Биргеров тест

Биргеров тест
Биргеров тест
Класификација и спољашњи ресурси
	[уреди на Википодацима]

Биргеров тест један је од неинвазивних функционалних тестова који се користи у процени сувицијентности артеријских крвних судова. Заснива се на подизању ноге пацијената изнад 45° у лежећем положају и процени боје коже, након повратка пацијента из лежећег у седећи положај, са ногама под углом од 90°^[1]^[2] Ако ма довољне артеријске перфузија стопала она је у потребном опсегу > 60 ммХг.

Биргеров тест је користан у рутинској дијагностици за процену периферне васкуларне циркулације и, ако је позитиван, указује на озбиљнију исхемију артерија у дисталним деловима удова (екстремнитета).^[3]

I порд бројних савременијих, пре свега скупих сликовних метода, Биргеров тест и даље има важност у физикалном прегледу болесника, са суспектном артеријском инсуфицијенцијим доњих удова, и остаје кључни елемент клинчке дијагностике у болесничком кревету.

Индикације

Главне индикације за примену теста су:^[1]

Начин извођења

Биргеров тест се изводи у следаћа три корака:^[1]

Док испитаник лежи на леђима, на кревету за преглед, једна нога се подиже до васкуларног угла од 45⁰ (који се такође назива Биргеровим углом), или горње границе, и тако држи 3 мин (односно пре него што кожа ноге због инсуфицијенције артерија постане бледа).^[4]
Потом се нога спушта у положај у коме нога виси са кревета за преглед болесника.
На крају се пацијент враћа у седећи положај тако да ноге висе у односу на кревет под углом од 90 степени и прати промена боје коже. Гравитација помаже проток крви и повратак боје у исхемијској нози. Кожа на почетку постаје плава, јер је крв деоксигенирана током пролаза кроз исхемијско ткиво, а затим црвена, због реактивне хиперемије изазване пост-хипоксичном вазодилатацијом.

Тест може да се изведе и подизањем обе ноге истовремено, тада су промене очигледније када једна нога има нормалну циркулацију.^[5]

Норналан налаз

Код пацијената са нормалном циркулацијом прсти стопала и подколеница остају ружичасти, чак и када се нога подиже више више од 90 степени.

Када се испитаник током теста врати у седећи положај, у нормалној циркулацији, кожа стопало ће брзо добити ружичасту боју.

Патолошки налаз

У исхемијској нози, подизање ноге до угла од 15 степени или 30 степени у трајању од 30 до 60 секунди може изазвати бледило коже у прстима ноге. Васкуларни угао мањи од 20 степени означава озбиљну исхемију ноге. Појављује се када је периферни артеријски притисак неадекватан за превазилажење ефеката гравитације. Што је артеријско снабдевање лошије, то је мањи угао у којем се нога мора подићи како би постала бледа.

Када се испитаник током теста врати у седећи положај, код пацијента код кога постоји поремећај у периферним артеријама, кожа ноге ће попримити ружичасту боју спорије него нормално, а такође ће прочи кроз неколико фаза — од нормално ружичасте до црвене боје (рубор - црвенило) често називану и сунсет фоот, која траје 1 до 2 минута. То је због дилатације (проширења) артериола у покушају организма да се уклоне метаболички продукти који су настали у реактивној хиперемији током теста. Коначно, по завршетку теста кожи стопала ће се вратити нормална боја.^[3]

Осетљивост и специфичност Биргеровог теста

Да би боље разумели дијагностичку вредност Биргеровог теста, у литератури се наводе подаци Инсалл-а и сарадника који су аналзирали резултате 55 пацијената без интермитентних клаудикација (од којих је 30 имало позитивнан Биргеров тест).^[6] Артериографија пацијенаа са позитивним Биргеровом тестом у 93% случајева показала је артеријских оклузија испод ингвиналног лигамента, што указује да је остељивост теста 100% а специфичност 54%.^[5]

Кумулативни докази из литературе сугеришу да Биргеров тест може бити високо осетљив за откривање артеријских оклузија испод поплитеалне фосе, али није специфичан за артеријску оклузију изнад поплитеалне фосе. Иако је специфичност теста мала, велика осетљивост теста упућује на то да се позитивним Биергеровим тестом може посумњати на оклузивну периферну васкуларну болест.^[7]^[8]^[9]^[10]^[11]^[12]^[13]

