Разговор:Комисија за супротстављање покушајима фалсификовања историје на штету Русије/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Деретићевизам

Овај указ се пре свега тиче улоге Русије у Другом светском рату, а у овом чланку је представљен као католичка завера против Срба и Руса. -- Bojan  Razgovor  03:36, 20. децембар 2012. (CET)

Ајде овако

Овај чланак је потпуно промашена тема. У тексту указа се ради о образовању комисије која ће испитивати/бранити се од фалсификовања историје која иде на штету интереса Русије. Све у овом чланку даље је оригинално истраживање једне теорије завере. -- Bojan  Razgovor  04:54, 20. децембар 2012. (CET)

Престаните са изношењем клевета на мој рачун

Нека особа која се потписује као Bojan износи нетачне наводе у свом коментару! Најпре, очигледно да појма нема о конференцији, после које је донесен овај Указ председника Русије, а поготово је апсолутно нетачна тврдња да се ово односи на Други светски рат. Указ се односи на литературу, која је сада важећа у Русији, а односи се на историју Словена, са акцентом на последице по образовање Руса. Замолићу оне који нису били на на овим конференцијама, тј. који нису упознати са садржајем истих (не баве се Другим светским ратом), да се више не оглашавају, сем уколико не желе да уђу у судски спор. Слободно свако ко тврди супротно, може да ми остави своје име презиме и добиће кривичну пријаву за клевету. У овој земљи је превише шарлатана, који појма немају са историјом, нити се њоме баве, па ће на тај начин имати исти на Суду имати могућуст да потврде своје тезе. Сва четири творца преписа Порфирогенитоса су Грци који су прешли у католичанство, а на Суду ћу то и доказати, јер сам се лично бавио овим преписима, а исто је и са закључцима поменутих Конференција, о којима горе потписани очигледно ништа не зна.

Немам ни времена, а нисам ни плаћен да овде едукујем оне који нису историчари или бар озбиљни историчари, па ћу вам навести само пар ствари, које су везане за геополитику Европе, а такође фалсификовање њене историје.

Немачки историчар Hieronymus Wolf (1516–1580), је измислио израз Византија и Византиnци! Он је то учинио 1557. године, у свом делу „Corpus Historiæ Byzantinæ“ (Basel, Schweizerische Eidgenossenschaft). Опет (морам то нагласити), никада у својој историји Ромеји нису себе називали Византинцима, нити своју државу Византијом! Wolf то чини одбацујући (попут већине немачких историчара) хиљадугодишњу употребу израза народа, који је носио ту државу, те намеће свој назив Византија. Инспирацију (за ово) је добио на основу једног месташца (читај: села) Византа (грч. Βυζάντιον), које је основао дорски краљ Бизас (грч. Βύζας) 667. године (пре нове ере), као колонију Мегаре (грч. Μέγαρα), града државе. Ово малено месташце, прекриће касније, нова римска престоница Константинопољ (лат. Constantinopolis, или грч. Κωνσταντινούπολις), тј, данашњи Истамбuл (тур. Istambul). Ево како су своју државу називали, ти немачки „Византинци“: - Ромејска империја или Империја Ромеја, тј. на латинском језику: Imperium Romanum, Imperium Romanorum, односно на грчком језику: Βασιλεία τῶν Ῥωμαίων, или Αρχη τῶν Ῥωμαίων. - Романија, тј. на латинском језику: Romania, односно на грчком језику: Ῥωμανία. - Римска република, тј. на латинском језику: Res Publica Romana, односно на грчком језику: Πολιτεία τῶν Ῥωμαίων, или Ῥωμαΐς.

ТО ВАМ ЈЕ ИСТО КАО КАДА БИ СРБЕ НАЗИВАЛИ ЗА СТО ГОДИНА ДОРЋОЛЦИ, ЈЕР ЈЕ ДОРЋОЛ НАЈСТАРИЈИ ДЕО БЕОГРАДА!

