Абул-Хасан ибн Јунус Сафади
Абул-Хасан Али ибн Аби Саид Абдурахман ибн Ахмед ибн Јунус ибн Абдул-Ала рођен је у Египту крајем X века. Своје грандиозне опсерваторијске подухвате обављао је помоћу гигантског бакарног астролаба пречника од око 10,4 метра.[1]:пп. 273.
Дела уреди
Абул-Хасан је стекао славу због чувеног хороскопа који је посветио ондашњем калифу и назвао га Великим хороскопом (аз-Зиџ ал-кабир ал-хаким) [1]:пп. 273.. Писање свог хороскопа завршио је 1007. године. Многи историчари верују да подаци које је објавио у том хороскопу представљају најпотпуније астрономске таблице у историји ислама. Због тога га неки савремени историчари, међу којима је и Џорџ Сартон, сматрају највећим муслиманским астрономом. Ибн Јунус је волео да комбинује различите методе из разних научних дисциплина. Решио је, рецимо, нека компликована питања из сферне тригонометрије тако што их је повезао с неким небеским телима. Такође, био је међу првим научницима који су прецизно анализирали разне моделе кретања клатна. На основу његових истраживања, каснији муслимански физичари употребили су механичко клатно како би направили прецизне часовнике.[1]:пп. 1060.
Главна разлика између његових и ранијих астрономских табела показивала се у уредном истраживачком садржају његових опсервација у којима спомиње како своје, тако и резултате истраживања својих претходника. Такође не треба занемарити чињеницу да је детаљно писао и о помрачењу Сунца, Месеца и осталих планета. Осим тога, своја астрономска достигнућа овај муслимански истраживач је искористио и у јуридичке сврхе тако што је написао епистолу у којој прецизно одређује време кад почињу исламски обреди. Како је своје астрономске табеле обрађивао на основу прецизних математичких функција, Ибн Јунус је успео да дефинише Сунчев положај у току године у запањујућем броју од преко 10.000 случајева. Управо су зато његове табеле биле прецизне до те мере да су их у Каиру, чак до XIX века, убрајали међу изванредно применљиве табеле.[1]:пп. 273.