Википедија

Банк оф Америца

америчка мултинационална корпорација за банковне и финансијске услуге

Корпорација Bank of America (скраћено BofA) је америчка мултинационална инвестициона банка и компанија за финансијске услуге базирана у Шарлоту, Северна Каролина, са централним седиштима у Њујорку, Лондону, Хонгконгу, Минеаполису, и Торонту. Банка Америке је формирана тако што је NationsBank купила BankAmerica 1998. године. Она је друга по величини банкарска институција у Сједињеним Државама, након ЈПМорган Цхасе. Као део велике четворке, пружа приближно 10,73% свих америчких банковних депозита, у директној конкуренцији са Citigroup, Wells Fargo и JPMorgan Chase. Њене основне финансијске услуге су концентрисане на комерцијално банкарство, управљање имовином и инвестиционо банкарство.

Корпорација Банка Америке
ТипЈавна
Симбол
Индустрија
ПретходникБанк Америца
NationsBank
Основанафебруар 1784 (1784-02) (као Масачусетс банка)
17. октобар 1904 (1904-10-17) (као Банка Италије)
септембар 1998 (1998-09) (као Банка Америке путем аквизиције Nationsbank)
ОснивачАмадео Ђанини (фиријала Банке Италије)
Број локација4.600 малопродајних финансијских центара & приближно 15.900 банкомата[1]
ПодручјаИнтернационалне услуге
Кључни људи
Производ(и)Пословање с грађанима, привредно пословање, осигурање, инвестиционо банкарство, стамбени кредити, приватно банкарство, приватна имовина, управљање имовином, кредитне карте
ПриходРаст 91,24 милијарди долара (2018)[1]
ЗарадаРаст 34,60 милијарди долара (2018)[1]
Нето зарадаРаст 28,14 милијарди долара (2018)[1]
АктиваРаст 2,325 билиона долара (2018)[1]
Акцијски капиталПад 264,74 милијарди долара (2018)[1]
ВласникБеркшир Хатавеј (6,6%)[2]
Запослених205.000 (2019)[1]
ФилијалаБофА обвезнице
Мерил
Банка Америке приватна банка
Вебсајтbankofamerica.com

Једна грана њене историје протеже се до Банке Италије, коју је основао Амадео Пјетро Ђанини 1904. године, а која је пружала разне банкарске опције италијанским имигрантима који су се суочили са дискриминацијом.[3] Првобитно са седиштем у Сан Франциску у Калифорнији, Ђанини је 1922. године купио Банку Америке и Италије. Доношење прекретничког савезног банкарског закона омогућило је брз раст током 1950-их, чиме је брзо успостављан проминентни удео на тржишту. Након претрпљеног значајног губитка након неизмиривања руских обвезница 1998. године, BankAmerica, како се до тада знала, купила је NationsBank са седиштем у Шарлоту за 62 милијарде долара. Након ове у то време највеће аквизиције банака у историји, основана је Корпорација Банка Америке. Кроз низ спајања и аквизиција, она је надоградила своје комерцијално банкарско пословање успостављајући Мерил Линч за управљање имовином, и Банку Америке Мерил Линч за инвестиционо банкарство 2008. и 2009. године, респективно. Пошто обе дивизије носе ознаку „Мерил Линч”, прва се често назива „Мерил Линч управљање имовином” како би се разликовала од друге.[4]

Банка Америке, Мерил Линч и Мерил Линч управљање имовином задржавају велике тржишне уделе у својим респективним понудама. Инвестициона банка се сматра трећом највећом инвестиционом банком на свету, према подацима из 2018. године.[5] Део банке за управљање имовином надгледа 1,081 билиона долара имовине у оквиру АУМ, те је други највећи менаџер имовине на свету, после УБС.[6] У комерцијалном банкарству Банка Америке послује у свих 50 савезних држава САД (мора не одржава малопродајне филијале у свим државама), дистрикту Колумбија и више од 40 других земаља.[7] У погледу комерцијалног банкарства она обухвата 46 милиона релација са корисницима и малим предузећима у 4.600 банкарских центара и путем 15.900 банкомата.

