Арапски коњ (арап. الحصان العربي [ ħisˤaːn ʕarabiː], ДМГ ḥиṣāн ʿарабī) раса је коња која потиче са Арабијског полуострва.[1] Са карактеристичним обликом главе и високо постављеним репом, арапски коњ је једна од најпрепознатљивијих пасмина коња на свету. Такође је једна од најстаријих раса, са археолошким доказима о коњима на Блиском Истоку који подсећају на модерне арапске коње од пре 4.500 година. Кроз историју, арапски коњи су се раширили по свету путем рата и трговине, кориштени су за побољшање других раса додавањем брзине, профињености, издржљивости и јаких костију. Данас се арапске крвне лозе налазе у готово свакој модерној раси коња за јахање.

Арапски коњ
Арапска кобила
Друга именаАрабијски коњ
Земља пореклаРазвијен на Средњем Истоку, углавном на Арабијском полустрву
Својства
Тежина
  • 360 до 450 кг
Висина
  • 145 до 155 цм
Бојацрна, кестенаста или сива. Повремено доминантно бели, сабино, или рабикано патерни.
Препознатљиве одликеФино обликована коштана структура, конкавни профил, лучни врат, сразмерно раван круп, високо ношен реп.
Стандарди расе

Карактеристике расе уреди

 
Чистокрвни арапски жребац, који показује профил, лучни врат, раван круп и високо ношен реп

Арапски коњи имају рафиниране, клинасте главе, широка чела, велике очи, велике ноздрве и мале њушке.[1] Већина приказује карактеристичан конкавни или „развучен” профил. Многи Арапски коњи такође имају благо избочење чела између очију, које Бедуини називају jibbah, што пружа додатни синусни капацитет, за који се верује да је помогао арапском коњу у његовој родној пустињској клими.[2][3] Још једна карактеристика пасмине је лучни врат са великим, добро постављеним душником на профињеном, чистом грлном засуну. Овакву структуру горњег и доњег дела почетка врата Бедуини називају mitbah или mitbeh. Код идеалног арапског коња врат је дугачак, и то пружа флексибилност при постављању узда и простор за душник.[3]

Остале карактеристике су релативно дуга и равна задња страна и природно висок реп. Стандард пасмине према УСЕФ захтева да Арапски коњи имају чврсте кости и стандардну правилну конформацију копитара.[4] Добро узгајани арапски коњи имају дубоке, добро заобљене кукове и добро постављена рамена.[5] У оквиру пасмине постоје варијације. Неке јединке имају шире, снажније мишићаве задње делове погодне за интензивне налете активности у догађајима као што је такмичарско јахање, док други имају дуже, мршавије мишиће који су погоднији за дугачке етапе равномерног рада, као што су јахање издржљивости или трке коња.[6] Већина има компактно тело са кратким леђима.[3] Арапски коњи обично имају густе, јаке кости и добре зидове копита. Посебно су познати по својој издржљивости,[7][8] и супериорност пасмине у такмичењу у јахачкој издржљивости показује да су добро узгајени арапски коњи снажна и здрава раса врхунске издржљивости. На међународним ФЕИ спонзораним надметањима издржљивости, арапски и полу-арапски коњи су доминантни извођачи у такмичењу на даљину.[9]

Референце уреди

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 64. ИСБН 86-331-2075-5. 
  2. ^ Уптон, Арабианс пп. 21–22
  3. ^ а б в Арцхер, Арабиан Хорсе, пп. 89–92
  4. ^ Унитед Статес Еqуестриан Федератион. „Цхаптер АР: Арабиан, Халф-Арабиан анд Англо-Арабиан Дивисион Руле Боок, Руле АР-102” (ПДФ). 2008 Руле боок. Унитед Статес Еqуестриан Федератион. Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 3. 2009. г. Приступљено 28. 5. 2008. 
  5. ^ Едwардс, Гладyс Броwн (Јануарy 1989). "Хоw I Wоулд 'Буилд' ан Арабиан Сталлион". Арабиан Хорсе Wорлд. п. 542. Репринтед ин Паркинсон, пп. 157–158
  6. ^ Сцхофлер, Флигхт Wитхоут Wингс, пп. 11–12
  7. ^ Арабиан Хорсе Ассоциатион. „Арабианс аре беаутифул, бут аре тхеy гоод атхлетес? - Тхе Версатиле Арабиан”. АХА Wебсите. Арабиан Хорсе Ассоциатион. Архивирано из оригинала 12. 6. 2008. г. Приступљено 28. 5. 2008. 
  8. ^ Едwардс, Тхе Арабиан, пп. 245–246
  9. ^ Арабиан Хорсе Социетy оф Аустралиа. „Арабианс Ин Ендуранце”. АХСА Wебсите. Арабиан Хорсе Социетy оф Аустралиа. Архивирано из оригинала 30. 4. 2008. г. Приступљено 31. 5. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Регистри и сродне организације

Образовне организације и чланци