Уговор из Санта Феа

Уговор из Санта Феа између Кристифора Колумба и Католичких краљева потписан је у Санта Феу (Гранада) 17. априла 1492. Њиме су Колумбу додељене титуле адмирала светског океана, вицекраља, генералног гувернера и дона, као и десетина богатства које стекне на планираном путовању.[1] Документ је сачињен у стандардном облику за Кастиљу 15. века: поједине ставке уговора уређене су у поглавља.[2] Иако ово није формални уговор, он је ипак резултат ранијих преговарања.

Уговор из Санта Феа

Кад је Колумбов предлог у почетку одбијен, Изабела I од Кастиље сазвала је другу скупштину, састављену, између осталих, од морнара, филозофа и астролога, како би се пројект преиспитао. Стручњаци су сматрали апсурдном удаљеност између Шпаније и Индијâ коју је Колумбо израчунао. Монарси су такође почели да сумњају, али група утицајних дворјана уверила их је да ће у случају неуспеха пројекта губитак бити мали, а добит јако велика ако он успе. Међу овим саветницима били су толедски надбискуп Ернандо де Талавера, бележник Луис де Сантанхел и виши дворски службеник Хуан Кабреро.[1] Краљевском секретару Хуану де Коломи наређено је да формулише поглавља. Требало је 3 месеца да се уговор припреми јер су монарси били заузети другим стварима.[3] Запечаћен је у привременом логору у Санта Феу, на периферији опкољене Гранаде.

Оригинална верзија није сачувана. Најстарија сачувана копија налази се у потврдама које је Круна издала у Барселони 1493. Изостављање речи "Азија" навело је неке историчаре да предложе како Колумбо никад није намеравао да иде тамо, већ само да открива нове земље. 2009. године уговор је уврштен у УНЕСКО-в регистар "Памћење света“.[4]

Референце

уреди
  1. ^ а б Francis 2006, стр. 176.
  2. ^ Phillips 1993, стр. 133.
  3. ^ Eckhart 1992, стр. 9.
  4. ^ „Santa Fe Capitulations”. UNESCO Memory of the World Programme. 31. 7. 2009. Архивирано из оригинала 05. 08. 2009. г. Приступљено 14. 12. 2009. 

Литература

уреди