Бертил Олин

Бертил Олин
Бертил Олин
	Бертил Олин
Име по рођењу	Бертил Охлин
Датум рођења	23 април 1899
Место рођења	Клипан, Сконски округ; Шведска
Датум смрти	3. август 1979. (80 год.)
Место смрти	Оре, Јемтландски округ; Шведска
Пребивалиште	Шведска
Држављанство	шведско
Универзитет	Б.А. Лунд универзитет (1917); МСц. Стокхолмска школа економије (1919); M.А. Харвард универзитет (1923); ПхД Стокхолмски универзитет (1924)
Занимање	економиста, политичар
Организација	Народна партија

Бертил Готард Олин (23. април 1899 – 3. август 1979) био је шведски економиста и политичар. Он је био је професор економије у Стокхолмској економској школи од 1929. до 1965. године. Он је такође био лидер Народне странке, социјално-либералне партије, која је у то време била највећа странка у опозицији владајућој Социјалдемократској странци од 1944. до 1967. године. Он је накратко је служио као министар за трговину од 1944. до 1945. у влади шведске коалиције током Другог светског рата. Олин је био председник Нордијског савета 1959. и 1964. године.

Олиново име носи један од стандардних математичких модела међународне слободне трговине, модел Хекшер-Олина, који је он развио заједно са Елијем Хекшером. Њему је додељена Нобелова меморијална награда за економске науке 1977, заједно са британским економистом Џејмсом Мидом, „за њихов револуционарни допринос теорији међународне трговине и међународног кретања капитала”.

Биографија

Након што је дипломирао на Лунд универзитету 1917. године и магистрирао на Стокхолмској економској школи 1919. године, он је стекао је M.А. звање на Харвард универзитету 1923. године, а докторирао на Стокхолмском зниверзитету 1924. Године 1925, постао је професор на Универзитету у Копенхагену. Године 1929, он је водио дебату са Џоном Мајнардом Кејнсом, супротстављајући се његовом ставу о последицама тешких ратних репарација наметнутих Немачкој. (Кејнс је предвидео рат узрокован теретом дуга. Олин је сматрао да је Немачка могла да приушти репарације.) Та расправа је била важна у модерној теорији унилатералних међународних плаћања.

Године 1930. Олин је наследио Елија Хекшера, свог учитеља, професора економије, у Стокхолмској школи економије. Олин је 1933. године објавио дело које га је учинило светски познатим, Интеррегионална и међународна трговина. У том раду је Олин изградио економску теорију међународне трговине на бази ранијих радова Хекшера и сопствене докторске тезе. Сада је позната као Хекшер-Олинов модел, један од стандардних модела који економисти користе у расправама о теорији трговине.

Тај модел је био научни пробој, јер је показао како се компаративна предност може односити на опште карактеристике капитала и рада земље, и како се те особине могу мењати током времена. Тај модел је пружио основу за каснији рад на ефектима заштите на реалне плате, и био је плодан у изради предвиђања и анализа. Сам Олин је користио тај модел да би формулисао Хекшер-Олинову теорему да ће се нације специјализовати у индустријама које могу најефикасније да искористе њихову комбинацију националних ресурса. Данас је та теорија у великој мери оповргнута, мада је још увек користан оквир за разумевање међународне трговине.

Олин је 1937. године провео пола године на Калифорнијском универзитету у Берклију, као гостујући професор.^[1]^[2]^[3]

Хекшер-Олинов модел

Хекшер–Олинова теорема, која је изведена из Хекшер–Олиновог модела међународне трговине, наводи: трговина између земаља је пропорционална њиховим релативним количинама капитала и рада.^[4] У земљама са обиљем капитала, стопе плата имају тенденцију да буду високе; стога су радно интензивни производи, на пример текстил, једноставна електроника, итд, скупљи за интерну производњу. Насупрот томе, капитално интензивни производи, на пример аутомобили, хемикалије, итд, су јефтинији за интерну производњу. Земље са великим количинама капитала ће извозити капитално интензивне производе и увозити радно интензивне производе са приходима. Земље са великом количином радне снаге ће учинити обрнуто.

Следећи услови морају бити истинити:

Главни фактори производње, односно рад и капитал, нису доступни у истој пропорцији у обе земље.
Два произведена добра захтевају или више капитала или више рада.
Рад и капитал се не крећу између две земље.
Нема трошкова везаних за транспорт робе између земаља.
Грађани две земље које тргују имају исте потребе.

Теорија не зависи од укупних износа капитала или рада, већ од износа по раднику. Ово омогућава малим земљама да тргују са великим земљама специјализујући се за производњу производа који користе факторе који су доступнији од њиховог трговинског партнера. Кључна претпоставка је да капитал и радна снага нису доступни у истим размерама у две земље. То доводи до специјализације, што заузврат користи економском благостању земље. Што је већа разлика између две земље, већи је добитак од специјализације.

