Адуд ел Даула (Арапски:عضد الدولة}}عضد الدولة; Аḍуд ал-Даwла) или Азод од-Даулех Панах Хусрау (Персијски:عضدالدوله فناخسرو; Азод од-Доwлех Панах (Фана) Кхусраw) (Исфахан, 24. 9. 936.26. 3. 983.) био је бујидски емир који је владао већим деловима Иранске висоравни и Месопотамије. Сматра се највећим од свих емира Бујидске династије.

Адуд ел Даула

Био је син Рукн ел Дауле. Године 948. или 949. га је абасидски калиф именовао емиром Фарса чиме је наследио свог стрица Имад ал-Даулу који је умро без деце. Године 974. га је отац послао да скрши побуну свог рођака Из ал-Дауле, након чега је постао емиром Ирака. Иако је задржао двор у Ширазу, често је посећивао Багдад, који је у то време доста патио због секташких сукоба између сунита и шиита. Настојећи завести мир, донео је наредбу којом се забрањују јавне демонстрације; делом и због тога, а делом због благонаклоне политике према шиитима, у Багдаду је након тога завладао мир.

Куранска капија

Адуд се истакао низом инжењерских подухвата, те као покровитељ науке. У родном Исфахану је саградио астрономску опсерваторију где је деловао Абдурахман Али Суфи. Око 960. године је између Шираза и Истахра саградио велику брану данас познату као Банд-е Амир. Такође је саградио канал којим је спојена река Карун са Шат ал-Арабом. Године 981. је у Багдаду саградио бимаристан, касније познат као Болница ал-Адуди, која је вековима представљала највећу и најугледнију болницу на свету.

Литература уреди

  • Хилл, Доналд Роутледге, Исламиц Сциенце Анд Енгинееринг, Единбургх Университy Пресс (1993), ISBN 978-0-7486-0455-5
  • Едwард Гранвилле Броwне, Исламиц Медицине, 2002, ISBN 978-81-87570-19-6