Трипитака
Трипитака (санскрит: Tripiṭaka, пали: Tipiṭaka) је традиционални израз који различите будистичке школе користе за своје каноне или свете текстове.[1] Као што име сугерише, Трипитака се традиционално састоји од три "корпе" учења: од сутри (казивања Буде лично), винаје (дисциплине) и абидарме (доктрине).[2]
Три трипитака канона су сачувана: један непотпуни теравада свештеника из Југоисточне Азије, састављен на пали језику (Пали канон); један сартвастиваде и махасамгике у кинеском преводу (Кинески канон); и најзад, тибетанска колекција (Канђур и Танђур) која је најпотпунија (Тибетански канон).[2] Многи рукописи на санскриту такође су сачувани.[2]
Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[2] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракртских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).[2]
Литература уреди
- Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
