АБ 70-Д1
АБ 70-Д1 је диспензер касетне бомбе који је користила Луфтвафе током Другог светског рата.
| АБ 70-Д1 | |
|---|---|
 АБ 70-Д1 Диспензер касетне бомбе | |
| Тип | Касетна бомба |
| Место порекла |  Нацистичка Немачка |
| Употреба | |
| Корисници | Луфтwаффе |
| Ратови | Други светски рат |
| Спецификације | |
| Тежина | АБ 70-Д1: 56 кг (123 лб) [1] СД 1: 910 г (2 лб) СД 1 ФРЗ: 5.000 г (11 лб) [2] |
| Дужина | АБ 70-Д1: 2,82 м (3 фт 75 ин) [1] СД 1: 1.700 мм (67 ин) СД 1 ФРЗ: 15.400 мм (606 ин) [2] |
| Пречник | АБ 70-Д1: 203 мм (8 ин) СД 1 и СД 1 ФРЗ: 50 мм (2 ин) [1] |
| Бојева глава | Аматол или ТНТ |
| Бојева глава wеигхт | СД 1: 112 г (4 оз)[3] СД 1 ФРЗ: 120 г (4,2 оз)[4] |
Механизам детонације | Носе фузе |
| Експлозија пренос | 50 суб-муниција [2] |
Дизајн
уредиКонтејнер за оружје
уредиАБ 70-Д1 је садржао педесет високоексплозивних фрагмената подмуниције, био је цилиндричног облика и направљен је од ливеног челика. Тело је било преклопног дизајна са горњом и доњом половином са репним перајима која су била спојена на шаркама на задњем делу контејнера. Основа и глава контејнера су били са унутрашњим навојем, а основа контејнера је имала ушицу за вешање, а нос је имао челични чеп за затварање са осигурачем. [1]
Контејнер је могао да буде обешен вертикално или хоризонтално унутар одељка за бомбе или хоризонтално са чврсте тачке испод трупа или крила авиона. За ушицу за вешање била је причвршћено гајтаном за раздвојени прстен који је причвршћен за падобран. Када је бомба бачена, активирао би се падобран који би покренуо фрикциони упаљач који је увучен у челични чеп за затварање. Чеп за затварање је пресечен експлозијом малог детонатора и на тај начин бомбе испадају. Немачка документација каже да АБ 70-Д1 није потпуно безбедно за транспорт и да авионима није дозвољено да слете са неискоришћеним контејнерима АБ 70-Д1. Такође је немогуће АБ 70-Д1 одбацити и после их поново користити, а минимална висина ослобађања бомбе била је 150 м (490 фт). [1]
Суб-муниција (подмуниција)
уредиИз АБ 70-Д1 су се могле избацивати две врсте подмуниције, једна је била немачка СД 1, а друга француска СД 1 ФРЗ. СД 1 ФРЗ је базиран на заробљеном минобацачком муницијом од 50 мм (2 ин) за лаки минобацач Ланце Гренадес де 50 мм модел 37 који је користила француска војска, а који је модификован додавањем новог репног склопа са 6 пераја. Док је немачки СД 1 можда био заснован на немачким минобацачким мецима од 50 мм (2 ин) које је користио 5 цм Гранатверфер 36 који је модификован додавањем новог репног склопа са 8 пераја. На предњој страни АБ 70-Д1 налазила се једна група од десет бомби које је држала метална трака, а у задњем делу била су још четири кластера од десет бомби које су такође све заједно држале металне траке. Бомбе су биле набијене од носа до репа, а репна чашица сваке бомбе је формирала сигурносни уређај за носни упаљач бомбе иза ње. Оба типа бомби су пуњена на исти начин. [1] СД 1 бомбе су биле жуте, а СД 1 ФРЗ бомбе су биле жућкасто-браон боје. [2]
-
Подмуниција СД 1 и СД 1 ФРЗ -
Преживела немачка подмуниција СД 1
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ Унитед Статес Wар Оффице (1953). Герман еxплосиве орднанце : (бомбс, фузес, роцкетс, ланд минес, гренадес анд игнитерс). Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице. ОЦЛЦ 713755660.
- ^ а б в г „Луфтwаффе Ресоурце Центер - Дроп Орднанце - А Wарбирдс Ресоурце Гроуп Сите”. www.wарбирдсресоурцегроуп.орг. Приступљено 2019-02-24.
- ^ Поулин, Оливиер (2017-07-31). „WW2 Еqуипмент Дата: Герман Пројецтилес - 50мм то 80мм Мортар Роундс”. WW2 Еqуипмент Дата. Приступљено 2019-02-25.
- ^ „Инженерные боеприпасы (W-1) - w-1.хтмл”. сапер.иснет.ру. Приступљено 2019-02-25.