Б3ГАТ2
Галактозилгалактозилксилозилпротеин 3-бета-глукуронозилтрансфераза 2 је ензим који је код људи кодиран геном Б3ГАТ2.[4][5]
| Б3ГАТ2 | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||||||||||||||||
| Алијаси | Б3ГАТ2 | ||||||||||||||||||||||||
| Спољашњи ИД | ОМИМ: 607497 МГИ: 2389490 ХомолоГене: 50574 ГенеЦардс: Б3ГАТ2 | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Ортолози | |||||||||||||||||||||||||
| Врсте | Човек | Миш | |||||||||||||||||||||||
| Ентрез | |||||||||||||||||||||||||
| Енсембл | |||||||||||||||||||||||||
| УниПрот | |||||||||||||||||||||||||
| РефСеq (мРНА) | |||||||||||||||||||||||||
| РефСеq (протеин) | |||||||||||||||||||||||||
| Лоцатион (УЦСЦ) | н/а | Цхр 1: 23.8 – 23.89 Мб | |||||||||||||||||||||||
| ПубМед сеарцх | [2] | [3] | |||||||||||||||||||||||
| Wикидата | |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Продукт овог гена је трансмембрански протеин који припада породици глукуронилтрансфераза и катализује пренос бета-1,3 повезане глукуронске киселине на терминалну галактозу у различитим гликопротеинима или гликолипидима који садрже Гал-бета-1-4ГлцНАц или Гал-бета-1-3ГлцНАц остатак. Кодирани протеин укључен је у синтезу угљенохидратног епитопа људског природног убице-1 (ХНК-1), сулфатираног трисахарида укљученог у ћелијску миграцију и адхезију у нервном систему.[5]
Употреба антитела ХНК-1 за истраживање неуралног гребена уреди
Антитела подигнута против епитопа ХНК-1 одиграла су велику улогу у студијама нервног гребена, посебно код птичијег ембриона.[6] Прво антитело развијено против овог епитопа било је НЦ-1,[7] које је омогућило много лакше анализе путева миграције нервног гребена. Код птица, а посебно код других кичмењака, резултате ХНК-1 бојења треба тумачити са опрезом јер епитоп није јединствен за неурални гребен.
Референце уреди
- ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000026156 - Енсембл, Маy 2017
- ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ Имиyа К, Исхизаки Т, Сеики Т, Саито Ф, Иназаwа Ј, Ока С, Каwасаки Т (октобар 2002). „цДНА цлонинг, геномиц струцтуре анд цхромосомал маппинг оф тхе моусе глуцуронyлтрансферасе-С инволвед ин тхе биосyнтхесис оф тхе ХНК-1 царбохyдрате епитопе”. Гене. 296 (1–2): 29—36. ПМИД 12383500. дои:10.1016/С0378-1119(02)00840-5.
- ^ а б „Ентрез Гене: Б3ГАТ2 бета-1,3-глуцуронyлтрансферасе 2 (глуцуроносyлтрансферасе С)”.
- ^ Броннер-Фрасер M (мај 1986). „Аналyсис оф тхе еарлy стагес оф трунк неурал црест мигратион ин авиан ембрyос усинг моноцлонал антибодy ХНК-1”. Дев. Биол. 115 (1): 44—55. ПМИД 3516760. дои:10.1016/0012-1606(86)90226-5.
- ^ Винцент M, Тхиерy ЈП (јун 1984). „А целл сурфаце маркер фор неурал црест анд плацодал целлс: фуртхер еволутион ин перипхерал анд централ нервоус сyстем”. Дев. Биол. 103 (2): 468—81. ПМИД 6202575. дои:10.1016/0012-1606(84)90334-8.
Литература уреди
- Нагасе Т, Кикуно Р, Охара О (2002). „Предицтион оф тхе цодинг сеqуенцес оф унидентифиед хуман генес. XXII. Тхе цомплете сеqуенцес оф 50 неw цДНА цлонес wхицх цоде фор ларге протеинс.”. ДНА Рес. 8 (6): 319—27. ПМИД 11853319. дои:10.1093/днарес/8.6.319
. - Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. Бибцоде:2002ПНАС...9916899М. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899 .
- Марцос I, Галáн ЈЈ, Боррего С, Антиñоло Г (2003). „Цлонинг, цхарацтеризатион, анд цхромосоме маппинг оф тхе хуман ГлцАТ-С гене.”. Ј. Хум. Генет. 47 (12): 677—80. ПМИД 12522689. дои:10.1007/с100380200103 .
- Мунгалл АЈ, Палмер СА, Симс СК, et al. (2003). „Тхе ДНА сеqуенце анд аналyсис оф хуман цхромосоме 6.”. Натуре. 425 (6960): 805—11. Бибцоде:2003Натур.425..805М. ПМИД 14574404. дои:10.1038/натуре02055 .
- Ота Т, Сузуки Y, Нисхикаwа Т, et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс.”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285 .
- Какуда С, Ока С, Каwасаки Т (2004). „Пурифицатион анд цхарацтеризатион оф тwо рецомбинант хуман глуцуронyлтрансферасес инволвед ин тхе биосyнтхесис оф ХНК-1 царбохyдрате ин Есцхерицхиа цоли.”. Протеин Еxпр. Пуриф. 35 (1): 111—9. ПМИД 15039073. дои:10.1016/ј.пеп.2003.12.021.
- Какуда С, Сато Y, Тоноyама Y, et al. (2005). „Дифферент аццептор специфицитиес оф тwо глуцуронyлтрансферасес инволвед ин тхе биосyнтхесис оф ХНК-1 царбохyдрате.”. Глyцобиологy. 15 (2): 203—10. ПМИД 15470230. дои:10.1093/глyцоб/цwи001 .
- Кимура К, Wакаматсу А, Сузуки Y, et al. (2006). „Диверсифицатион оф трансцриптионал модулатион: ларге-сцале идентифицатион анд цхарацтеризатион оф путативе алтернативе промотерс оф хуман генес.”. Геноме Рес. 16 (1): 55—65. ПМЦ 1356129 . ПМИД 16344560. дои:10.1101/гр.4039406.
- Схиба Т, Какуда С, Исхигуро M, et al. (2006). „Crystal structure of GlcAT-S, a human glucuronyltransferase, involved in the biosynthesis of the HNK-1 carbohydrate epitope.”. Proteins. 65 (2): 499—508. PMID 16897771. S2CID 31290955. doi:10.1002/prot.21118.
Spoljašnje veze уреди
- Human B3GAT2 genome location and B3GAT2 gene details page in the UCSC Genome Browser.
- PDBe-KB provides an overview of all the structure information available in the PDB for Human Galactosylgalactosylxylosylprotein 3-beta-glucuronosyltransferase 2 (B3GAT2)