Барјактар
Барјактар (од тур. баyрак = срп. застава, стег) је турцизам и синоним је за заставника. Заставник (или стегоноша) је цењени средњовековни војни чин, који се одржао до данас и у Војсци Србије, као подофицирски чин. Продором Османлија у Србију, у војну терминологију ушли су турцизми, тако да су многи пређашњи војни чинови добили турске називе, те су и заставници постали „барјактари“.
Забележено је да су у средњовековној Србији барјактари, тј. стегоноше, морале да буду „за педаљ“ виши од осталих војника.
Барјактари су ушли и у наше народне обичаје, као незаобилазни предводници свадбарске свите (уз њега су у читавој процесији кум, девер и стари сват). Дужност барјактара је да носи и маше државном заставом („тробојком“), као и да подврискује или звижди, односно да скреће пажњу на свадбарску колону и увесељава народ.
Литература уреди
- Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1980.
- Братољуб Клаић, Рјечник страних ријечи, Накладни завод Матице Хрватске, Загреб, 1985.
- Милан Т. Вуковић, Народни обичаји, веровања и пословице код Срба: са кратким погледом у њихову прошлост, Сазвежђа, Београд, 2004.