Немачки географ Johann August Zeune (1778-1853), први пут 1808. године, употребио (историјски неутемељен) израз Балкан („Balkanhalbinsel“ - инспирисан планином Балкан, која Бугарску хоризонтално дели на два дела), у свом делу „Gea. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung“ (Berlin, Königreich Preußen). Након овог догађаја, реч Балкан је почела да се користи (читај: намеће), као име регије, тј. хелмског полуострва. Zeune, без имало обзира, одбацују хиљадугодишњу традицију староседелаца, те у научним круговима пропагира овај нови новокомпоновани и накарадан израз. Иначе, никада (до тада) становници овог дела Европе (или било ког дела Европе) нису тим називом означавали поменуту регију!

Немачки историчар Johann Gustav Droysen (1808-1884) први пут измишља термин „хеленизам“ у свом писму од 31. јула 1831. године, упућеном свом пријатељу (такође историчару) Wilhelm Amadeus Arendt-у, који је живео у Löwen-у (Hermann Bengtson: „Die hellenistische Weltkultur“, Franz Steiner Verlag Wiesbaden GmbH, Stuttgart - 1988), а званично га уводи у употребу 1833. године, када је написао своје дело „Историја Александра Великог“ („Geschichte Alexanders des Großen“, Nachdr. d. Ausg., Berlin - 1833), односно промовише га кроз каснији рад „Istorija helenizma“ („Geschichte des Hellenismus“, Friedrich Christoph Perthes, Hamburg - 1836). Droysen, овим чином покушава, да некако обједини, грчку и македонску културну баштину, мада становници Македоније нису говорили грчки језик нити су били Грци („Greek dialects“, The Ancient Languages of Europe, аутор: Roger D. Woodard, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 51. - 2008). Данас већина атласа говори о некаквој грчкој држави, која (то зна сваки студент историје) није постојала пре 1828. године, односно 1829. године.

Ово су само неке ЧИЊЕНИЦЕ, а остале тражите сами, јер ја нисам плаћен за школовање јавности.

BogunovicBogunovic (разговор) 11:36, 21. децембар 2012. (CET)

Није ми познато које су посљедице овог указа и чиме се бави комисија споменута у указу (на шта чини ми се и дате су примједбе), али ово да Византија није себе тако звала је општепозната ствар за неког ко иоле познаје историју. Није то чини ми се у домену тајни. Није потребно толико објашњавати Бокицу историју, већ само држати се чиме се комисија бави и шта је до сада урадила. Не треба овдје у чланку разјашњавати лажи историје, већ говорити о указу. Ето, то би био мој савјет како би се уклониле ове наљепнице са њега. Све најбоље у раду. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:36, 21. децембар 2012. (CET) с. р.

Radi se da se period sovjetske vladavine nad baltickim zemljama i Ukrajinom izjednacava sa nacistickom okupacijom i da se uklanjaju spomenici sovjetskim vojnicima. Zbog toga je donet taj ukaz. A članku sa ovakvim teorijama zavere nema spasa. -- Bojan  Razgovor  13:09, 21. децембар 2012. (CET)

То је овај чланак. Па видјети шта се да ускладити. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:15, 21. децембар 2012. (CET) с. р.

Поново неистине

На иницијативу учесника Конгреса (који се спомиње у мом чланку), је донесен Указ, а он обухвата, комплетну ревизију историје!!!
Тачно је да је обухваћено истим и фалсификовање историје од стране новостворених држава, које пренесено на наш случај (у Србији) ...може да се сведе на прављење новокомпоноване (читај: измишљене) историје Црне Горе, Македоније или Хрватске, односно у најновије време Косова.
Реакција Руса је адекватна тренутку, а рећи да је донета збох прибалтичких република и Украјине је ноторна лаж, јер лично познајем покретаче ове иницијативе.
Већ и сам назив Конгреса и његови закључци на коме је иницијатива покренута вам сугерише да нема везе са Другим светским ратом, тј. Указ је донет за селокупну фалсификовану историју.
То је компликован посао, јер с обзиром да се тим питањем бавим у Србији, знам колико ту има посла, и то само да се лоцирају лажи и фалсификати.
Ускоро ће и код нас бити донесена слична Одлука, ...свакако у наредних годину-две, а и она ће бити општег карактера.