Велики тржишни удео банке, пословне активности и економски утицај довели су до бројних тужби и истрага у вези са хипотекама и финансијским обелодањивањима које датирају од финансијске кризе 2008. године. Њена корпоративна пракса услуживања средње класе и шире банкарске заједнице произвела је значајан тржишни удео од почетка 20. века. Према подацима из августа 2018. године, Банка Америке има тржишну капитализацију од 313,5 милијарди долара, што је чини 13. највећом компанијом на свету. Као шесто највеће америчко јавно предузеће, она је остварила 102,98 милијарди долара продаје, према подацима из јуна 2018.[8] Банка Америке је рангирана на 24. месту на ранг листи Форчун 500 највећих америчких корпорација у 2018. години према укупном приходу.[9] Банку Америке је фирма Euromoney Institutional Investor прогласила за „најбољу светску банку” у својим Наградама за изврсност из 2018. године.[10]

Историја уреди

Име Банке Америке први пут се појавило 1923. године, формирањем Банке Америке у Лос Анђелесу. Године 1928. њу је купила Банка Италије из Сан Франциска, која је две године касније преузела име Bank of America.

Источни део франшизе Банке Америке потиче из 1784. године, када је Масачусетска банка основана - најранија претеча банке ФлеетБостон, коју је Банке Америке купила 2004. Године 1874. у Шарлоту је основана Комерцијална национална банка. Та се банка 1958. године спојила са Американ траст компанијом и формирала Америчку комерцијалну банку. Две године касније, она је постала Национална банка Северне Каролине када се спојила са Обвезничком националном банком из Гринсбора. Године 1991. она је спојена се C&С/Совран корпорацијом из Атланте и Норфолка чиме је формирана NationsBank.

Централни део франшизе датира из 1910. године, када су се Комерцијална национална банка и Континентална национална банка у Чикагу спојиле у Континенталну и комерцијалну националну банку, која је еволуирала у Континенталну илиноиску националну банку и траст.

Банка Италије уреди

Главни чланак: Банка Италије (Сједињене Државе)

Са перспективе именовања, историја Банке Америке потиче од 17. октобра 1904. године, када је Амадео Пјетро Ђанини основао Банку Италије у Сан Франциску. Банка Италије служила је потребама многих имиграната који су се настанили у Сједињеним Државама у то време, пружајући услуге које су им ускраћивале постојеће америчке банке, које су их обично дискриминисале и често ускраћивале услуге свима осим најбогатијих.[3]

Ђанинија је одгајала његова мајка и очух Лоренцо Скатена након што је његов отац смртно упуцан због спора око плате са једним од радника.[11] Када је земљотрес 1906. погодио Сан Франциско, Ђанини је успео да спаси све депозите из зграде банке и од пожара. Банке Сан Франциска су биле претворене у тињајуће рушевине и нису могле да отворе своје трезоре, док је Ђинини користећи спашена средства започео кредитирање у року од неколико дана од катастрофе. С импровизираног стола који се састојао од неколико дасака преко две бачве, он је позајмљивао новац онима који су желели да приступе обнови.[12][13][14]

Године 1922. основана је Банка Америке, Лос Анђелес са Ђанинијем као мањинским инвеститором. Ову банку је водио Ора Е. Монет. Између 1923. и 1930, када су две организације деловале одвојено, Ђанини је основао Банку Америке и Италије. Године 1986. је Deutsche Bank AG купила 100% Банке Америке и Италије. Ђанини је 1918. године основао Банцитали корпорацију, чији је највећи акционар била Акционарска помоћна корпорација. Ова компанија је стекла деонице разних банака које су лоциране у Њујорку и неколико страних држава.[15] Исте године банка је отворила фиријалу у Њујорку како би поближе пратила америчке политичке, економске и финансијске послове; заједно са Лондонском фиријалом, ово је била прва стална инострана канцеларија банке, у време када су постављени темељи за реструктурирање међународног тржишта новца.

