Антимикробни агенс

Антимикробик је агенс који убија микроорганизме или инхибира њихов раст.[1] Антимикробни лекови се могу груписати по микроорганизмима на које првенствено делују. На пример, антибактеријали (познатији као антибиотици) се користе против бактерија, а антифунгали се користе против гљива. Они се такође могу класификовати по њиховој функцији. Антимикробици који убијају микробе су микробициди, а они који инхибирају њихов раст су микробиостатици. Дизинфектанти као што је избељивач су неселективни антимикробици.

Познато је да је употреба супстанци са антимикробним својствима уобичајена пракса најмање пар хиљада година. Антички Египћани и антички Грци су користили специфичне екстракте из буђи и биљки за третирање инфекција.[2] У ближој прошлости, микробиолози попут Луја Пастера су приметили антагонизам између појединих бактерија и дискутовали могућност примене тих интеракција у медицини.[3] Александер Флеминг је 1928 открио природне антимикробне гљиве, познате као penicillium rubens. Он је назвао супстанцу екстаховану из гљива пеницилин и она је 1942. успешно коришћена за треатман стрептоцоццус инфекције.[4] Пеницилин се показао ефективним у лечењу многих других инфективних болести, као што су гонореја, стрептококни фарингитис и пнеумонија, које су раније биле потенцијално фаталне за пацијенте.

У данашње време постоје бројни антимикробни агенси за третман широког спектра инфективних болести.

Референце уреди

  1. ^ „Антимицробиал - Дефинитион фром тхе Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2009. г. Приступљено 2. 5. 2009. 
  2. ^ M. Wаинwригхт (1989). „Моулдс ин анциент анд море рецент медицине”. Мyцологист. 3 (1): 21—23. дои:10.1016/С0269-915X(89)80010-2. 
  3. ^ Кингстон W (2008). „Ирисх цонтрибутионс то тхе оригинс оф антибиотицс”. Ирисх јоурнал оф медицал сциенце. 177 (2): 87—92. ПМИД 18347757. дои:10.1007/с11845-008-0139-x. 
  4. ^ Anne Miller, 90, First Patient Who Was Saved by Penicillin

Види још уреди

Спољашње везе уреди