Василиј Леонтјев је спровео студију о теорији која је у извесној мери оповргава. Он је приметио да Сједињене Државе имају много капитала; стога треба да извозе капитално интензивне производе и увозе радно интензивне производе. Уместо тога, открио је да САД извозе производе који користе више радне снаге од производа које увозе. Овај налаз је познат као Леонтијев парадокс.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]^[10]

Награде и одликовања

Командант великог крста Ордена поларне звезде (4. јуна 1965.)^[11]

Значајне публикације

Interregional and international trade, 1933

The German Reparations Problem, 1930
The Cause and Phases of the World Economic Depression. Report presented to the Assembly of the League of Nations Geneva: Secretariat of the League of Nations; 1931.
Interregional and International Trade, 1933
Mechanisms and Objectives of Exchange Controls, 1937

Reference

^ „BERTH OHLIN'S CONTRIBUTIONS TO ECONOMIC THEORY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2020.
^ Findlay, Ronald; Jonung, Lars; Lundahl, Mats (2002). Bertil Ohlin: A Centennial Celebration, 1899–1999 (на језику: енглески). MIT Press. ISBN 9780262062282.
^ Toporowski, J. (2013-07-29). Michał Kalecki: An Intellectual Biography: Volume I Rendezvous in Cambridge 1899–1939 (на језику: енглески). Springer. ISBN 9781137315397.
^ Blaug, Mark (1992). The methodology of economics, or, How economists explain . Cambridge University Press. стр. 190. ISBN 978-0-521-43678-6.
^ Leontief, Wassily (1953). „Domestic Production and Foreign Trade; The American Capital Position Re-Examined”. Proceedings of the American Philosophical Society. 97 (4): 332—349. JSTOR 3149288.
^ „Leontief Paradox”. Приступљено 2007-11-05.
^ Baldwin, Robert E. (1971). „Determinants of the Commodity Structure of U.S. Trade”. The American Economic Review. 61 (1): 126—146. JSTOR 1910546.
^ Leamer, Edward E. (1980). „The Leontief Paradox, Reconsidered”. Journal of Political Economy. 88 (3): 495—503. JSTOR 1831928. S2CID 153956765. doi:10.1086/260882.
^ Duchin, Faye (2000). „International Trade: Evolution in the Thought and Analysis of Wassily Leontief” (PDF). стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2022. г. Приступљено 21. 02. 2023.
^ „Leontief paradox and the role of factor intensity measurement”. 2005.
^ Sköldenberg, Bengt, ур. (1969). Sveriges statskalender. 1969 (PDF) (на језику: шведски). Stockholm: Fritzes offentliga publikationer. стр. 152. Шаблон:LIBRIS.

Literatura

John Cunningham Wood (1995). Bertil Ohlin: Critical Assessments. Routledge. ISBN 978-0-415-07492-6.
Appleyard, Field, & Cobb. (2006). International Economics (5th ed.). McGraw–Hill Irwin. ISBN 0-07-287737-5.
Цасе, Карл Е. & Фаир, Раy C. (1999). Принциплес оф Ецономицс (5тх ед.). Прентице-Халл. ISBN 0-13-961905-4.
International Labour Organisation, Social Aspects of European Economic Co-operation. Report by a Group of Experts (summary), in: (1956) 74 International Labour Review, at 99–123.
André Sapir, The Interaction Between Labour Standards and International Trade Policy, The World Economy 18 (6), 791–803.
J. Kenner, EU Employment Law: From Rome to Amsterdam and Beyond, Oxford: Hart Publishing, 2003, 593pp
Leamer, Eric (1995). "The Heckscher-Ohlin Model in Theory and Practice.".
„Heckscher-Ohlin Model”.
Vanek, J. (1968), „The Factor Proportions Theory: the N-Factor Case”, Kyklos, 21 (4): 749—756, doi:10.1111/j.1467-6435.1968.tb00141.x
Bowen, Harry P.; Leamer, Edward E.; Sveiskaus, Leo (1987), „Multicountry, Multifactor Tests of the Factor Abundance Theory”, American Economic Review, 77 (5): 791—809, JSTOR 1810209
Trefler, Daniel; Zhu, Susan Chun (2000), „Beyond the Algebra of Explanation: HOV for the Technology Age”, American Economic Review, 90 (2): 145—149, JSTOR 117209, doi:10.1257/aer.90.2.145
Davis, D. R.; Weinstein, D. E.; Bradford, S. D.; Shimpo, K. (1997), „Using International and Japanese Regional Data to Determine When the Factor Abundance Theory of Trade Works”, American Economic Review, 87 (3): 421—446, JSTOR 2951353
Bernstein, J. R.; Weinstein, D. E. (2002), „Do endowments predict the location of production?: Evidence from national and international data”, Journal of International Economics, 56 (1): 55—76, doi:10.1016/S0022-1996(01)00108-8
Shiozawa, Y. (2009), „Samuelson's Implicit Criticism against Sraffa and the Sraffians and Two Other Questions”, The Kyoto Economic Review, 78 (1): 19—37 ^{[мртва веза]}
Wassily, Leontief (28. 9. 1953). „Domestic Production and Foreign Trade; The American Capital Position Re-Examined”. Proceedings of the American Philosophical Society. 97 (4): 332—349. JSTOR 3149288.
Milberg, William (24. 5. 2006). „The rhetoric of policy relevance in international economics”. Journal of Economic Methodology. 3 (2): 237—259. doi:10.1080/13501789600000017. hdl:10419/186801  .
Edwards, Chris (1985), „§2.3 The Fall of The Hecksher-Ohlin Theory”, The fragmented world: competing perspectives on trade, money, and crisis, London and New York: Methuen, стр. 29—40, ISBN 978-0-416-73390-7
Stewart, Frances (1989), „Recent Theories of International Trade: Some Implications for the South”, Ур.: Kierzkowski, Henryk, Monopolistic Competition and International Trade, Oxford: Clarendon Press, стр. 84—108, ISBN 978-0-19-828726-1