Ђанини је 1928. године своју банку спојио са Банком Америке, Лос Анђелес, на челу са Ором Е. Монетом и консолидовао је то са другим банкарским улозима како би створио оно што ће постати највећа банкарска институција у земљи. Банка Италије преименована је 3. новембра 1930. у Bank of America National Trust and Savings Association,[16] и била је у то време једина таква банка у Сједињеним Државама. Ђанини и Монет су предводили ту банку, као копредседавајући.[17]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е „Банк оф Америца Цорпоратион 2017 Аннуал Репорт (Форм 10-К)”. сец.гов. У.С. Сецуритиес анд Еxцханге Цоммиссион. фебруар 2018. Приступљено 2. 4. 2018. 
  2. ^ Стемпел, Јонатхан. „Буффетт бецомес Банк оф Америца'с топ схарехолдер”. У.С. (на језику: енглески). Приступљено 9. 9. 2018. 
  3. ^ а б „Wхо Маде Америца? – Инноваторс – А.П. Гианнини”. ПБС.орг. Архивирано из оригинала 7. 1. 2010. г. Приступљено 17. 12. 2009. 
  4. ^ Цохан, Wиллиам D. (Септембер 2009), "Ан оффер хе цоулдн'т рефусе", Тхе Атлантиц
  5. ^ Теам, Трефис (14. 6. 2018). „Фиве Ларгест У.С. Инвестмент Банкс Хаве Овер $1.5 Триллион Ин Сецуритиес Традинг Ассетс”. Форбес (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2018. 
  6. ^ Схелбy-Греен, Мицхаел (11. 6. 2018). „Тхе 15 биггест wеалтх манагерс ин тхе wорлд”. Бусинесс Инсидер. Приступљено 11. 8. 2018. 
  7. ^ Б оф А хас оператионс (фор еxампле, Меррилл Лyнцх оффицес), бут но ретаил бранцхес ин Алабама, Аласка, Хаwаии, Лоуисиана, Миссиссиппи, Монтана, Небраска, Нортх Дакота, Соутх Дакота, Вермонт, Wест Виргиниа, Wисцонсин, ор Wyоминг. Банк оф Америца Бранцхес анд АТМс Архивирано 2014-07-01 на сајту Wayback Machine. Цлицк "Броwсе лоцатионс бy стате." © 2014 Банк оф Америца Цорпоратион. Ретриевед Јуне 30, 2014.
  8. ^ „Банк оф Америца он тхе Форбес Глобал 2000 Лист”. Форбес (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 07. 2018. г. Приступљено 11. 8. 2018. 
  9. ^ „Фортуне 500 Цомпаниес 2018: Wхо Маде тхе Лист”. Фортуне (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 9. 11. 2018. 
  10. ^ „Wорлд'с бест банк 2018: Банк оф Америца”. Еуромонеy (на језику: енглески). 11. 7. 2018. Приступљено 10. 8. 2018. „Банк оф Америцан сетс тхе стандард фор банкинг ин тхе модерн ера.” 
  11. ^ „Амадео Петер Гианнини”. Фамоус Ентрепренеурс бy Еван Цармицхаел. Архивирано из оригинала 27. 8. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2014. 
  12. ^ Натион & Wорлд: Рипплес фром 1906 Сан Францисцо qуаке фелт евен тодаyАрхивирано 2013-10-29 на сајту Wayback Machine. Тхе Сеаттле Тимес. Ретриевед он Аугуст 25, 2013.
  13. ^ Фрадкин, Пхилип L. (2005). Тхе Греат Еартхqуаке анд Фирестормс оф 1906: Хоw Сан Францисцо Неарлy Дестроyед Итселф. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 97—99. ИСБН 978-0-520-23060-6. 
  14. ^ Банк оф Америца - Оур Херитаге: Лоанс он а Хандсхаке. Абоут.банкофамерица.цом (Април 18, 1906). Ретриевед он 2013-08-25.
  15. ^ „Банк оф Италy”. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 22. 7. 2019. 
  16. ^ „Wорлд'с биггест банк (Фортуне Цлассицс, 1947)”. Фортуне (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2019. 
  17. ^ Ванце, Мариан (2006). Буцyрус (ОХ) (Имагес оф Америца). Унитед Статес: Арцадиа Публисхинг. стр. 84. ИСБН 978-0738540818. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Банк оф Америца на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bank_of_America&oldid=27679743”