Андермат
Андермат је планинско село и општина у кантону Ури у Швајцарској. Налази се на надморској висини од 1437 метара, у центру масива Саинт-Готхард и представља историјски центар раскрснице север-југ и исток-запад Швајцарске. Налази се 28 км јужно од Алтдорфа, главног града Урија.
Географија уреди
Андермат се налази у долини Урсерен, на реци Реус и окружен је Адулским Алпима. Андермат има површину од 62,2 км². Од ове области, 40,8% се користи у пољопривредне сврхе, а 5,5% су шуме, 1,7% је насељено (зграде или путеви), а остатак (52%) је непроизводан (реке, глечери или планине). Од пољопривредног земљишта, 4,3% се користи за воће или виноградарство, а 36,5% се користи као планински пашњаци. Од насељених подручја, 0,5% је покривено зградама, а 1,1% је саобраћајна инфраструктура.[1]
Транспорт уреди
Андермат служи као раскрсница између југа и севера Швајцарске, као и између источне и западне Швајцарске. Село је повезано са три алпска прелаза: Обералп (2.044 м.), Ст Готхард (2.106 м.) и Фурка (2.499 м.).
Од почетка 13. века и отварања Готхардовог прелаза који је преко Алпа спојио јужну са северном Швајцарском Андермат се налази на тој траси.
Село има железничку станицу која је повезана са Бригом, Виспом (Валаис) и са западним термином железнице у Дисентису / Мустер (Грисонс).[1]
Историја уреди
Археолошка открића из 4000. године пре нове ере показују да је Урсерн био насељен већ у неолитском периоду. У римским временима ова алпска долина вероватно је била насељена хелветским племенима. Међутим, порекло Андермате-а се може пратити преко алемантских племена који су успоставили насеља на том подручју, где се налази тренутни град Андермат.
Парохија Андермата није споменута све до године 1203. године, када се помиње као „Де Прато“ Године 1290. поменуто је под именом „А дер Матте“.[2]. Године 1649. године, уз појаву независне Швајцарске конфедерације, црквена права манастира Дисентис су укинута у корист грађанског законодавства.
1608. године, пред Енглезима одбеглим Ирским племићима који су тумарали Европом десила се велика несрећа када им је на дан Светог Патрика са Ђаволовог моста пао читав товар блага који никада није пронађен. Познато је као „Изгубљено благо Готхардовог прелаза“.
Између 1818. и 1831. године оближњи Ст Готхард прелаз је отворен за кочије. Као последње одмориште пре прелаза, Андермат је економски процветао и постао популарна бањска дестинација и одмориште. Међутим, када је 1881. године отворен Готхардов железнички тунел који иде испод града ситуација се променила па је приход од туризма драматично опао и до 1930. године је скоро нестао, због чега су многи хотели у овом селу затворени или им је промењена намена.
Од 1885. године Андермат је претворен у гарнизон Швајцарске федералне војске. Данас је локација центра за обуку швајцарске војске.
На прелазу у 21. век Андермат је с обзиром да има две планине које се зими користе за скијање Натшен и Гемсток постао је приступачна алтернатива екслузивним скијалиштима попут Сент Морица и Гштада, а његов успон и враћање на стазе старе славе још увек траје.
Демографија уреди
По подацима од 31. децембра 2016. године Андермат има 1.355 становника. Од 2007. године 10,0% становништва чине страни држављани. Већина становништва (од 2000. године) говори немачки (95,2%). 2007. године полна структура становништва је била 50,8% мушкараца и 49,2% жена.
У Андермату је око 75,2% становништва (између 25-64 година) завршило необавезно више или високошколско образовање.
У Андермату је стопа незапослености 0,9%. Од 2005. године, у примарном привредном сектору је било запослено 51 становник и постојало је 22 предузећа која су укључена у овај сектор. У секундарном сектору је запослено 90 становника, а у овом сектору постоји 13 предузећа. 599 запослених ради у терцијарном сектору, постоји 78 предузећа у овом сектору.
Кретање популације је дата у следећој табели:
| Година | Број становника |
| 1799 | 605 |
| 1850 | 677 |
| 1900 | 818 |
| 1950 | 1,231 |
| 1970 | 1,589 |
| 2000 | 1,282 |
| 2008 | 1,242 |
| 2010 | 1,304 |
| 2014 | 1,408 |
Клима уреди
Између 1961. и 1990. године Андермат је имао просечно 147.3 кишних дана годишње и у просеку је примио 1.422 мм падавина. Најкишовитији месец био је април током којег је Андермат добио просечно 135 мм падавина. Током овог месеца дошло је до падавина у просеку од 14 дана. Месец са највише дана падавина био је мај, са просеком од 14,1, али са само 128 мм падавина. Најсушнији месец у години је фебруар, са просеком од 106 мм и падавинама током 14 дана.
Референце уреди
- ^ а б Свиззера судест Тицино - Григиони суд - Валтеллина = Сüдост-Сцхwеиз : Тессин - Сüдлицхес Граубüнден - Велтлин., Сцхwеиз. Бундесамт фüр Ландестопографие., Уффицио федерале ди топографиа, 2002, ИСБН 9783302000046, ОЦЛЦ 890366856
- ^ Андерматт ин Герман, Френцх анд Италиан ин тхе онлине Хисторицал Дицтионарy оф Сwитзерланд.
