Атриопептин

Натриуретски пептид А
Натриуретски пептид А
Доступне структуре
	1АНП, 1YК0, 3Н57
Идентификатори
Симболи	НППА; АНФ; АНП; АТФБ6; ЦДД-АНФ; ПНД
Вањски ИД	ОМИМ: 108780 МГИ: 97367 ХомолоГене: 4498 ГенеЦардс: НППА Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• рецепторско везивање; • хормонска активност; • везивање за пептидни хормонски рецептор;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • нуклеус; • мастоцитне грануле;
Биолошки процес	• цГМП биосинтетички процес; • транскрипциона иницијација са промотера РНК полимеразе II;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	4878
Енсембл	ЕНСГ00000175206
УниПрот	П01160
РефСеq (мРНА)	НМ_006172.3
РефСеq (протеин)	НП_006163.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 1:; 11.91 - 11.91 Мб
ПубМед претрага	[1]

Атриопептин (атријални натриуретски пептид, АНП, атријални натриуретски фактор, АНФ, атријални натриуретски хормон, АНХ, кардионатрин, кардиодилатин ЦДД) је јак вазодилататор, и протеински (полипептидни) хормон који луче ћелије срчаног мишића.^[1]^[2]^[3] Он учествује у хомеостатичкој контроли телесне воде, натријума, калијума и масноће (адипозног ткива). Њега отпуштају мишићне ћелије горњих комора (атрија) срца (миокарда) у одговору на висок крвни притисак. АНП делује тако што редукује водено, натријумско и адипозно оптерећење цирцулаторног система, и на тај начин смањује крвни притисак.^[1]

Структура

АНП је 28 аминокиселина дуг пептид са прстеном од 17 аминокиселина у средини молекула. Прсте је формиран дисулфидном везом између два цистеинска остатка у позицијама 7 и 23. АНП је блиско сродан са БНП (можданим натриуретским пептидом) и ЦНП (C-типом натриуретског пептида). Они имају заједнички аминокиселински прстен. АНП је откривен 1981.^[4]

Види још

Референце

^ ^а ^б Wидмаиер, Ериц П.; Херсхел Рафф; Кевин Т. Странг (2008). Вандер'с Хуман Пхyсиологy, 11тх Ед. МцГраw-Хилл. стр. 291, 509—10. ИСБН 978-0-07-304962-5.
^ Поттер ЛР, Yодер АР, Флора ДР, Антос ЛК, Дицкеy ДМ (2009). „Натриуретиц пептидес: тхеир струцтурес, рецепторс, пхyсиологиц фунцтионс анд тхерапеутиц апплицатионс”. Хандб Еxп Пхармацол. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 191 (191): 341—66. ИСБН 978-3-540-68960-7. ПМИД 19089336. дои:10.1007/978-3-540-68964-5_15.
^ Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3.
^ де Болд А (1985). „Атриал натриуретиц фацтор: а хормоне продуцед бy тхе хеарт”. Сциенце. 230 (4727): 767—70. ПМИД 2932797. дои:10.1126/сциенце.2932797.

Литература

Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3.

Спољашње везе

Атриал+Натриуретиц+Фацтор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[Widmaier-1] а ^б Wидмаиер, Ериц П.; Херсхел Рафф; Кевин Т. Странг (2008). Вандер'с Хуман Пхyсиологy, 11тх Ед. МцГраw-Хилл. стр. 291, 509—10. ИСБН 978-0-07-304962-5.

[pmid19089336-2] Поттер ЛР, Yодер АР, Флора ДР, Антос ЛК, Дицкеy ДМ (2009). „Натриуретиц пептидес: тхеир струцтурес, рецепторс, пхyсиологиц фунцтионс анд тхерапеутиц апплицатионс”. Хандб Еxп Пхармацол. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 191 (191): 341—66. ИСБН 978-3-540-68960-7. ПМИД 19089336. дои:10.1007/978-3-540-68964-5_15.

[isbn0-387-51409-0-3] Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3.

[4] де Болд А (1985). „Атриал натриуретиц фацтор: а хормоне продуцед бy тхе хеарт”. Сциенце. 230 (4727): 767—70. ПМИД 2932797. дои:10.1126/сциенце.2932797.

[1]

[2]

[3]

[4]