Угроженост биљних врста Суве планине
Флору Суве планине чини укупно 1.261 биљна врсте, од којих се 267 (21%) може сврстати у неку од категорија угрожености флоре Републике Србије.[1]
Опште информације
уредиБалканско полуострво је флористички најразноликији део Европе,[4][5] које се карактерише већим бројем центара диверзитета. То је један од показатеља флористичког и вегетацијског богатства и диверитета овог подручја. Основни критеријуми за проглашавање тог подручја центром флористичког диверзитета су број биљних врста и број ендема. Ове позакатеље у Србији задовољава и Сува Планина.[2][3]
У току сваке истраживачке године на подручју Суве планине откриване су биљне врсте до тада непознате за ову планину, а неке од њих су биле новитети за флору Србије (Цусцута планифлора, Цотонеастер меланоцарпа, Линум еxтрааxилларе, Петаситес кабликианус, Цyстоптерис монтана и Цампанула кладниана). Осим тога, флору Суве планине изграђује велики број ендемичних биљних врста (125), од којих су неке стеноендемити (Панчићева кандилка, Наталијина рамонда, Српска рамонда) или локални ендемити (Аqуилегиа панциции и Роса сербица).[1]
Након бројних студија о угрожености биљних врста спроведеној на простору Суве планине, с краја 20. века, утврђено је да су на овом простору.[1]
- три врсте, које су раније насељавале Суву планину, припадају категорији врста за које се основано сумња да су ишчезле са територије Србије,
- двадесет врста припада категорији критично угрожених врста (ЦР),
- тридесет врста припада категорији угрожених врста (ЕН),
- осамдесет врста категорији рањивих (ВУ)
- стодвадесетпет категорији врста ниског ризика угрожености,
- док за девет врста нема довољно података о њиховој распрострањености.
Висок степен присуства угрожених биљних врста у флори Суве планине, у којој је свака пета врста на неки начин угрожена и да јој пре или касније прети опасност од ишчезавања са подручја Републике Србије, говори колики је биодиверзитолошки значај Суве планине.[1][6]
За случај једноличних еколошких услова према номограму Бикова за наведено процентуално учешће ендемита била би потребна површина од 300 000 км2, што одговара шест стотина пута већој површини од оне коју стварно заузима Сува планина. Овај податак указује на богату разноврсност еколошких утицаја и специфичности промена у флорогенези подручја. Фитогеографском анализом је утврђено да су ендемити Суве планине распоређени у 5 основна и 2 прелазна ареал типа.[7]
На основу резултата популационе анализе најугроженијих биљних врста Суве планине, највећи број је распрострањен на северозападном гребену планине (шире подручје Трема и Соколовог Камена).[1][8]
Врсте за које се сумња да су нестале са територије Србије (ЕW Срб)
уреди- Шпицелов каћун - Орцхис спитзелии Саут.
- Панчићева грахорица - Латхyрус панциции (Јуришић) Адам.
- Нишка жутеница - Гениста нyссана Петровић
Крајње угрожене врсте (ЦР Срб)
уреди- Лyцоподиум цомпланатум L.
- Антхрис. фумариоидес (W. & К.) Спренг.
- Цyстоптерис монтана (Лам.) Десв.
- Цацхрyс алпина M.Б.
- Пинус нигра Арн. ссп. палласиана (Ламб.)
- Холм. Цусцута планифлора Тен.
- Ерантхис хиемалис (L.) Салисб.
- Оробанцхе ласерпитии-силерис Реут.
- Диантхус панциции Вел.
- Сцутеллариа алпина L.
- Андросаце лацтеа L.
- Цампанула латифолиа L.
- Линум еxтрааxиларе Кит.
- Цампанула кладниана (Сцхур) Wитасек
- Сесели сербицум Деген
- Петаситес кабликианус Таусцх еx Берцхт.
- Сесели томмасинии Реицх.
- Цyприпедиум цалцеолус L.
- Ангелица палустрис (Бесс.) Хоффм.
- Оробанцхе нана Ное
Угрожене врсте (ЕН Срб)
уреди- Аqуилегиа панциции Деген
- Буплеурум ранунцулоидес L.
- Ацонитум вариегатум L.
- Буплеурум лонгифолиум L.
- Хyперицум умбеллатум А. Керн.
- Тхесиум баварум Сцхрк.
- Хyперицум линариоидес Бессе
- Цепхалариа флава (С.С.) Сзабо
- Виола пyренаица Рамонд
- Лyтхоспермум тенуифлорум L.
- Аллyссум минус (L.) Ротхм.
