Атриопептин (атријални натриуретски пептид, АНП, атријални натриуретски фактор, АНФ, атријални натриуретски хормон, АНХ, кардионатрин, кардиодилатин ЦДД) је јак вазодилататор, и протеински (полипептидни) хормон који луче ћелије срчаног мишића.[1][2][3] Он учествује у хомеостатичкој контроли телесне воде, натријума, калијума и масноће (адипозног ткива). Њега отпуштају мишићне ћелије горњих комора (атрија) срца (миокарда) у одговору на висок крвни притисак. АНП делује тако што редукује водено, натријумско и адипозно оптерећење цирцулаторног система, и на тај начин смањује крвни притисак.[1]

Натриуретски пептид А
Доступне структуре
1АНП​, 1YК0​, 3Н57
Идентификатори
Симболи НППА; АНФ; АНП; АТФБ6; ЦДД-АНФ; ПНД
Вањски ИД ОМИМ108780 МГИ97367 ХомолоГене4498 ГенеЦардс: НППА Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 4878 230899
Енсембл ЕНСГ00000175206 ЕНСМУСГ00000041616
УниПрот П01160 П05125
РефСеq (мРНА) НМ_006172.3 НМ_008725.2
РефСеq (протеин) НП_006163.1 НП_032751.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 1:
11.91 - 11.91 Мб
Цхр 4:
148 - 148 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Структура

уреди

АНП је 28 аминокиселина дуг пептид са прстеном од 17 аминокиселина у средини молекула. Прсте је формиран дисулфидном везом између два цистеинска остатка у позицијама 7 и 23. АНП је блиско сродан са БНП (можданим натриуретским пептидом) и ЦНП (C-типом натриуретског пептида). Они имају заједнички аминокиселински прстен. АНП је откривен 1981.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Wидмаиер, Ериц П.; Херсхел Рафф; Кевин Т. Странг (2008). Вандер'с Хуман Пхyсиологy, 11тх Ед. МцГраw-Хилл. стр. 291, 509—10. ИСБН 978-0-07-304962-5. 
  2. ^ Поттер ЛР, Yодер АР, Флора ДР, Антос ЛК, Дицкеy ДМ (2009). „Натриуретиц пептидес: тхеир струцтурес, рецепторс, пхyсиологиц фунцтионс анд тхерапеутиц апплицатионс”. Хандб Еxп Пхармацол. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 191 (191): 341—66. ИСБН 978-3-540-68960-7. ПМИД 19089336. дои:10.1007/978-3-540-68964-5_15. 
  3. ^ Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3. 
  4. ^ де Болд А (1985). „Атриал натриуретиц фацтор: а хормоне продуцед бy тхе хеарт”. Сциенце. 230 (4727): 767—70. ПМИД 2932797. дои:10.1126/сциенце.2932797. 

Литература

уреди
  • Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3. 

Спољашње везе

уреди