Ферман
Ферман је султанова уредба, указ, опуномоћење или ауторизација у исламским земљама[1]. Документ потписује суверен лично или његов министар.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/State_Paper-Order_of_Shah_Abbas_II%2C_granting_pension_to_Muhammad_Baqir_Khorasani-1658-1068_A.H-_%D9%81%D8%B1%D9%85%D8%A7%D9%86_%D8%B4%D8%A7%D9%87_%D8%B9%D8%A8%D8%A7%D8%B3_%D8%AF%D9%88%D9%85_%D8%A8%D8%B1%D8%A7%DB%8C_%D9%85%D9%88%D8%A7%D8%AC%D8%A8_%D9%85%D8%AD%D9%85%D8%AF%D8%A8%D8%A7%D9%82%D8%B1_%D8%AE%D8%B1%D8%A7%D8%B3%D8%A7%D9%86%DB%8C.jpg/220px-thumbnail.jpg)
Фермани су писани посебном врстом арапског писма тзв. диванијом а на почетку је стајала султанова тура (монограм, грб османских султана – то је арапским словима вешто написано и сложено име и титула владајућег султана).
Најпознатији ферман у Србији је документ из 1867. године којим се град Београд предаје Србији.
Реч потиче из персијског језика: farmân (فرمان). Значи „декрет“ или „наређење“. Користи се исто у турском језику, а реч је преузета и у немачком језику. У Османском царству су фермани били често коришћено административно средство.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Абдулах Шкаљић: Турцизми у српскохрватском језику
Литература
уреди- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
- Фотић, Александар (1998). „Најпознатији хиландарски ферман”. Хиландарски зборник. 10: 299—309.