Апсолутна предност

У економији, апсолутна предност представља способност стране (појединца, фирме или државе) да произведе већу количину робе, производа или услуга од својих конкурената, користећи исту количину ресурса. Адам Смит је први описао ову теорију у контексту међународне трговине, користећи рад као једини инпут. Како је апсолутна предност одређена поређењем продуктивности радне снаге, могуће је да страна нема апсолутну предност ни у једној области;[1] у том случају, према овој теорији неће се догодити размена са 2. страном.[2]

Порекло теорије уреди

Главни концепт апсолутне предности развио је Адам Смит у свом делу Богатство народа из 1776. године у ком се успротивио меркантилистичким идејама.[1][3] Смит је тврдио да је немогуће да све земље постану истовремено богате пратећи меркантилистичке идеје, јер је извоз из једне земље, увоз у друге, и уместо тога тврдио да ће све земље истовремено добити ако буду практиковале слободну трговину и ако се буду специјализовале у складу са њиховим апсолутним предностима.[1] Смит је такође тврдио да богатство нације више зависи од робе и услуга које су доступне њеним становницима, него од резерви злата.[4] Иако су могуће добити од размене са апсолутном предношћу, оне не могу бити корисне за обе стране. Компаративна предност се фокусира на распон узајамно корисних размена.

Референце уреди

  1. ^ а б в АБСОЛУТЕ АНД ЦОМПАРАТИВЕ АДВАНТАГЕ. стр. 1—2. 
  2. ^ „Абсолуте Адвантаге”. Прентице Халл. 2004. Архивирано из оригинала 02. 09. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  3. ^ Марреwијк, Цхарлес ван (18. 1. 2007). „абсолуте адвантаге”. Департмент оф Ецономицс, Ерасмус Университy Роттердам:wорлд ецономy. Принцетон Университy Пресс. 
  4. ^ Харрингтон, Јамес W. „Интернатионал Траде Тхеорy”. Геограпхy 349 Абсолуте адвантаге. Университy оф Wасхингтон. Приступљено 21. 3. 2018. 

Литература уреди

  • АБСОЛУТЕ АНД ЦОМПАРАТИВЕ АДВАНТАГЕ. стр. 1—2. 

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди