Разговор:Патријарх српски Саватије/Архива 1

Архива 1

Архива 2

О пореклу и презименима српских патријарха и Мехмед - паше Соколовићанина и његових рођака.

Дуго времена живимо у заблудама око наших знаменитих личности, конкретно око Мехмед - паше Соколовићанина и његових рођака Ферхат - паше Соколовићанина и др., и српских патријарха устоличаваних у престоници патријаршије, у Пећи...

Прво, Мехмед - паша Соколовићанин се није презивао Соколовић, већ Ненадић, био је родом из села Соколовићи, надомак града Соколац, у данашњој истоименој општини, у Р. С., неки тврде из Соколовића надомак града Рудо, што ће рећи да је имао топонимски надимак по свом завичају. Српски војвода из Карађорђеве Србије, Милоје Петровић Трнавац (убијен 1810.), носио је топонимски надимак Трнавац, по свом завичају, био је Трнавац, а не Трнавчевић, то му није било презиме! Не треба истицати да Турци још нису носили презимена... Исти случај и са његовим рођаком, Ферхат - пашом Соколовићанином, који му је могуће био брат од стрица или синовац.

Друго, свуда пише да су српски патријарх Макарије (1557-1571) и Мехмед - паша Соколовићанин (1506-1579) били рођена браћа или браћа од стрица. То није тачно! Светозар Томић каже: Патријарх српски Саватије (1586-1589), који је подигао пивски манастир, био је родом из Пиве, пореклом Руђић... (Прочитати страницу - https://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/) Знамо да је Саватије био братанац Макаријев, а за Саватија се каже и следеће: Староседелачки многи пивски родови потекли су од браће Бранила и Руђера. Руђер је имао сина Вукашина, који је имао сина Гаврила Гагу, родоначелника Гаговића и српског патријарха Саватија. (Погледати страницу - https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/)

Треће, као што се добро зна, да су Немањићи - Богуновићи, потомци Лаврентија Богуновог Немањића, потомци Немањића (владали Србима до 1371.), племе Кучи, потомци Скендер-бега (1405-1468), Братоножићи - потомци Вука Бранковића, племе Пивљани (видети на википедији страницу - Пива (племе)) су исто тако потекли од средњевековног српског великаша... I то ни мање ни више, него директно од Иван - бега Црнојевића (1427-1490) и његових касније досељених рођака, потеклих од Љеша Црнојевића! Тим се бавио и извесни професор Милош Слијепчевић.(Погледати страницу - https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/)

Лично, читајући по интернету о пивском племену и родовима, о српским патријарсима Макарију и Саватију, о Црнојевићима и Косачама, а знајући и чињеницу да се српски патријарх Арсеније III (1633-1706) представљао Црнојевићем из чисто маркетиншко-политичких разлога, дошао сам до следећих закључака, а ево како и зашто...

01. Друга супруга Иван - бега Црнојевића, била је Мара Вукчић Косача, кћерка херцега Стефана Косаче и Јелене Балшић. Венчали су се 1469. године. За Стефана Косачу знамо, да је у саставу његове државе била Стара Херцеговина и њено језгро. По паду његове државе 1483. год., његови синови, тј. потомци, су се раштркали. Син Владислав се одселио на простор данашње Хрватске и његови потомци су били мађарски племићи. Његови потомци су изумрли у 17. веку. Син Влатко је имао сина Јована који се одселио у данашњу Италију и био је италијански племић. Његов род је изумро у 17. веку. Син Стефана Косаче, Стефан, потурчио се. Пошто је пала Црна Гора под Турску, 1496. године, Иван - бегов син Ђурађ се одселио са својом породицом у Италију, Стефан који није имао деце се мало касније замонашио, а Станиша је већ био потурчен десетак година. Нажалост, у изворима нису уписана Иван - бегова деца из другог брака, али када је он умро, она су била млада, нису могла бити старија од 20 година.

02. Оснивачи пивског племена, браћа Бранило и Руђер су живели током друге половине 15. и прве половине 16. века, у ранијем турском периоду. Ујак Иван - бега Црнојевића, био је Ђорђе Кастриот Скендер - бег, а Скендер - бегов братанац био је Хамза Бранило, од брата Станише. У породицама су се понављала имена предака, стога није искључено да је Иван - бег Црнојевић свом сину могао дати име по свом брату од ујака, по Бранилу. Како је Иван - бег постао млетачки племић 1474. год., могао је свог другог сина назвати Руђер - Руђо.

03. Предање Пивљана каже да су се браћа Бранило и Руђер населили најпре у Плужинама, Стабну, Лисини и Ковачима. А како су кад је пала Црна Гора, и синови из другог брака Иван - бега (ако их је имао) морали бежати од Турака, где би побегли, ако не у Стару Херцеговину, на имање њиховог деде по мајци, херцега Стефана Косаче, кад већ његови потомци нису ту живели. I данас у Старог Херцеговини има доста топонима по Косачама, типа: Херцегова Градина, Виногради Херцега Стефана, Сандаљеви доли итд. Напослетку, ови закључци нам дају и одговор на питање - Шта су били патријарх Макарије и Мехмед - паша Соколовићанин, а Макарије је Мехмеду био брат од ујака. Бранило и Руђер су евидентно имали и сестру. Они су се сигурно скривајући од Турака, затурили славно старо презиме. Патријарх Арсеније III Чарнојевић (1674-1690) је нешто сигурно знао о томе из усменог предања и то више од нас данас, па је решио о то да се окористи... Он сигурно није био од Црнојевића.