Сумња је стање непотпуне вере или поверења у некога.[1][2] На њену јачину утичу многе чињенице, одлуке и мотиви због чега доводи до кашњења доношења праве одлуке.[3][4] Сигмунд Фројд сматра да искуство које особа доживи у детињству може да проузрокује појављивање сумње приликом формирања ега.

Илустрација сумње

Психологија

уреди

Делимично или повремено негативно појачање може створити ефективну климу страха и сумње.[5]

Филозофија

уреди

Декарт је користио картезијанску сумњу[6][7] као еминентно методолошко средство у својим фундаменталним филозофским истраживањима.[8]

Огранци филозофије, попут логике, улажу много труда да разликују сумњиво, вероватно и извесно. Велики део нелогичности почива на сумњивим претпоставкама, сумњивим подацима или сумњивим закључцима, при чему реторика, демагогија и обмана играју своју уобичајену улогу.

Теологија

уреди
 
Неверица Светог Томе од Каравађа.[9][10]
 
Сумње, Хенријета Реј, 1886.

Сумња као пут ка (дубљем) веровању лежи у срцу приче о светом апостолу Томи.[11][12] Значајни у том погледу су теолошки ставови Георга Хермеса:

... полазиште и главни принцип сваке науке, а тиме и теологије, није само методичка сумња, већ позитивна сумња. Човек може да верује само у оно што сматра истинитим из разумних разлога, и стога мора имати храбрости да настави да сумња све док не пронађе поуздане разлоге да задовољи разлог.[13]

Хришћански егзистенцијалисти као што је Серен Киркегор[14][15][16] сугеришу да би неко заиста могао да верује у Бога, такође би морао да сумња у своја веровања о Богу; сумња је рационални део нечије мисли укључен у одмеравање доказа, без којих веровање не би имало стварну суштину. Веровање није одлука заснована на доказима да су, рецимо, одређена веровања о Богу истинита или да је одређена особа вредна љубави. Ниједан такав доказ никада не би могао бити довољан да прагматично оправда врсту потпуне посвећености која је укључена у истинско теолошко веровање или романтичну љубав. Веровање ионако укључује преузимање те обавезе. Кјеркегор је сматрао да је веровање у исто време и сумња.[17][18]

Наука

уреди

Сумњати у све или веровати свему су два подједнако згодна решења; и једно и друго ослобађају се од потребе за размишљањем. —Анри Поенкаре, Наука и хипотеза (1905) (из Доверовог скраћеног издања из 1952)

Научна метода редовно квантификује сумњу и користи је да одреди да ли су потребна даља истраживања. Исак Асимов је у својој збирци есеја „Чињеница и фантазија[19] описао науку као систем за изазивање и разрешавање интелигентне сумње.[20]

Референце

уреди
  1. ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264. 
  2. ^ Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them. 
  3. ^ Primmer, Justin (2018), „Belief”, Ур.: Primmer, Justin, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford, CA: The Metaphysics Research Lab, Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г., Приступљено 2008-09-19 
  4. ^ „Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020. 
  5. ^ Braiker, Harriet B. (2004). Who's Pulling Your Strings ? How to Break The Cycle of Manipulation. ISBN 0-07-144672-9. 
  6. ^ Scruton, R. (1994). Modern Philosophy: An Introduction and Survey. London: Penguin Books. .
  7. ^ Leiber, J., ed., A Philosophical Glossary, Philosophy Department, University of Houston, 2001, p. 88.
  8. ^ Marmysz, J., The Path of Philosophy: Truth, Wonder, and Distress (Boston: Wadsworth, 2012), p. 403.
  9. ^ Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR 50787. S2CID 192284546. doi:10.2307/750787. 
  10. ^ Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR 750501. S2CID 194963813. doi:10.2307/750501. 
  11. ^ Carvalho, Nirmala (29. 6. 2021). „First Indian Christian Day on 3 July” (на језику: енглески). AsiaNews. Приступљено 4. 7. 2021. 
  12. ^ Kumar, Anugrah (4. 7. 2021). „India: Christians celebrate first Indian Christian Day, feast of St. Thomas” (на језику: енглески). The Christian Post. Приступљено 4. 7. 2021. 
  13. ^ Schulte, Karl Joseph (1910). „George Hermes”. The Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. 
  14. ^ Brink, Lars; Lund, Jørn; Heger, Steffen; Jørgensen, J. Normann (1991). Den Store Danske Udtaleordbog. Copenhagen: Munksgaard. ISBN 87-16-06649-9. 
  15. ^ Swenson, David F. Something About Kierkegaard, Mercer University Press, 2000.
  16. ^ Kierkegaard, Søren (1849), „A New View of the Relation Pastor–Poet in the Sphere of Religion”, JP VI 6521 Pap. X2 A 157 .
  17. ^ Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57
  18. ^ Soren Kierkegaard's Journals and Papers, trans. Hong and Malantschuk, p. 399.
  19. ^ Asimov (1975), Buy Jupiter (VGSF 1988 edition) p. 125
  20. ^ „Isaac Asimov: A Prophet for Our Time”. Архивирано из оригинала 2017-06-25. г. Приступљено 2017-10-09. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди