Бессон Х-5
Бессон Х-5 је био француски хидроавион конструисан 1920-их година.[1]
Развој
уредиАвион је настао као дело дизајнера Марцела Бессона након тендера расписаног од стране француске владе 1919. године за четверомоторни летећи чамац који би требалофа превози путнике из Француске у Алжир без заустављања.
Прва верyија овог моделе је представљена 1921. године, а изградња првог примерка почела је нешто касније у Боулогне-сур-Сеине. Када је 1922.године летећи чамац био спреман, демонтиран је и одвезен возом у Саинт-Рапхаëл на Средоземном мору како би његову употребу одобрила Цоммиссион д'Етудес Пратиqуес д'Авиатион (ЦЕПА).
Будући да није могао бити пронађен цивилни пилот - на тестирање је позван капетан Маурице Хурел, искусни пилот у француској морнарици . Први лет је обављен 8. септембра 1922. Пилот је уз велике потешкоће успео да одржи нестабилни летећи чамац; уз одређено оштећење. Међутим, сва даљња побољшања конструкције резултовала су само сталним растом тежине празног ваздухоплова. Последњи лет авион је обавио 16. јуна 1923. године; када се је под у кабини попустио, отворио се а вода је запљуснула пилота Хурела који је успео да се заустави на плаже. Снажна олуја у децембру исте године, у којој је оштећена репна јединица, запечатила је судбину овог пројекта.[2]
ЦЕПА је донијела осуђујућу пресуду о ваздухоплову ("... неприкладан за било коју врсту употребе изван воде ...").
Међутим, други извори такођер говоре о "стабилном ставу" и "ниским вибрацијама". Као првобитно планирани извиђачки авиони и бомбардер, овај ваздухоплов добио је ознаке ХБ-5 и / или МБ-10; а као транспортни авион коначно ознаке Х-5 или МБ-11.[3]
Конструкција
уредиЛетећи чамац је (за то време) био прилично конвенционално израђен - дрвени оквир обложен шперплочом са четири размакнута,и подупрта крила. Четвороспратни дизајн није био толико необичан 1920-их (јер је требало смањити распон крила). репни део се састојао од две површине и три весла. Нешто необичнији био је труп који је (релативно танак) лежао на широком, једностепеном трупу.[3]
Авион су покретала четири мотора од 250 КС монтирана заједно са обе стране трупа.
Уз носивост од 3,5 тоне, полетна тежина није требало да прелази 8.000 кг. Међутим, чак и на првим летовима, тежина празног ваздухоплова је била 7.150 кг; модификације и неопходни баласт су га на крају довели до 8.830 кг. Бессон није само потпуно израчунао тежину, већ и расподелу тежине; чак 850 кг баласта у прамцу било је премало да би се осигурале прихватљиве карактеристике управљања.[3]
Технички подаци
уреди
| Параметар | Податак |
|---|---|
| Посада | 5 |
| Путници | 20. |
| Дужина | 10,19 м
(према другим изворима 22,00 м) |
| Распон крила | 29,00 м |
| Висина | 6,33 м |
| Површина крила | 255 м²
(према другим изворима 225 м²) |
| Маса празног авиона | 7.290 кг
(према другим изворима 5.500 кг) |
| Маса на полетању | 8.830 кг
(према другим изворима 10.000 кг) |
| Погон | четири Салмсон ЦУЗ9 са по 186 кW (250 КС)
(радијални мотори са девет цилиндара са текућим хлађењем ) (према другим изворима 194 кW / 260 КС) |
| Највећа брзина | 168 км/х |
| Крстарећа брзина | 126 км/х |
| Плафон лета | 2.000 м
(према другим изворима 3.500 м) |
| Долетна дужина | 900 км |
Извори
уредиСпољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Бессон Х-5 на Викимедијиној остави
- ^ Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Аирцрафт (Парт Wорк 1982-1985). Орбис Публисхинг. п. 655.
- ^ „Бессон Х-5 (МБ.11)”. аирwар.ру. Приступљено 2021-09-20.
- ^ а б в „Бессон Х-5 / Бессон МБ-10 / Бессон МБ-11”. алл-аеро.цом. Архивирано из оригинала 12. 02. 2021. г. Приступљено 2021-09-20.