Spoljašnje veze

Bertil Olin на сајту Nobelprize.org инцлудинг тхе Призе Лецтуре он Децембер 8, 1977 1933 анд 1977 – Соме Еxпансион Полицy Проблемс ин Цасес оф Унбаланцед Доместиц анд Интернатионал Ецономиц Релатионс
Бертил Охлин
Бертил Охлин Институте
Охлин'с лифе
Ацадемициан РАЦЕФ, Спаин
Пресентатион: ТХЕ YОУНГ ОХЛИН ОН ТХЕ ТХЕОРY ОФ ИНТЕРРЕГИОНАЛ АНД ИНТЕРНАТИОНАЛ ТРАДЕ
ИДЕАС/РеПЕц
Бертил Готтхард Охлин (1899–1979). Тхе Цонцисе Енцyцлопедиа оф Ецономицс. Либрарy оф Ецономицс анд Либертy (2нд изд.). Либертy Фунд. 2008.
Новински исечци на тему Бертил Олин у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ЗБW)
Енцyцлопæдиа Британница Онлине "Интернатионал траде"
НобелПризе.орг "Wхy Траде?"
Цхаптер 60 Тхе Хецксцхер–Охлин (Фацтор Пропортионс) Модел

[1] „BERTH OHLIN'S CONTRIBUTIONS TO ECONOMIC THEORY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2017. г. Приступљено 12. 06. 2020.

[2] Findlay, Ronald; Jonung, Lars; Lundahl, Mats (2002). Bertil Ohlin: A Centennial Celebration, 1899–1999 (на језику: енглески). MIT Press. ISBN 9780262062282.

[3] Toporowski, J. (2013-07-29). Michał Kalecki: An Intellectual Biography: Volume I Rendezvous in Cambridge 1899–1939 (на језику: енглески). Springer. ISBN 9781137315397.

[blaug-4] Blaug, Mark (1992). The methodology of economics, or, How economists explain . Cambridge University Press. стр. 190. ISBN 978-0-521-43678-6.

[5] Leontief, Wassily (1953). „Domestic Production and Foreign Trade; The American Capital Position Re-Examined”. Proceedings of the American Philosophical Society. 97 (4): 332—349. JSTOR 3149288.

[6] „Leontief Paradox”. Приступљено 2007-11-05.

[7] Baldwin, Robert E. (1971). „Determinants of the Commodity Structure of U.S. Trade”. The American Economic Review. 61 (1): 126—146. JSTOR 1910546.

[8] Leamer, Edward E. (1980). „The Leontief Paradox, Reconsidered”. Journal of Political Economy. 88 (3): 495—503. JSTOR 1831928. S2CID 153956765. doi:10.1086/260882.

[9] Duchin, Faye (2000). „International Trade: Evolution in the Thought and Analysis of Wassily Leontief” (PDF). стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 12. 2022. г. Приступљено 21. 02. 2023.

[10] „Leontief paradox and the role of factor intensity measurement”. 2005.

[11] Sköldenberg, Bengt, ур. (1969). Sveriges statskalender. 1969 (PDF) (на језику: шведски). Stockholm: Fritzes offentliga publikationer. стр. 152. Шаблон:LIBRIS.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]