Уосталом, сам текст руског Указа, говори вам да се ради о целокупној историји, јер нема ограничења на неко одрђено подручје, али иницијатори исте су на Другом конгресу, који се наводи у чланку, образложење дали везано за стари век и средњи век, где је посебно осуђена копија наводног текста Порферигенитоса.
Текст DAI, је препун нетачних података, због чега га нико није ни превео на српски језик, јер би се смејали многим деловима истог (које свакако није писао добро информисани цар, коме се он приписује).
Пројекат DAI, тек припремам, и њега ћу свакако представити јавности кроз књигу, са фототипским издањем, оригинал најстаријег преписа са леве стране, уз његов превод са десне стране.
Наравно овако капитално дело, нећу издати приватно, већ испред једног нашег референтног иснститута.

P.S.
Како лично немам времена да се бавим овим препискама и расправама, јер имам обавезу да завршим започет рад на пројектима Срба у Немачкој, Влашкој у средњем веку и у Дубровнику у 19. веку, препоручујем вам да чланак сами даље уобличавате и допуњавате.
А за више информације слободно се обратите организаторима ових конгреса.

Общественно-политическая газета «Президент», 29 мая 2009 г.

Обнаружены доказательства возможной фальсификации русской истории

А.А. Тюняев, президент АФН, академик РАЕН

15 мая сего года Президент Российской Федерации Дмитрий Анатольевич Медведев издал Указ № 549 «О комиссии при Президенте Российской Федерации по противодействию попыткам фальсификации истории в ущерб интересам России».
Этот документ касается не только недавних исторических событий, его действие должно простираться на более значительную историческую глубину.
Для многих учёных Указ Президента РФ является долгожданным. В том числе и для меня.
Сегодня я приведу доказательства, которые, на мой взгляд, указывают на один из актов возможной фальсификации, случившийся в российской истории в средние века.
В процессе работы над книгой «История возникновения мировой цивилизации» мне удалось собрать обширные данные по археологии и древней истории Русской равнины – то есть той местности, которую именуют Русью.
Для формирования истинной картины зарождения цивилизации Земли пришлось исследовать уже около трёх тысяч источников, хотя работа над книгой ещё продолжается.
По мере углубления в источники стали открываться удивительные факты.
Во-первых, Русь была заселена современными людьми по времени первой.
И состоялось это заселение 50 тысяч лет назад.
В это же самое время на всех других территориях существовали лишь палеоантропы. В Африке – архантропы (предыдущий палеоантропам вид).
В Юго-Восточной Азии – архантропы и местами даже гоминиды, предыдущий архантропам вид древнего человека, которые говорили на самых примитивных языках и являлись носителями хаобиньской и башконской археологических культур галечного типа (такие культуры в европейской части люди преодолели 2–1 миллиона лет тому назад).
То есть на Русской равнине темпы антропогенеза значительно опережали те же показатели других регионов.
Таким образом, теория происхождения человека по новейшим данным археологии и антропологии приняла совершенно иной вид, подтверждаемый данными генетики крови.
Как следствие, это обстоятельство полностью перечёркивает так называемую «африканскую теорию», основанную, к тому же, на ложном методе определения наследственности по митохондриальной ДНК.
Но самой главной сенсацией для меня, коллег учёных и читателей стало то, что, по комплексным данным, Русская равнина с 50-го тысячелетия до н.э. по настоящее время была густо населена всего одним по расе, национальности и языку народом.
Этот народ русы (русские).
Собрана богатая коллекция антропологических данных. В своё время крупнейшим антропологом М.М. Герасимовым восстановлен физический облик русов 40-го, 30-го, 13-го, 8-го, 6-го тысячелетий до н.э., а также тех людей, которые непосредственно сформировали современный русский народ.
Археологические данные, которые имеются в моём распоряжении и которые представлены Институтом археологии РАН, говорят о неизвестной многим истории региона Русской равнины.
Они свидетельствуют, что на этой территории всегда бурлила жизнь.
Причём, более активно, нежели в других центрах древней цивилизации.
Количество открытых археологических памятников красноречиво говорит о мощнейшей цивилизации.
Судите сами. В мезолите (13–8 тыс. лет до н.э.), например, на Русской равнине было столько же селений, сколько и в 17 веке новой эры! И столько же селений на Руси было и в раннем железном веке (1 тыс. до н.э. – первая половина 1-го тыс. н.э.).
В апреле 2009 года я сделал доклад на Международной научной конференции «Румянцевские чтения».
Тема моего доклада – «Несколько аспектов сходства и различия новгородского и церковнославянского языков в письменных источниках 11 века».
В докладе я изложил свои сомнения в правдивости изложения русской истории и предоставил в связи с этим археологические и другие доказательства.
Но основой упор я сделал на то обстоятельство, что в 11-ом веке всё население Новгорода, окрестных городов и деревень (даже дальних) умело писать.
Более того, качество письма было такое, что современные филологи утверждают, что оно было без единой ошибки!
Притом, что писали и женщины, и даже шестилетние дети.
И, пожалуй, самое главное, письменность осуществлялась на русском языке.
Не на церковнославянском, а именно на русском!
Практически на том, на котором пишем мы сейчас. И это происходило без участия церкви.
Поскольку доклад звучал в аудитории, наполненной специалистами в этой области, то все эти факты им хорошо были известны, и учёные в знак согласия одобрительно кивали головами.
Тем самым, признавая, что существует проблема нестыковки реальной истории Руси дохристианского и начала христианского периода, с одной стороны, и той истории, которая изложена в церковных летописях, – с другой стороны.