Види још

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д „Ассессмент оф тхе Елдерлy Патиент: Тхе Перипхерал Васцулар Еxаминатион”. Медсцапе. Приступљено 2021-02-04.
^ .Р L Инсалл, Р Ј Давиес, W Г Проут (децембар 1989). „Сигнифицанце оф Буергер'с тест ин тхе ассессмент оф лоwер лимб исцхаемиа.”. Ј Р Соц Мед. 82 (12): 729—731. .
^ ^а ^б Инсалл, Р L; Давиес, Р Ј; Проут, W Г (1989). „Сигнифицанце оф Буергер'с Тест ин тхе Ассессмент оф Лоwер Лимб Исцхаемиа”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Медицине (на језику: енглески). 82 (12): 729—731. ИССН 0141-0768. ПМЦ 1292415  . ПМИД 2693712. дои:10.1177/014107688908201209.
^ Схионоyа, С. (јун 1993). „Буергер'с дисеасе: диагносис анд манагемент”. Цардиовасц Сург. 1 (3): 207—14. .
^ ^а ^б „Буергер'с тест”. www.гпнотебоок.цо.ук. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018.
^ Wригхт, W. Ф.; Рајацхандран, M. (фебруар 2017). „Буергер Тест фор Ерyтхромелалгиа Ревиситед”. Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Остеопатхиц Ассоциатион. 117 (2): 124—126. ПМИД 28134954. дои:10.7556/јаоа.2017.023.
^ Буергер L. Тхе Цирцулаторy Дистурбанцес оф тхе Еxтремитиес: Инцлудинг Гангрене, Васомотор анд Тропхиц Дисордерс. Пхиладелпхиа, ПА: WБ Саундерс Цомпанy; (1924), пп. 128-129,162-165,214-215,390.
^ Луфт, Фриедрицх C. (2009). „Лео Буергер (1879-1943) Ревиситед”. Тхе Америцан Јоурнал оф тхе Медицал Сциенцес. 337 (4): 287. ПМИД 19365176. дои:10.1097/МАЈ.0б013е318198д030.
^ МцГее, С. Р.; Боyко, Е. Ј. (1998). „Пхyсицал еxаминатион анд цхрониц лоwер-еxтремитy исцхемиа: а цритицал ревиеw”. Арцхивес оф Интернал Медицине. 158 (12): 1357—1364.
^ Сцхwартз, Р. W.; Фреедман, А. M.; Рицхардсон, D. Р.; et al. (1984). „Capillary blood flow: videodensitometry in the atherosclerotic patient”. Journal of Vascular Surgery. 1 (6): 800—808.
^ Insall, R. L.; Davies, R. J.; Prout, W. G. (1989). „Significance of Buerger’s test in the assessment of lower limb ischaemia”. J R Soc Med. 82 (12): 729—731.
^ Endean, E. D.; Sloan, D. A.; Veldenz, H. C.; Donnelly, M. B.; Schwarcz, T. H. (1994). „Performance of the vascular physical examination by residents and medical students”. Journal of Vascular Surgery. 19 (1): 149—154.
^ Hirschmann, Jan V.; Raugi, Gregory J. (2012). „Lower limb cellulitis and its mimics”. Journal of the American Academy of Dermatology. 67 (2): 177.e1—177.e9. PMID 22794816. doi:10.1016/j.jaad.2012.03.023.

Literatura

Bollinger A, Breddin K, Hess H, Heystraten FM, Kollath J, Konttila A, Pouliadis G, Marshall M, Mey T, Mietaschk A, et al. Semiquantitative assessment of lower limb atherosclerosis from routine angiographic images. Atherosclerosis. 1981 Feb-Mar;38(3-4):339–346.
Strandness, D. E.; Jr, Schultz RD, Sumner DS, Rushmer RF (март 1967). „Ultrasonic flow detection. A useful technic in the evaluation of peripheral vascular disease.”. Am J Surg. 113 (3): 311—320.
Yao, S. T. (октобар 1970). „Haemodynamic studies in peripheral arterial disease”. British Journal of Surgery. 57 (10): 761—766.
Huch R, Lübbers DW, Huch A (1972). „Quantitative continuous measurement of partial oxygen pressure on the skin of adults and new-born babies”. Pflugers Arch. 337 (3): 185—198.
Spence VA, McCollum PT, Walker WF. Transcutaneous oxygen measurements (TcpO2) British Journal of Surgery. 71 (6): 481–482
Hauser, C. J.; Shoemaker, W. C. (март 1983). „Use of a transcutaneous PO2 regional perfusion index to quantify tissue perfusion in peripheral vascular disease”. Annals of Surgery. 197 (3): 337—343.
LUDBROOK, J.; CLARKE, A. M.; McKENZIE, J. K. (1962). „Significance of absent ankle pulse”. BMJ. 1 (5294): 1724—1726.
Hauser, C. J.; Appel, P.; Shoemaker, W. C. (јун 1984). „Pathophysiologic classification of peripheral vascular disease by positional changes in regional transcutaneous oxygen tension”. Surgery. 95 (6): 689—693. .

