Силуан Схимник
Силуан схимник Печерски (13. — 14. век, Кијев) је православни светитељ, схимонах Кијево-Печерског манастира[1].
| Силуан Схимник | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Место смрти | Кијево-печерски манастир, |
| Световни подаци | |
| Празник | 10. септембра, 23. јуна и 23. јула. |
Спомен 10. септембра, 23. јуна и 23. јула.
Биографија
уредиБио је ревносни чувар душевне и телесне чистоте, а за свој побожни живот свети Силуан је добио од Бога дар видовитости и чудотворства[2].
„Преосвећени Силуан схимник ревносно се старао о духовној и телесној чистоти. Да би га стекао, посматрао је велику уздржаност у јелу и пићу. Поред посног живота није спавао и молио се. Убивши своје грешно тело, задобио је од Бога сврсисходност, духовну радост, проницљивост и чуда. Стечени духовни дарови постали су његов духовни подвиг. Најпре је благодат Божија испунила његово срце и цело биће, а затим се, као миомирисни тамјан, излила из њега на друге. Његове поучне речи су многе одвеле на пут побожности. А дар видовитости и увида у духовни свет указивао је да је богоугодник“.
Када су разбојници ушли у манастирску башту, молитвом их је држао три дана непокретне, а затим их је, опоменувши их да се покају, пустио.
Његове мошти почивају у Далеким пећинама поред моштију Светог Тита Ратника.
Подаци антрополошких студија указују да је свети Силуан преминуо у 30-35 години. Висина светитеља била је око 173 цм.
Спомен 10. септембра, 23. јуна и 23. јула.
У акатисту свим печерским монасима о њему се каже:
„Радуј се, Силуане, јер си на крилима поста и молитве Богу полетео[3].
Извори
уреди- ^ „Преподобний Силуан схимник (XIII-XIV), у Дальніх печерах, пам'ять 23 червня нов. ст.”. Свято-Успенська Києво-Печерська Лавра (чоловічий монастир) УПЦ. 2016-06-23. Приступљено 2024-08-12.
- ^ „Преподобний Силуан, схимник Печерський, в Дальніх печерах | Благовіст – церковне життя”. blagovist.church.ua (на језику: украјински). 2023-06-12. Приступљено 2024-08-12.
- ^ „Акафіст всім преподобним Печерським — Чернігівські єпархіальні відомості”. web.archive.org. 2020-02-27. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 2024-08-12.