Блумова таксономија
Блумова таксономија представља класификацију нивоа учења. Развио је амерички психолог Бенџамин Блум 1956. године на основу анализе интелектуалних понашања помоћу којих ученици стичу знања. Постоје три домена образовања, односно начина усвајања знања:когнитивни домен - усвајање знања; афективни домен-ставови, вредности и интересовања; психомоторни домен-вештине.
Сваки од ових домена има своје нивое усвајања информација. У оквиру сваког домена дефинисане су поткатегорије.[1]
Поткатегорије уреди
У оквиру когнитивног домена разврстане су следеће поткатегорије почев од најједноставније (понављање чињеница) до најсложеније (евалуације). Свака од ове поткатегорије носи одредјене глаголе на основу којих се дефинише ниво усвајања знања.
- Знање: памти претходно научени садржај - дефинишу га глаголи: цитирати, дефинисати, нумерисати, идентификовати, навести, лоцирати, подесити, именовати...
- Разумевање: овладава значењем садржаја - дефинишу га глаголи: постизати, артикулисати, разјаснити, означити, описати, објаснити, конвертовати...
- Примена: користи научено у новим и конкретним ситуацијама - дефинишу га глаголи: утврдити, прилагодити, применити, именовати, рачунати, спроводити, склопити, демонстрирати...
- Анализа: разуме садржај и структуру материјала - анализирати, рашчланити, успоставити узајамни однос, детектовати, разликовати...
- Синтеза: формулише и гради нове структуре од постојећих знања и вештина - дефинишу га глаголи: утврдити, склопити, креирати, обрадити, развити, дизајнирати...
- Евалуација: просудјује о вредности садржаја за дату сврху - дефинишу га глаголи: оживети, оценити, закључити, критиковати, приказати, оправдати, бодовати, верификовати...[2]
Референце уреди
- ^ Микановић, Бране (25. 2. 2014). „Исходи учења и стандарди знања у основном образовању”. Иновације у настави: 84—93.
- ^ „Школа без зидова”. Образовно-креативни центар.
