Султанија Ајше (ћерка Ахмеда I)
Овај чланак нема (довољно) веза до других чланака на Википедији. Побољшајте га тако што ћете додати унутрашње везе корисне за разумевање контекста, попут веза ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима. |
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ајше Султанија је била најстарија ћерка Ахмеда I и Косем султаније.
| султанија Ајше | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1607 |
| Место рођења | Истанбул, |
| Датум смрти | 1657 (старост 49–50) |
| Место смрти | Истанбул, |
| Гроб | Џамија Ахмедија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | два сина |
| Родитељи | Ахмед I Косем султанија |
| султанија Османског царства | |
Живот уреди
Детињство уреди
Ајше је рођена почетком седамнаестог века у Топкапи палати. Сматра се да је рођена 1606. године. Највероватније је добила име по тетки султана Ахмеда, Ајше Султанији, која је преминула пре њеног рођења.
Први брак уреди
Османске принцезе обично су биле удаване за утицајне османске званичнике од стране султана. Често су будући мужеви бирани од стране мајки османских принцеза на основу политичких предности. Међутим, принцезе су у браку имале привилегије које су их разликовале од других муслиманки: имале су право да буду једина жена свог супружника, да одбију да конзумирају брак док не буду спремне и да се разведу ако то желе. Ајше и њена сестра Фатма Султанија биле су екстремни примери, јер су се удавале неколико пута.
Ајше је удата као шестогодишња девојчица за великог везира Насух-пашу. Прославе њене веридбе и свадбене свечаности, као и прославе њене сестре Гевхерхан са Окуз Кара Мехмед-пашом , које су се одвијале више месеци те 1612. године, биле су тако детаљно и екстравагантно украшене по наређењу њиховог оца Ахмеда I, да су биле широко запажене.
Ајше је почела да живи са својим мужем од јула 1614. године у палати насупрот округа Салачак, све док Насух-паша није погубљен 17. октобра 1614. године због подмићивања. Верује се да је Насух-паша погубљен пред деветогодишњом девојчицом. Након ове смрти, Ајше Султан је присвојила сву имовину Насух-паше.
Други и трећи брак уреди
Ајше се по наређењу полубрата Османа II удала 1620. године за намесника Будима, Каракаш Мехмед-пашу, све док паша није погинуо у рату против Пољске 14. септембра 1621.
Већ наредне године се удаје за Халил-пашу, бившег супруга њене тетке, од којег се разводи 1627. године.
Четврти брак уреди
1627. године Косем султанија је дала Ајшину руку Хафиз Ахмед-паши. Паша је након смрти великог везира Черкез Мехмед Али-паше постао велики везир, и био је на тој позицији све до 1. децембра 1626. године. Дана 25. октобра 1631. постао је поново велики везир, а пре тога је био намесник Вана. Погинуо је 10. фебруара 1632. током побуне јањичара.
Са њим је имала сина Мустафу-бега (1628-1670).
Пети брак уреди
Само месец дана након убиства Хафиз-паше током побуне јањичара против њеног брата Мурата IV, Ајше је верена са Муртаза-пашом који је био намесник Дијарбекира. Међутим, венчање се догодило тек 1635. године. Стари и болесни муж, кога је мрзела према извештајима из Млетачке републике, умро је током Мурадове кампање против Јеревана 1. априла 1636. године.
Шести и седми брак уреди
Након смрти Муртаза-паше, Ајше је удата 1637. године за Џелеп Ахмед-пашу, који је био намесник Дамаска и Алепа. Ахмед-паша је током свог поновног постављања на место гувернера Дамаска убио неког племића, због чега је био по наређењу султана Ибрахима одведен у Истанбул и утамничен све до 1643, када је помилован и пуштен на слободу. Брак се завршио пашином смрћу у новембру 1644.
Већ у марту 1645. године Ајше се удаје по наређењу своје мајке за Војнук Ахмед-пашу , гувернера Адане и адмирала флоте (1648-1649). Паша погинуо 28. јула 1649. године током Кандијског рата, када је у њега пуцао топ. Ајше поново остаје удовица.