На этой же конференции я познакомился с известным учёным-источниковедом, доктором исторических наук, председателем комиссии РАН «Естественнонаучная книжность в культуре Руси» Рэмом Симоновым, который вот уже более 3-х десятков лет работает с берестяными грамотами и другими письменными источниками, в том числе и 10–11-го веков.
В своей работе «Берестяная грамота N 342 разъясняет тёмное место у Кирика Новгородца», опубликованной в журнале «Советская археология» (1973, №2), Рэм Александрович обратил внимание на то, что письменный знак «Т», которым в 16-ом – 17-ом веках отражали на письме число «300», в 11-ом веке состоял из двух компонентов – литеры «Г» и символа, напоминающего «I» и обозначающего тысячный разряд, – и имел общее начертание «IГ» со значением «3000».
Основанием для такого вывода учёного послужило изучение берестяной грамоты №342: «без открытия грамоты №342 было бы значительно затруднено истолкование причины возникновения рассмотренной числовой записи в «Учении» Кирика (1136 г. – авт.) как реминисценции древней формы выражения 3000, отождествленной впоследствии с «твердо» (300)… Если к тексту «Учения» переписчик рукописи в XV – XVI вв. подходил с позиции данных о состоянии цифровой системы в его время, то там, где Кирик Новгородец в 1136 г. или писцы промежуточных списков употребляли «глаголь» с древней формой тысячного знака, создавая начертание наподобие «твердо», выражавшее 3000, позднейший переписчик видел только «твердо» = 300».
Таким образом, на наш взгляд Р.А. Симонов обнаружил метод, которым осознанно или нет воспользовались церковники, и которым они укоротили русскую историю сразу на 2700 лет.
В контексте сказанного, напомним только одну «несуразицу», которая запечатлена в древней летописи – «Сказание о Словене и Русе и городе Словенске» (летопись дошла до нас в Хронографе 1679 года).
Эта летопись, в частности, описывает события на Руси, датированные 24-м веком. до н.э..
Согласно летописи, в это время Словен и рус раздвинули границы своих владений, включая Зауралье, – «Словен же и Рус живяху между собою в любви велице, и княжиша тамо, и завладеша многими странами тамошних краев.
Обладаша же и северными странами, и по всему Поморию, даже и до предел Ледовитого моря, и окрест Желтовидных вод, и по великим рекам Печере и Выми, и за высокими и непроходимыми каменными горами во стране, рекома Скир, по велицей реце Обве, и до устия Беловодныя реки, ея же вода бела, яко млеко».
Кроме того, летопись относит хождение словян и русов на Египет под предводительством Словена и Руса: «Хождаху ж и на Египетъския страны воеваху, и многое храбрьство показующе во еллинских и варварских странах, велий страх от сих тогда належаше».
Ареал распространения неолитических культур Русской равнины: верхневолжская, волосовская, фатьяновская.
Что интересно, указанные в летописи факты находят полное подтверждение в археологических источниках.
В частности, известный архео-антрополог Т.И. Алексеева о волосовском времени (6–2 тыс. до н.э.) говорит: «Это было время больших протогородов».
А археолог В.А. Городцов свидетельствует: «Народ, создавший культуру волосовского типа, жил долго, перешел в этой стране в металлический период», то есть практически в современное время.
Как тут не вспомнить известное название Древней Руси – Гардарики?!
Если принять во внимание обнаруженные Р.А. Симоновым искажения датировки событий и восстановить их правильное летоисчисление, то история Руси, излагаемая историками, удивительным образом начнёт совпадать с историей Руси по версии археологов и палеоантропологов. И станет глубже на несколько тысяч лет.
В этом направлении нами уже предприняты определённые усилия.
Так, 8 мая сего года я опубликовал в международном научном журнале «Organizmica» статью «Обнаружены доказательства фальсификации русской истории», в которой коротко изложил суть проблемы.
А 10 мая в личной встрече с Р.А. Симоновым была достигнута принципиальная договорённость о создании комиссии, объектом исследований которой явились бы летописи на предмет выявления возможных ошибок в их датировках.
Далее, по результатам моего доклада 14 мая сего года Второй Международный конгресс «Докирилловская славянская письменность и дохристианская славянская культура», проходивший в Ленинградском государственном университете имени А.С. Пушкина (г. Санкт-Петербург), принял Резолюцию, в которой создание указанной Комиссии поддержано отдельным пунктом (п. 4). Наконец, 15-го мая Президент РФ Д.А. Медведев издал соответствующий Указ.
В своём письме в адрес Президента РФ Д.А. Медведева я выразил «признательность за Указ», а также заверил, что «Академия фундаментальных наук готова всемерно поддержать конструктивную деятельность Комиссии на благо Отечества и во имя будущих поколений».
Bogunovic (разговор) 22:28, 21. децембар 2012. (CET)

