Бакарно лице

Бакарно лице је 85. епизода стрип серијала Кен Паркер. Објављена је премијерно у Србији у бр. 4. специјалног издања Кен Паркера издавачке куће Сyстем Цомицс у марту 2007. године. Свеска је коштала 120 динара (1,75 $; 1,45 €). Епизоду су нацртали Лука Ванини и Иво Милаззо у сарадњи са Паскалом Фрисенде, а сценарио написао Ђанкарло Берарди. Свеска је имала укупно 192 стране, а епизода 180 страна. (На почетку свеске налази се текст Грацијана Фердијанија под називом "Последњи Мохиканац".)

Насловна страна Кен Паркера специјал бр. 4. у коме је објављена комплетна епизода Бакарно лице. Аутор насловнице: Иво Милаззо, 1997.

Оригинална епизода

Оригинална епизода објављена је премијерно у Италији под насловом Фацциа ди раме у специјалном издању у јануару 1998. године. Цена свеске износила је 5.500 лира.

Кратак садржај

Пролог. Кен ради као водич два инжењера, који врше истраживање за изградњу бране између двеју река негде у Калифорнији у пределу планине Ласен у лето 1878. године. Наилазе на групу индијанаца који покушавају да им украду дивљач, која је била веома ретка. Након потере проналазе индијанце из скривене у пећини и откривају да се ради о старој мајци са малом децом који су веома мршави и исцрпљени од глади. Ради се о последњима припадницима племена Јан, који су живели у Калифорнији, а који су у периоду 1865-1868. претрпели више казнених експедиција белаца, који су их скоро потпуно искоренили.

Главна прича. Четири године касније (1882), Кен долази у Оровил, градић у централној Калифорнији. У њему среће Дјука Шоа с којим је био заједно у војсци, а који је сада шериф у Оровилу. Живи заједно са ћерком Џоан. Становници у кланици затичу индијанца којег оптужују за крађу и одмах организују линч. Дјук са Кеном стиже на лице места у последњи час и спашава индијанца линча. Индијанац је исцрпљен и има високу температуру. Шериф га смешта у своју кућу. Индијанац се једва опоравља. Пошто не говори енглески, нико не зна ко је и одакле је. Дјук нагађа да припада Јахи индијанцима који су некада насељавали Калифорнију, али које су белци побили током неколико казнених експедиција. Део племена Јани су били Јаси, који су живели на југу Калифорније. Непознати индијанац вероватно припада овим последњима.

У Оровил стиже др Клод Хернер, професор са Универзитета у Сан Франциску. Клод је антрополог који се бави ретким језицима. Када је сазнао да је последњи припадник Јан племена жив, дошао је у Оровил да изучава Јахи дијалекат. Индијанцу дају име Иши (на Јахи дијалекту значи – човек). Шериф, Џоана, Клод, Иши и Кен остају да живе једно време у шерифовој кући. Иши учи енглески, а Клод увећава глосар Јахи дијалекта. Кен прихвата да буде Дуков заменик, јер није тада имао новаца. Ово је већ трећи пут да је Кен на дужности шерифа. (ЛМС-433.)

Становници Оровила не могу да се привикну на присуство Ишија. Деца га исмевају и пореде с мајмуном. Када један белац и мелез силују ћерку једног становника, већина оптужује Ишија без икаквих доказа. Шериф, Кен, Клод и Џоан једва успевају да спасу Ишијеву главу од другог линча. Али када је библијски потоп погодио Оровил, Иши је успео да спаси неколико становника, што мења однос становника према њему. Коначно, Клод успева да пребаци Ишија у Сан Фрациско где се Иши запошљава као кустос у природњачком музеју.

Инспирација истинитим догађајима

Прича испричана у овој епизоди инспирисана је причом која се заиста догодила. Прави Иши, међутим, живео је међу белцима од 1911. до 1916. године, док Берарди смешта причу у првој половини 1880-их.

Цртачи

Првих 55 страна нацртао је Луца Ваннини. Осталих 125 урадио је Иво Милаззо уз повремену асистенцију П. Фрисендеа.

Хронолошка неконзистеност епизоде

Година коју проводи у Оровилу је 1882. Међутим, за то време Кен би требало да буде у Канади, бежећи од америчких власти због убиства полицајца (ЛМС-892). Недоследност је вероватно настала као последица чињенице да ова епизода хронолошки не прати остале епизоде, већ предстваља специјал епизоду у којој се Кен појављјује као наратор који прича догађаје од раније.