Осми брак уреди
Ајше је 28. октобра 1654. била верена за Ибшир Мустафа-пашу. Захваљујући браку, Мустафа-паша је добио место великог везира. Очигледно је са нестрпљењем чекала долазак свог будућег мужа који је каснио месецима - чак је послала неколико емисара да га доведу у главни град. Њен лични слуга Мерџан-ага је успео у томе, а када су Мустафа-паша и његове трупе стигли до палате у Ускудару, она је њега и позване државне госте примила с богатом трпезом. Венчање се одржало 28. фебруара 1655. године, али је заједнички живот кратко трајао погубљењем мужа 11. маја 1655.
Личност и легенде уреди
Описивана је као способна и оштроумна султанија. Говорило се да је одликују страственост и храброст. Сврставана је у ред најлепших султанија. Помињало се да је имала белу кожу, смеђу косу и зелене очи.
Ајше султанија је утицала на политичку ситуацију, као и њена сестра Фатма султанија, кроз бракове које је склапала њихова мајка Косем султанија. За разлику од три сестре султаније Ханзаде, Гевхерхан султаније и Атике султаније, Ајше је била амбициозна жена, политички активна јер је будућност њене браће било за њу важније од свега другог.
Према причи, Ајше је гајила наклоности према њеном брату Касиму у односу на њену осталу браћу, као што је и сама Косем, који су видели Касима као идеалног наследника престола.
Верује се да је била у лошим односима са Турхан султанијом, и нагађа се да је чак планирала њено убиство , али због љубави према свом нећаку Мехмету IV је одустала од тога; Ајше је остала упамћена да је стајала иза акције где су побуњеници тражили од султана Мехмеда да преда правди све коју су одговорни за убиство Косем султаније, укључујући и његову мајку. Султан Мехмед је направио нагодбу са побуњеницима да преда свакога ко је одговоран за смрт Косем султаније њима, а да оставе његову мајку Турхан у животу, како је и учињено.
Ајше султанија је такође била позната по својој чврстини и смирености. Она је 1656. ухватила слушкињу Мелек-калфу и остале робове одговорне за смрт њене мајке. Причало се да током погубљења мајчиних убица није затварала очи, и да је то за њу био велики тријумф.
Основала је малу чаршију, изградила једно мало купатило и имала је неколико задужбина и добротворних дела.
Референце уреди
Литература уреди
- Börekçi, Günhan (2010). Factions And Favorites At The Courts Of Sultan Ahmed I (r. 1603-17) And His Immediate Predecessors. Ohio State University. стр. 303.
- Çelebi, Evliya. 1991 [1659]. “Kaya Sultan (1659).” In The Intimate Life of an Ottoman Statesman: Melek Ahmed Pasha (1588–1662) As Portrayed in Evliya Çelebi's Book of Travels (Seyahat-Name). Ed. Robert Dankoff. Albany: SUNY Press, pp. 221–36.
- Freely, John (1999). Inside the Seraglio: Private Lives of the Sultans in Istanbul. Viking. стр. 360. ISBN 978-0140270563.
- Gülsoy, Ersin (2004). Girit'in fethi ve Osmanlı idaresinin kurulması 1645–1670. Tarih ve Tabiat Vakfı. стр. 383.
- Halman, Talât Sait; Warner, Jayne L. (2008). I, Anatolia and Other Plays. Syracuse University Press. стр. 256. ISBN 9786059306409.
- Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era: Volume 1. Oriental Translation Fund. стр. 471.
- Peirce, Leslie P. (1993). The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. Oxford University Press. ISBN 978-0-195-08677-5.
- Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. стр. 303.
- Singh, Nagendra Kr (2000). International encyclopaedia of Islamic dynasties (reproduction of the article by M. Cavid Baysun "Kösem Walide or Kösem Sultan" in The Encyclopaedia of Islam vol V). Anmol Publications PVT. стр. 423—424. ISBN 81-261-0403-1.
- Uluçay, M.Cağatay (1956). Harem'den mektuplar I. Vakit matbaasi. стр. 206.
- Uluçay, Mustafa Çağatay (1985). Padışahların kadınları ve kızları. Türk Tarihi Kurumu Yayınları. стр. 220.