Тањирача
Тањираче су оруђа за допунску обраду земљишта са радним телима у облику конкавног диска (тањира) пречника 40-70 cm. На осовини, која је квадратног пресека, распоређени су наизменично дискови и чауре које одређују растојање међу тањирима, које је 15-25 cm (код лаких) и до 31.5 cm (код тежих тањирача). Сваки тањир има чистач који служи за скидање залепљене земље. Тањираче имају два или четири крила која су под углом од 65-70° у односу на правац кретања. Према начину везивања крила разликују се типови тањирача:
- тањираче једноструког дејства (ако су тањири на свим крилима својим конкавним делом усмерени на једну страну),
- тањираче двоструког дејства (ако су тањири на различитим крилими својим конкавним делом усмерени на различите стране),
- симетричне и
- асиметричне.
Тањираче су погодне за допунску обраду одмах по грубом јесењем орању, јер и код тежих земљишта врло енергично уситњују заостале грудве. Пошто, за разлику од дрљача и култиватора, окреће земљиште, боље заоравају биљне остатке и унето стартно ђубриво. Врло ретко се користе у пролеће јер влажније дубље слојеве избацују на површину, чиме се губи акумулирана зимска влага. Дубина рада подешава се додатним оптерећењем и углом крила (повећањем угла већа је дубина).[1][2]
-
Основни делови таљираче А - тањир (диск); B - чаура C - чистач диска -
Радно тело тањираче - тањир. -
Асиметрична двокрилна тањирача двоструког дејства. -
Симетрична четворокрилна тањирача двоструког дејства.
Референце
уреди- ^ Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду, Београд. ISBN 978-86-7299-174-1.
- ^ Мићић, Ј. & Милинковић, И. (1991): Пољопривредне машине. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Београд
