Султанија Тириможган

Тириможган Кадин
Тириможган Кадин
Место рођења	Османско царство, (данашња Јерменија)
Датум смрти	3. октобар 1852.
Место смрти	Истанбул, Османско царство
Супружник	Абдулмеџид I

Тириможган Кадин (умрла 3. октобра 1852; османски турски: تیرمژکان قادین) била је друга супруга султана Абдулмеџида I и мајка султана Абдул Хамида II из Османског царства.

Рани живот

Тириможган Кадин је рођена у Јерменији, са девојачким презименом Вирџинија. Њени преци су били робови. Доведена је у Истанбул као врло мало дете и постављена је за калфу пре него што ју је приметио Абдулмеџид који се са њом оженио 1839. Овде је њено име према обичају османског двора промењено у Тириможган.^[1]

У својим мемоарима, њена унука Ајше Султан приказује Тириможган како има „зелене очи и дугу, тамноплаву косу, бледу кожу прозирно беле боје, танак струк, витку телесну структуру и врло лепе руке и стопала“.^[2]

Брак

Тириможган се удала за Абдулмеџида I 1839. Добила је титулу „Друга супруга“.^[3] Била је позната по својој префињености, својој учтивости и лепоти.^[4] Чарлс Вајт, који је посетио Истанбул 1843. године, рекао је следеће о њој:^[5]

„

Друга... има репутацију велике лепоте и писања прелепе поезије.

”

Тириможган је родила два принца и једну принцезу. Њено прво дете је било Наиме Султан, која је умрла од малих богиња када је имала две и по године марта 1843. године. Абдул Хамид је био њено друго дете, док је треће било Шехзаде Мехмед Абид, који је умро у мају 1848. године, као беба, када је имао један месец. Абдул Хамид је касније дао имена својој деци по свом брату и сестри.

Изгубивши ћерку, Тириможган се посветила сину Абдул Хамиду и током своје болести учинила је све да осигура његову срећу. Он би одлазио би сваког дана у палату да би је видео, а затим би се враћао у палату Долмабахче.^[2]

Смрт

Тириможган је умрла 3. октобра 1852. у палати Ферије, а сахрањена је у маузолеју у Новој џамији у Истанбулу.^[3] Била је најближа са другом султанијом, Пересту Кадини и увек је високо поштовала. После њене смрти, Пересту је усвојила Абдул Хамида, ког је усвојила и Џемиле Султан.^[2] Године 1887. Абдул Хамид у њену част саградио џамију на Родосу.^[1]

Види још

Референце

^ ^а ^б Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261.
^ ^а ^б ^в Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-78335-5.
^ ^а ^б Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569.
^ Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-78335-5.
^ Charles White (1846). Three years in Constantinople; or, Domestic manners of the Turks in 1844. London, H. Colburn. p. 9.

[:0-1] а ^б Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261.

[:1-2] а ^б ^в Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-78335-5.

[:2-3] а ^б Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569.

[4] Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-78335-5.

[5] Charles White (1846). Three years in Constantinople; or, Domestic manners of the Turks in 1844. London, H. Colburn. p. 9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]