Анаболизам
Анаболизам (од грч. ana - увис, и ballein - бацити) је сет метаболичких путева који формирају молекуле од мањих јединица.[1] Те реакције захтевају енергију. Један начин категорисања метаболичких процеса, било на нивоу ћелије, органа или организма је као анаболички или као катаболички. Анаболизам се напаја катаболизмом, у коме се велики молекули разлажу у мање делове и затим се користе у респирацији. Многи анаболички процеси користе као извор енергије аденозин-трифосфат (АТП).[2]
Анаболички процеси теже ка изградњи органа и ткива. Ти процеси доводе до раста и диференцијације ћелија и повећања величине тела, што је процес који обухвата синтезу комплексинг молекула. Примери анаболичких процеса су раст и минералиција костију и повећање мишићне масе.
Ендокринолози су традиционално класификовали хормоне као анаболичке или катаболичке, у зависности од дела метаболизма који стимулишу. Класични анаболички хормони су анаболички стероиди, који стимулишу протеинску синтезу и раст мишића. Баланс између анаболизма и катаболизма је такође регулисан циркадијалним ритмовима, са процесима попут флуктуација глукозног метаболизма који су усклађене са нормалним периодима активности током дана.[3]
Литература уреди
- ^ де Болстер, M.W.Г. (1997). „Глоссарy оф Термс Усед ин Биоинорганиц Цхемистрy: Анаболисм”. Интернатионал Унион оф Пуре анд Апплиед Цхемистрy. Приступљено 30. 10. 2007.
- ^ Nicholls D.G. and Ferguson S.J. (2002) Bioenergetics Academic press 3rd edition ISBN 978-0-12-518121-1
- ^ Рамсеy КМ, Марцхева Б, Кохсака А, Басс Ј (2007). „Тхе цлоцкwорк оф метаболисм”. Анну. Рев. Нутр. 27: 219—40. ПМИД 17430084. дои:10.1146/аннурев.нутр.27.061406.093546.