос је опет заузео полозај председавајуцег у Савету регентства у Кастиљи, а у Арагону на то место је досао Алфонсо од Арагона. Њих двојица су владала овим двема крунама (нису само краљевине у питању, вец круне Кастиље и Арагона, јер унутар сваке од њих било је опет висе политицких целина) до пунолетства Карла V. ....

Карло је имао тескоца да у Кастиљи буде признат за краља јер је то право имала његова мајка, Хуана. Десиле су се две побуне које су као узрок имале Карлово именовање за краља Кастиље (дакле, нигде се не помиње Арагон! Стависе, у Арагону је био сасвим ОК примљен и дали су му брдо пара које је он улозио у свој избор за цара СРЦ јер је требало поткупити многе седе главе... ;) I тако даље и тако близе... :D Нисам гледала спанску вики, али оцигледно је да су се негде зезнули... --Јагода испеци па реци 19:37, 12. јун 2009. (ЦЕСТ)

Хехе, под Фердинандом V сам мислио на арагонског краља Фердинанда II, који је као Фердинанд Пети био монарх Кастиље иуре уxорис. Сад видим ен.wики расправу о Јованином статусу, која је завршила консензусом да је Јована била краљица Арагона. Требало би погледати тамо наведене изворе, чини ми се да нису за бацити. Навели су прокламацију Јоване за краљицу земаља Круне Арагона, кованице и неке повеље. У сваком случају, занимљиво :) Амсал (разговор) 19:10, 13. јун 2009. (ЦЕСТ)

Не знам, погледала сам на спанској вики, један тип даје линк ка овој страници као доказ да је Хуана била и краљица Арагона, а одмах на поцетку писе:

Ел 23 де Енеро де 1516 ацабó сус дíас D. Фернандо ел Цатóлицо, гобернадор де Цастилла пор су хија ла Реина Доñа Јуана. Орденó ен су тестаменто qуе ле суституyесе ен ла гобернациóн y администрациóн де естос реинос ел Прíнципе D. Царлос, су нието, а ла сазóн ен Фландес, y дуранте су аусенциа ел Царденал Јимéнез де Циснерос, Арзобиспо де Толедо.

Болд је мој, а отприлике казе: Дана 23. јануара 1516. године умро је Фернандо Католицки који је владао Кастиљом у име своје кцерке доње Хуане. I свом тестаменту наредио је да га у владавини и администрацији тим краљевствима наследи принц Карло, његов унук... аа у његовом одсуству, Кардинал Хименес де Сиснерос...

Овде се јасно говори о Круни Кастиље, и само Кастиље, јер су под круну Кастиље спадале краљевина Кастиља и Краљевина Леон. Ја не видех у овом тексту да се игде помиње да је Фернандо оставио круну Арагона својој лудој кцерци. Осим тога, нелогицно је. Ако је вец свом унуку оставио старатељство над краљевином Кастиљом, засто би свој престо остављао својој лудој кцерци, кад вец мозе директно да остави свом унуку који је био здраве памети и коме је ВЕЦ оставио једну круну ција је владарка на папиру била његова луда кцерка? Она је евентуално мозда могла да носи титулу, али свакако није била никад званицно прогласена краљицом Арагона... --Јагода испеци па реци 20:16, 13. јун 2009. (ЦЕСТ)

Сад видех и енглеску вики. Занимљиви су документи које остављају тамо. Изгледа да заиста јесте Хуана била прогласена наследницом Фернандовом, али то је био изузетни изузетак. Према овом тексту, Фернандо је прво покусао да протури своју кцерку Изабелу од Португала, али му није успело, Кортеси су одлуцно одбили јер по арагонском фуеросима зена није могла наследити престо. Онда је Изабела умрла на породјају, па је наследник био њен син Хуан и ту није било проблема, али умро је као беба, тако да је Арагон (као и Кастиља) остао без наследника. У Кастиљи није вило проблема да престо наследи Хуана, али у Арагону јесте (због закона), али на Фернандово инсистирање, Кортеси су нерадо пристали да направе изузетак јаснонагласавајуци да НЕЦЕ да мењају своје фуеросе и да је то САМО у овом слуцају изузетак. Хуана је полозила заклетву у Арагону, али у Каталуњи то јеурадио за њу њен отац, па је остало да то сама она уради кад буде била у кнезевини, с тим да ако то не уради, њено признање за кнегињу Каталоније отпада. Такодје је договорено да се она повуце ако Фернандо буде имао сина са Зерменом (ког је и добио али је умро, према овом тексту). Дакле, оно од малопре се изгледа ипак односи на круне Кастиље и Арагона, али занимљиво је ста се даље казе у том тексту, а то је да је Карло одбио да буде само управитељ, него је хтео да се прогласи краљем... Ту се оцигледно ради о дебелим политицким заврзламама, тако да ја мислим да ипак треба оставити како је, јер Хуана јесте владала Кастиљом, па макар то било и само тих неколико месеци, а Арагоном никад није, дакле имала је само титулу и ниста висе. С тим у вези, нпр. Хуан Карлос има титулу нпр. краља Мадјарске, Далмације и Хрватске, па сви знамо да то нема везе с мозгом и ида Хуан Карос сигурно није никакав краљ ни Хрватске ни Мадјарске ни Далмације. Ако се и наводи, требало би јасно навести да је само имала титулу, и да никад заправо није имала никакву стварну власт. Мада, питање је колико је то релевантно, и ту треба одлуцитии да ли наводити само оне који су имали неку власт или све оне који су цак и само именом били каобајаги владари... --Јагода испеци па реци 20:46, 13. јун 2009. (ЦЕСТ)