Разговор:Поштена трговина/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Овај чланак је прилагођена верзија мог семинарског са после-дипломских студија на економском факултету. треба га још прочешљати па ми не замерите што није баш сасвим прилагођен википедији, то ће мало потрајати.--Нбумбиц 03:06, 5. октобар 2007. (ЦЕСТ)
Србија
Овај пасус је потребно прво прерадити, а потом убацити у текст--Методичар зговор2а 15:19, 2. мај 2010. (ЦЕСТ):
Србија у фер трговини
Иако је Србија по ГДП у равни са многим земљама у којим делују фер трговинске организације, она не може рачунати на фер трговину. Проблем делом лежи у њеном имиџу. Тешко је очекивати да би се потрошачи у великом броју одазвали да купују производе из Србије по већим ценама зарад помоћи Србима. Осим тога Србија у својој понуди има веома мало производа који се продају путем мреже фер трговина.
Пример Пољске, чији грађани имају приближно сличан стандард, показује да Србија има потенцијал да постане земља у којој се продају фер производи. Иако у Србији сигурно има потрошача који би радо платили више производ који ће донети добробит неком, веома је мало вероватно да би фер трговина могла да функционише. Један од разлога што фер трговина постоји у Пољској може бити и утицај католичке цркве. При стандарду и менталитету у Србији тешко да ће се фер трговине скоро заживети. Евентуално би се могло покушати са продајом неких производа из неразвијених подручја уз пореску подршку државе. Изузетак би могло бити тржиште кафе, не толико због хуманитарних разлога, већ првенствено због квалитета нарочито ако би се продавала органска fair trade кафа.
Највећу корист Србија може да има из примене појединих елемената организације производње по fair trade принципима. Пољопривредници и сточари се сусрећу са многим проблемима који постоје у афричким, азијским и латино-америчким земљама. Међу њих спадају уситњеност производње, неорганизованост произвођача, злоупотреба коју спроводе накупци на исте начине као и у тим земљама (погрешно мерење масних јединица при откупу млека, финасирање сетве, накупци узимају већи део зараде итд.). Организовање кооператива би вероватно допринело побољшању положаја индивидуалних произвођача. Проблем у спровођењу овако нечег свакако представља негативно искуство са задругарством. Највише корсити би свакако дошло путем строгог спровођења стандарда од стране државе (млекарска индустрија и услови откупа) и кроз социјални дијалог измешу прерађивача и произвођача. Постоје и немале сличности између производње малина у Србији и кафе.