- Оробанцхе сербица Ф. Сцхултз
- Кернера саxатилис (L.) Реицхенб.
- Оробанцхе панциции Бецк
- Хутцхинсиа петраеа (L.) Р. Бр.
- Стацхyс реинертии Хелдр.
- Бисцутелла лаевигата L.
- Сенецио wагнери Дег.
- Андросаце виллоса L.
- Епипацтис атрорубенс (Хофф,.) Сцхулт.
- Еупхорбиа баррелиери Сави
- Цареx рупестрис Белл.
- Потентилла апеннина Тен.
- Цареx брацхyстацхyс Сцхранк & Молл
- Саxифрага маргината Стернб. вар. роцхелиана (Стернб.) Енгл. & Ирмсцх.
- Цаламагростис вариа (Сцхрад.) Хост
- Цоронилла вагиналис Лам.
- Коелериа нитидула Велен.
- Рута гравеоленс L.
- Поа цонцина Гауд.
Међу напред наведеним угроженим врстама (ЕН Срб), налази се и 20 изузетно угрожених биљних врста на простору Суве планине од којих је 17 врста распрострањено у планинском и високопланинском појасу, као и у подножју главног гребена планине, у Сићевачкој и Јелашничкој клисури.
Врсте ниског ризика угрожености (ЛР Срб)
уреди
|
|
Врсте за које нема довољно података о њиховој распрострањености (ДД Срб)
уреди- Диантхус гигантеус Д’Урв.
- Роса цаесиа См.
- Румеx сцутатус L.
- Гентианелла аxилларис (Сцхм.) Дуњић
- Тхласпи аваланум Панчић
- Анцхуса хyбрида Тен.
- Роса сербица Бурнат & Гремли
- Гагеа минима (L.) Керн.
- Сенецио отхоннае M.Б.
Галерија угрожених врста
уреди-
Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае Панчић ет Петровић)
-
Српска рамонда (Рамонда сербица Панчић)
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в г д Владимир Ранђеловић, Бојан Златковић, Марина Јушковић, Љубица Живојиновић, Угроженост флоре Суве планине; 6. Симпозијум о флори југоисточне Србије и суседних подручја Зборник радова, Сокобања, 2000: 303-322.
- ^ а б Петровић, С. (1882): Флора околине Ниша. Београд.
- ^ а б Петровић, С. (1885): Додатак флори околине Ниша. Краљевско-српска државна штампарија, Београд.
- ^ Стевановић, V., Никетић, M., Лакушић, D. (1995): Цхецклист оф Yугослав васцулар флора. Манусцрипт. Институте оф Ботанy анд Ботаницал Гарден, Белграде
- ^ Туррилл, W. Б., 1929: Тхе Плант-лифе оф тхе Балкан Пенинсула. Оxфорд ат тхе Цларендон Пресс. р. 490
- ^ Златковић, Б., Ранђеловић, V. (1993/94): Угроженост и заштита флоре Сићевачке клисуре. Заштита природе, 46-47: 191-199. Београд
- ^ „Ендемизам Суве планине | Општина Бела Паланка”. www.белапаланка.орг.рс. Архивирано из оригинала 18. 06. 2014. г. Приступљено 30. 5. 2020. Невалидан унос
|деад-урл=деад
(помоћ) - ^ Ранђеловић, Н., Стаменковић, V. (1985): Исчезле, угрожене и ретке биљке југоисточне Србије предложене за заштиту. Зборник радова Симпозијума "Стогодишњица флоре околине Ниша". Унив. у Нишу, Технолошки факултет у Лесковцу, Подружница Српског биолошког друштва Ниш
- ^ Владимир Ранђеловић, Бојан Златковић, Марина Јушковић, Љубица Живојиновић, Угроженост флоре Суве планине Зборник радова. 6. Симпозијум о флори југоисточне Србије и суседних подручја, Сокобања, 2000: 303-322.
- ^ Адамовић, L., 1908а: Флора југоисточне Србије. - Рад ЈАЗУ, 175. Загреб.
Литература
уреди- Адамовић, L., 1908а: Флора југоисточне Србије. - Рад ЈАЗУ, 175. Загреб.
- Група аутора (1995): Ециклопедија Ниша - природа, простор, становништво, Градина, Ниш
- Мала енциклопедија Просвета. Треће издање. Београд: „Просвета”. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2..
- Јован Ђ. Марковић. Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: „Свјетлост”. 1990. ISBN 978-86-01-02651-3..
- Сарић, M. (ед.) (1986): Флора СР Србије, 10. - САНУ, Београд.
- Сарић, M. (ед.) (1992): Флора Србије, 1. 2. изд. - САНУ, Београд.