Хомонационализам
Хомонационализам описује повезаност националистичке идеологије са ЛГБТ+ особама или њиховим правима.[1][2][3]
Овај појам је првобитно предложила истраживачица из области родних студија, Џазбир К. Пуар, 2007. године како би описала процесе у којима се ставови моћника преклапају са тврдњама ЛГБТ+ заједнице у циљу оправдавања ксенофобије, посебно окренуте против ислама, базирајући их на предрасудама да су мигранти наводно хомофобни и да је западно друштво потпуно егалитарно.[1][2][4][5][6][7][8][9] Стога се сексуална разноликост и ЛГБТ права користе како би се одржали политички ставови против имиграције, што је растући случај међу крајње десничарским странкама.[10][11][12]
Главне критике овог феномена фокусирају се на делимичну употребу ЛГБТ покрета на даљње циљеве засноване на нетолеранцији, игноришући хомофобију и недостатак стварне једнакости у западном друштву као целини.[13] Ова идеја једнакости обично симболички представљена као давање једнаког приступа браку, хетеронормативизује односе између припадника ЛГБТИ заједнице и даје предност шовинистичким ставовима западних земаља и сумњу на људе који долазе из земаља које још нису легализовале било какво признање истополних парова или које и даље криминализују хомосексуалност. Такви ставови се најчешће повезују са муслиманима. Пуар у својим дискусијама говори да се концепт не сме користити као оптужба или идентитет, већ је потребно сагледати га као транснационални процес који приказује историјски помак. Савремени хомонационализам тако представља дијаметрално супротан дискурс од оног из времена европског колонијализма 19. и раног 20. века када се широко распрострањена толеранција хомосексуалности узимала као доказ декаденције исламског света.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Puar 2007, стр. 83
- ^ а б Homonationalism, Heteronationalism and LGBTI Rights in the EU. Public Seminar. 31 August 2016.
- ^ Homonationalism and Pinkwashing. Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2017) CLAGS. Center for LGBTQ Studies. 2013.
- ^ Homonationalism and the Death of the Radical Queer. Inquiries Journal. 2015.
- ^ (језик: шпански) Conchita Wurst y los peligros del homonacionalismo. Periódico Diagonal. 21 May 2014.
- ^ (језик: шпански) Nuevo nacionalismo y movimiento gay. Viento Sur. 15 July 2012.
- ^ In America, Muslims Are More Likely to Support Gay Marriage Than Evangelical Christians. Reason. 13 June 2016
- ^ (језик: каталонски) La regidora musulmana de Badalona casa una parella gai. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2017) Directe!cat. 11 January 2016.
- ^ (језик: португалски) Homonacionalismo e cidadania LGBT em tempos de neoliberalismo: dilemas e impasses às lutas por direitos sexuais no Brasil. Revista Em Pauta. 2014.
- ^ The Men Who Would Be Queen: France, Le Pen & The LGBT Vote. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2018) Pride Life. 7 June 2016.
- ^ (језик: шпански) El ascenso de la extrema derecha en Europa, en clave LGTB. Dos manzanas. 2 June 2014.
- ^ (језик: француски) Homo et d'extrême droite: qu'est-ce que «l'homonationalisme»? Le Monde. 22 December 2014.
- ^ Why Pinkwashing Insults Gays and Hurts Palestinians. Slate Magazine. 17 June 2014.
Литература
уреди- Mikdashi, Maya (16. 12. 2011). „Gay rights as human rights: pinkwashing homonationalism”. Jadaliyya.
- Mikdashi, Maya; Puar, Jasbir (9. 8. 2009). „Pinkwatching and pinkwashing: interpenetration and its discontents”. Jadaliyya.
- Puar, Jasbir (мај 2013). „Rethinking homonationalism”. International Journal of Middle East Studies. 45 (2): 336—339. S2CID 232253207. doi:10.1017/S002074381300007X.
- Schotten, C. Heike (2016). „Homonationalism: from critique to diagnosis, or, we are all homonational now”. International Feminist Journal of Politics. 18 (3): 351—370. doi:10.1080/14616742.2015.1103061.
