Апелин
Апелин (или АПЛН) је пептид који је код човека кодиран APLN геном.[1] Апелин је ендогени лиганд Г-протеин-спрегнутог АПЈ рецептора[2][3][4][5][6] који је изражен на површини појединих ћелијских типова.[7] Он је широко заступљен у следећим органима: срце, плућа, бубрези, јетра, масно ткиво, гастроинтестинални тракт, мозак, адреналне жлезде, ендотел, и људска плазма.
| апелин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | АПЛН; XНПЕП2 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 300297 МГИ: 1353624 ХомолоГене: 8498 ГенеЦардс: АПЛН Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 8862 | 30878 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000171388 | ЕНСМУСГ00000037010 | |||||||||
| УниПрот | Q9УЛЗ1 | Q9Р0Р4 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_017413 | НМ_013912 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_059109 | НП_038940 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 128.78 - 128.79 Мб |
Цхр X: 45.38 - 45.39 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Откриће уреди
Апелин је пептид који је идентификовао 1998. тим професора M. Фујина.[1]
Биосинтеза уреди
Ген апелина кодира прекурзор са 77 аминокиселина,[1] са сигналним пептидом на N-терминалном региону. Након транслокације у ендоплазматични ретикулум и одсецања сигналног пептида, пропротеин са 55 аминокиселина може да произведе неколико активних фрагмента: 36 аминокиселински пептид који одговара секвенци 42-77 (апелин 36), 17 аминокиселински пептид секвенце 61-77 (апелин 17) и 13 аминокиселински пептид секвенце 65-77 (апелин 13). Овај каснији фрагмент може такође да подлегне пироглутамилацији на нивоу његовог N-терминалног глутаминског остатка.[8]
Литература уреди
- ^ а б в Татемото К, Хосоyа M, Хабата Y, Фујии Р, Какегаwа Т, Зоу MX, Каwамата Y, Фукусуми С, Хинума С, Китада C, Курокаwа Т, Онда Х, Фујино M (1998). „Исолатион анд цхарацтеризатион оф а новел ендогеноус пептиде лиганд фор тхе хуман АПЈ рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 251 (2): 471—6. ПМИД 9792798. дои:10.1006/ббрц.1998.9489.
- ^ Лее ДК, Цхенг Р, Нгуyен Т, Фан Т, Кариyаwасам АП, Лиу Y, Осмонд ДХ, Георге СР, О'Доwд БФ (2000). „Цхарацтеризатион оф апелин, тхе лиганд фор тхе АПЈ рецептор”. Ј. Неуроцхем. 74 (1): 34—41. ПМИД 10617103. дои:10.1046/ј.1471-4159.2000.0740034.x.
- ^ Сзокоди I, Тави П, Фöлдес Г, Воутилаинен-Мyллyлä С, Илвес M, Токола Х, Пиккараинен С, Пиухола Ј, Рyсä Ј, Тóтх M, Рускоахо Х (2002). „Апелин, тхе новел ендогеноус лиганд оф тхе орпхан рецептор АПЈ, регулатес цардиац цонтрацтилитy”. Цирц. Рес. 91 (5): 434—40. ПМИД 12215493. дои:10.1161/01.РЕС.0000033522.37861.69.
- ^ Клеинз МЈ, Давенпорт АП (2005). „Емергинг ролес оф апелин ин биологy анд медицине”. Пхармацол. Тхер. 107 (2): 198—211. ПМИД 15907343. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.04.001.
- ^ О'Доwд БФ, Хеибер M, Цхан А, Хенг ХХ, Тсуи ЛЦ, Кеннедy ЈЛ, Схи X, Петронис А, Георге СР, Нгуyен Т (1993). „А хуман гене тхат схоwс идентитy wитх тхе гене енцодинг тхе ангиотенсин рецептор ис лоцатед он цхромосоме 11”. Гене. 136 (1-2): 355—60. ПМИД 8294032. дои:10.1016/0378-1119(93)90495-О.
- ^ Девиц Е, Паqуереау L, Верниер П, Книбиехлер Б, Аудигиер Y (1996). „Еxпрессион оф а неw Г протеин-цоуплед рецептор X-мср ис ассоциатед wитх ан ендотхелиал линеаге ин Xенопус лаевис”. Мецх. Дев. 59 (2): 129—40. ПМИД 8951791. дои:10.1016/0925-4773(96)00585-0.
- ^ Аудигиер Y (07. 04. 2006). „Апелин Рецептор”. УЦСД-Натуре Молецуле Пагес. Натуре Публисхинг Гроуп. дои:10.1038/мп.а000304.01. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 02. 09. 2009.
- ^ Месмин C, Дубоис M, Бецхер Ф, Фенаилле Ф, Езан Е (2010). „Лиqуид цхроматограпхy/тандем масс спецтрометрy ассаy фор тхе абсолуте qуантифицатион оф тхе еxпецтед цирцулатинг апелин пептидес ин хуман пласма.”. Рапид Цоммун Масс Спецтром. 24 (19): 2875—84. ПМИД 20857448. дои:10.1002/рцм.4718.
Додатна литература уреди
- Лее ДК, Георге СР, О'Доwд БФ (2006). „Унравеллинг тхе ролес оф тхе апелин сyстем: проспецтиве тхерапеутиц апплицатионс ин хеарт фаилуре анд обеситy”. Трендс Пхармацол. Сци. 27 (4): 190—4. ПМИД 16530855. дои:10.1016/ј.типс.2006.02.006.
- Лее ДК, Салдивиа ВР, Нгуyен Т, Цхенг Р, Георге СР, О'Доwд БФ (2005). „Модифицатион оф тхе терминал ресидуе оф апелин-13 антагонизес итс хyпотенсиве ацтион”. Ендоцринологy. 146 (1): 231—6. ПМИД 15486224. дои:10.1210/ен.2004-0359.
- Лее ДК, Ланçа АЈ, Цхенг Р, Нгуyен Т, Ји XД, Гобеил Ф, Цхемтоб С, Георге СР, О'Доwд БФ (2004). „Агонист-индепендент нуцлеар лоцализатион оф тхе Апелин, ангиотенсин АТ1, анд брадyкинин Б2 рецепторс”. Ј. Биол. Цхем. 279 (9): 7901—8. ПМИД 14645236. дои:10.1074/јбц.М306377200.
- О'Доwд БФ, Хеибер M, Цхан А, Хенг ХХ, Тсуи ЛЦ, Кеннедy ЈЛ, Схи X, Петронис А, Георге СР, Нгуyен Т (1993). „А хуман гене тхат схоwс идентитy wитх тхе гене енцодинг тхе ангиотенсин рецептор ис лоцатед он цхромосоме 11”. Гене. 136 (1-2): 355—60. ПМИД 8294032. дои:10.1016/0378-1119(93)90495-О.
- Цхун ХЈ, Али ЗА, Којима Y, Кунду РК, Схеикх АY, Аграwал Р, Зхенг L, Леепер Њ, Пеарл НЕ, Паттерсон АЈ, Андерсон ЈП, Тсао ПС, Ленардо МЈ, Асхлеy ЕА, Qуертермоус Т (2008). „Апелин сигналинг антагонизес Анг II еффецтс ин моусе моделс оф атхеросцлеросис”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион. 118 (10): 3343—54. ПМЦ 2525695
. ПМИД 18769630. дои:10.1172/ЈЦИ34871.
Спољашње везе уреди
- Апелин+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- „Апелин”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 16. 08. 2021. г.