Антагонист ангиотензин II рецептора

Антагонисти ангиотензин II рецептора (блокатори ангиотенсин рецептора, АРБ, антагонисти АТ1-рецептора, сартани) група су лекова који модулишу ренин-ангиотенсин-алдостеронски систем. Они се првенствено употребљавају у тратману хипертензије (високог крвног притиска), дијабетичке нефропатије (оштећења бубрега услед дијабетеса) и конгестивног затајења срца.

Лосартан, први АРБ

Медицинска примена

уреди

Блокатори ангиотенсин II рецептора се користе за третман хипертензије код пацијената који су нетолерантни за терапију АЦЕ инхибиторима. Они не инхибирају разлагање брадикинина или других кинина, и стога ретко узрокују персистентни суви кашаљ и/или ангиоедем. Они налазе примену у третману затајења срца код пацијената који не толеришу терапију АЦЕ инхибиторима, посебно кандесартан. За урбесартан и лосартан постоје клинички подаци који индицирају да су корисни у третману хипертензивних пацијената са типом II дијабетеса, и да могу да успоре прогресију дијабетичке нефропатије. Кандесартан се експериментално користи као превентивни треатман мигрене.[1][2] За лисиноприл је утврђено да је мање ефективан од кандесартана у спречавању мигрене.[3]

Блокатори ангиотенсин II рецептора имају различиту потентност у погледу контроле крвног притиска, са статистички различитим дејствима при максималним дозама.[4]

Неки од ових лекова делују као супстанце којима се повећава екскреција уринске киселине урином.[5][6]

Референце

уреди
  1. ^ Тронвик Е, Стовнер Љ, Хелде Г, Санд Т, Бовим Г (2003). „Пропхyлацтиц треатмент оф миграине wитх ан ангиотенсин II рецептор блоцкер: а рандомизед цонтроллед триал”. ЈАМА. 1 (289 Пт 1): 65—9. ПМИД 12503978. дои:10.1001/јама.289.1.65. 
  2. ^ Цернес Р, Масхави M, Зимлицхман Р (2011). „Дифферентиал цлиницал профиле оф цандесартан цомпаред то отхер ангиотенсин рецептор блоцкерс”. Васц Хеалтх Риск Манаг. 7: 749—59. ПМЦ 3253768 . ПМИД 22241949. дои:10.2147/ВХРМ.С22591. 
  3. ^ Галес БЈ, Баилеy ЕК, Реед АН, Галес МА (2010). „Ангиотенсин-цонвертинг ензyме инхибиторс анд ангиотенсин рецептор блоцкерс фор тхе превентион оф миграинес”. Анн Пхармацотхер. 44 (2): 360—6. ПМИД 20086184. дои:10.1345/апх.1М312. 
  4. ^ Касслер-Тауб К, Литтлејохн Т, Еллиотт W, Руддy Т, Адлер Е (1998). „Цомпаративе еффицацy оф тwо ангиотенсин II рецептор антагонистс, ирбесартан анд лосартан ин милд-то-модерате хyпертенсион. Ирбесартан/Лосартан Студy Инвестигаторс”. Ам Ј Хyпертенс. 11 (4 Пт 1): 445—53. ПМИД 9607383. дои:10.1016/С0895-7061(97)00491-3. 
  5. ^ Данг А, Зханг Y, Лиу Г, Цхен Г, Сонг W, Wанг Б (2006). „Еффецтс оф лосартан анд ирбесартан он серум уриц ацид ин хyпертенсиве патиентс wитх хyперурицаемиа ин Цхинесе популатион”. Ј Хум Хyпертенс. 20 (1): 45—50. ПМИД 16281062. дои:10.1038/сј.јхх.1001941. 
  6. ^ Даскалопоулоу СС, Тзоварас V, Микхаилидис ДП, Елисаф M (2005). „Еффецт он серум уриц ацид левелс оф другс пресцрибед фор индицатионс отхер тхан треатинг хyперурицаемиа”. Цурр. Пхарм. Дес. 11 (32): 4161—75. ПМИД 16375738. дои:10.2174/138161205774913309. Архивирано из оригинала 24. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018. 

Спољашње везе

уреди