Osoba koja se potpisuje kao Bojan ne iznosi laži i klevete. Uzeo si neki tekst i sam si zaključio da se i Rusi bore protiv neke tobožnje berlinske škole. IOvo je vikipedija i ne bavi se originalnim istraživanjima, ličnim saznanjima, već se bavi sumiranjem prihvaćenih podataka. Svako insistiranje na kršenju ovih pravila, povlačiće odgovarajuće sankcije. -- Bojan  Razgovor  01:37, 22. децембар 2012. (CET)

G. Bogunoviću, na Vikipediji ne postoji termin "moj članak". Možda vam ne bi bilo loše da pročitate pravila ovog projekta pre nego što krenete da ga uređujete. Da ste ih pročitali, videli biste da u njima stoji da se ovde ne toleriše originalno istraživanje, pretnje sudskim tužbama ostalim korisnicima, unošenje tuđih imena u podnaslove na stranicama za razgovor... Da se ovde urednici trude da koriste samo i isključivo naučnu i zvanično priznatu literaturu, i da se ovde ne bavimo srbovanjem. Barem se trudimo da to ne radimo. Vidim da ste uspeli čak i cara Dušana da spojite sa Franjom Asiškim, svaka čast. Nažalost, to neće moći da prođe ovde. Da ste pročitali pravila videli biste i šta Vikipedija NIJE, a nije ničiji privatni blog za širenje nečijih fantastičnih ideja. --Јагода испеци па реци 09:53, 11. мај 2013. (CEST)