Бој на Вечићком пољу
Бој на Вечићком пољу је само један од занемарених догађаја у историји Босне. Пратећи контекстуалне изворе, може се поуздано датирати у период између пада државе Босне (1463) и дефинитивног пада административног центра Врбањске долине (град Котор, 1519) под османлијску управу. Са високом вјероватноћом се може претпоставити да је то била посљедња битка за одбрану Котора. С тим у вези поставља се и питање да ли је "Босна шаптом пала" убиством свог посљедњег краља или након коначне капитулације њене војске.
Хисторија уреди
Вечићко поље је одувијек имало егзистенцијални значај за локално становништво. Најприје је било извор основних прихода од пољопривреде и осталих дјелатности локалног становништва које се могу развијати на плодним ријечним наносима. У давној прошлости било је значајно и за опстанак држава Босне.
Вечићко поље је било поприште велике битке за одбрану Босне од најезде Османлија. Тада су се око Млâвâ, плићака и газа на Врбањи (између Вечића и Врбањаца) сукобила који османлијска војска са бранитељима Босне – пробосанскм снагама из готово цијеле тадашње државе, након повлачења пред надмоћним непријатељем. Према хисторијском контексту, то је било око 1463, тј. пада Босне под османлијску окупацију, у борбабама за одбрану средњевјековне утврде Котор. Захваљујући томе, овај град (данашњи Котор-Варош) је пао тек 56 година након тога.[1][2][3][4][5][6][7]
Битка на Вечићком пољу је, послије продора османлијске војске преко Дрине на Цвилинско поље (на газовима Јошаница Цвилин и Шибер/Шибар) био један од најснажнијих босанских отпора надолазећој Османлијској империји. Легенда о три погинула брата (шехида) у тој бици, на својеврстан начин, до данас илустрира поштовање становништва врбањске долине херојства бранитеља. Према устаљеној верзији, они су мртви носили сопствене главе све до Вечића. На наводном мјесту њихове смрти, њима у спомен, на Вечићком пољу су подигнта три турбета. У локалними ширим пучким предањима се, и без тога, већ стољећима велича јунаштво босанске војске, унаточ великом броју изгинулих бораца на обје сукобљене стране. Својеврсна регионална атракција некада су били редовни Алиђунски (Илиндански, Свети Илија) вашери на Већићком пољу, сваког 2. аугуста. Вјеројатно је то било традиционално збориште старобосанских обреда, а потом и меморијално довиште за одавање поштовања давне битке и њених шехида. Од стране Комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине 2003. године поднесен је захтјев да се Некрополи стећака Трзан и турбета у Вечићима додијели статус националног споменика културе у БиХ [8].
Референце уреди
- ^ Идризовић M., Ур. (1987): Умјетничко благо Босне и Херцеговине. Свјетлост, Сарајево, ISBN 86-01-01121-7
- ^ Енциклопедија Југославије, Изд. (1983): Социјалистичка Република Босна и Херцеговина – Сепарат из II издања Енциклопедије Југославије. Југославенски лексикографски завод, Загреб.
- ^ Имамовић M. (1997): Хисторија Бошњака. „Препород“, Сарајево, УДК 949.715-323.1(=864).
- ^ Малцолм Н. (1996): Босниа: А Схорт Хисторy. Неw, Упдатинг Едитион, Неw Yорк Университy Пресс, ISBN 0814755615.
- ^ Идризовић M., Ур. (1987): Умјетничко благо Босне и Херцеговине. Свјетлост, Сарајево, ISBN 86-01-01121-7.
- ^ Клаић Н. (1994): Средњевјековна Босна - Политички положај босанских владара до Тврткове крунидбе. Еминеx, Загреб, ISBN 953-6112-05-1.
- ^ Шехић З., Тепић I. (2002): Повијесни атлас Босне и Херцеговине - Босна и Херцеговина на географским и хисторијским картама. Издавачко друштво "Сејтарија", Сарајево, ISBN 9958-39-010-8.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г. Приступљено 18. 07. 2012.