Spoljašnje veze

burger's [sic] test на сајту YouTube — пример Бирговог теста који је извршио лекар у Бангладешу код детета са некротичним променама у прсту стопала.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д „Ассессмент оф тхе Елдерлy Патиент: Тхе Перипхерал Васцулар Еxаминатион”. Медсцапе. Приступљено 2021-02-04.

[2] .Р L Инсалл, Р Ј Давиес, W Г Проут (децембар 1989). „Сигнифицанце оф Буергер'с тест ин тхе ассессмент оф лоwер лимб исцхаемиа.”. Ј Р Соц Мед. 82 (12): 729—731. .

[:2-3] а ^б Инсалл, Р L; Давиес, Р Ј; Проут, W Г (1989). „Сигнифицанце оф Буергер'с Тест ин тхе Ассессмент оф Лоwер Лимб Исцхаемиа”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Медицине (на језику: енглески). 82 (12): 729—731. ИССН 0141-0768. ПМЦ 1292415  . ПМИД 2693712. дои:10.1177/014107688908201209.

[4] Схионоyа, С. (јун 1993). „Буергер'с дисеасе: диагносис анд манагемент”. Цардиовасц Сург. 1 (3): 207—14. .

[:1-5] а ^б „Буергер'с тест”. www.гпнотебоок.цо.ук. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018.

[6] Wригхт, W. Ф.; Рајацхандран, M. (фебруар 2017). „Буергер Тест фор Ерyтхромелалгиа Ревиситед”. Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Остеопатхиц Ассоциатион. 117 (2): 124—126. ПМИД 28134954. дои:10.7556/јаоа.2017.023.

[7] Буергер L. Тхе Цирцулаторy Дистурбанцес оф тхе Еxтремитиес: Инцлудинг Гангрене, Васомотор анд Тропхиц Дисордерс. Пхиладелпхиа, ПА: WБ Саундерс Цомпанy; (1924), пп. 128-129,162-165,214-215,390.

[8] Луфт, Фриедрицх C. (2009). „Лео Буергер (1879-1943) Ревиситед”. Тхе Америцан Јоурнал оф тхе Медицал Сциенцес. 337 (4): 287. ПМИД 19365176. дои:10.1097/МАЈ.0б013е318198д030.

[9] МцГее, С. Р.; Боyко, Е. Ј. (1998). „Пхyсицал еxаминатион анд цхрониц лоwер-еxтремитy исцхемиа: а цритицал ревиеw”. Арцхивес оф Интернал Медицине. 158 (12): 1357—1364.

[10] Сцхwартз, Р. W.; Фреедман, А. M.; Рицхардсон, D. Р.; et al. (1984). „Capillary blood flow: videodensitometry in the atherosclerotic patient”. Journal of Vascular Surgery. 1 (6): 800—808.

[11] Insall, R. L.; Davies, R. J.; Prout, W. G. (1989). „Significance of Buerger’s test in the assessment of lower limb ischaemia”. J R Soc Med. 82 (12): 729—731.

[12] Endean, E. D.; Sloan, D. A.; Veldenz, H. C.; Donnelly, M. B.; Schwarcz, T. H. (1994). „Performance of the vascular physical examination by residents and medical students”. Journal of Vascular Surgery. 19 (1): 149—154.

[13] Hirschmann, Jan V.; Raugi, Gregory J. (2012). „Lower limb cellulitis and its mimics”. Journal of the American Academy of Dermatology. 67 (2): 177.e1—177.e9. PMID 22794816. doi:10.1016/j.jaad.2012.03.023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]