ANK3
Анкирин 3 (ANK3), исто познат као анкирин-Г, је протеин из анкирин фамилије који је код човека кодиран ANK3 геном.[1][2]
| АНК3 анкирин 3, из Ранвијерових чворова (анкирин Г) | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АНК3 |
| Алт. симболи | анкирин-Г |
| Ентрез | 288 |
| ХУГО | 494 |
| ОМИМ | 600465 |
| РефСеq | НМ_020987 |
| УниПрот | Q12955 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 10 q21 |
Функција уреди
Протеин кодиран овим геном је имунолошки различит генски производ од анкирина ANK1 и ANK2. Он је оригинално откривен у аксонском иницијалном сегменту и Ранвијеровим чворовима неурона у централном и периферном нервном систему. Алтернативно спојене варијанте могу бити изражене у другим ткивима. Мада су вишеструке транскрипционе варијанте које кодирају неколико различитих изоформи нађене за овај ген, соме су две биле потпуно карактерисане.[1]
У оквиру нервног система, анкирин Г ја специфично лоциран у неуромишићном споју и Ранвијеровим чворовима.[3] У Ранвијеровим чворовима где су акциони потенцијали активно преношени, за анкирин Г се дуго мислило да је посредни везујући партнер неурофаскину и напонски-контролисаним натријумским каналима.[4] Генетичко брисање анкирина Г са више неуронских типова ја показало да је анкирин Г неопходан за нормалну расподелу напонски-контролисаних натријумских канала на аксонским хумкама и за ослобађање акционих потенцијала.[5][6]
Повезаност болести уреди
ANK3 протеин се здружује са срчаним натријумским каналом Nav1.5 (SCN5A). Оба протеина су високо изражена на вентрикуларном уметнутом диску и мембрани Т-цевчице у кардиомиоцитима. Мутација на Nav1.5 протеину блокира везујућу интеракцију са ANK3 i на тај начин поремећава површинско изражавање Nav1.5 на кардиомиоцитима, што доводи до Бругада синдрома, типа срчане аритмије.[7]
Поједине мутације на ANK3 гену су везане за биполарне поремећаје.[8][9]
Анкирин фамилија уреди
Протеин који кодира ANK3 gen je član ankirin familije of proteina koja povezuje integralne membrane proteina sa potpornim spektrin-aktin citoskeletonom. Ankirini igraju ključnu ulog u aktivnostima kao što su ćelijska pokretljivost, aktiviranje, proliferacija, kontakt i održavanje specijalizovanih membranskih domena. Većina ankirina se tipično sastoji of tri strukturna domena: amino-terminalni domen koji sadrži višestruka ankirin ponavljanja; centralin region sa visoko konzervisanim spektrin vezivajućim domenom; i karboksi-terminal regulatorni domen koji je najmanje konzerviran i koji je subjekat varijacije.[1]
Literatura уреди
- ^ а б в „Entrez Gene: ANK2 ankyrin 3, node of Ranvier”.
- ^ Kapfhamer D, Miller DE, Lambert S, Bennett V, Glover TW, Burmeister M (1995). „Chromosomal localization of the ankyrin-G gene (ANK3/Ank3) to human 10q21 and mouse 10”. Genomics. 27 (1): 189—91. PMID 7665168. doi:10.1006/geno.1995.1023.
- ^ Lambert S, Davis JQ, Bennett V (1997). „Morphogenesis of the node of Ranvier: co-clusters of ankyrin and ankyrin-binding integral proteins define early developmental intermediates.”. J Neurosci. 17 (18): 7025—36. PMID 9278538.
- ^ Srinivasan Y, Lewallen M, Angelides KJ (1992). „Mapping the binding site on ankyrin for the voltage-dependent sodium channel from brain.”. J Biol Chem. 267 (11): 7483—9.
- ^ Zhou D, Lambert S, Malen PL, Carpenter S, Boland LM, Bennett V (1998). „Ankyrin-G is required for clustering of voltage-gated Na channels at the axon hillock and normal action potential firing.”. J Cell Biol. 143 (5): 1295—1304. PMID 9832557.
- ^ Hedstrom KL, Xu X, Ogawa Y, Frischknecht R, Seidenbecher CI, Shrager P, Rasband MN (2007). „Neurofascin assembles a specialized extracellular matrix at the axon initial segment.”. J Cell Biol. 178 (5): 875—886. PMID 17709431.
- ^ Mohler PJ, Rivolta I, Napolitano C, LeMaillet G, Lambert S, Priori SG, Bennett V (2004). „Nav1.5 E1053K mutation causing Brugada syndrome blocks binding to ankyrin-G and expression of Nav1.5 on the surface of cardiomyocytes”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (50): 17533—8. PMC 536011
. PMID 15579534. doi:10.1073/pnas.0403711101.
- ^ Ferreira MA; O'Donovan MC; Meng YA; et al. (2008). „Цоллаборативе геноме-wиде ассоциатион аналyсис суппортс а роле фор АНК3 анд ЦАЦНА1Ц ин биполар дисордер”. Нат. Генет. 40: 1056. ПМИД 18711365. дои:10.1038/нг.209.
- ^ „Цханнелинг Ментал Иллнесс: ГWАС Линкс Ион Цханнелс, Биполар Дисордер”. Сцхизопхрениа Ресеарцх Форум: Неwс. сцхизопхрениафорум.орг. 19. 8. 2008. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 21. 8. 2008.
