Википедија

Бурнинг Спеар

Винстон Родни (енгл. Winston Rodney; 1. март 1945), познатији под уметничким именом Бурнинг Спеар, јамајчански је рутс реге певач и музичар. Бурнинг Спеар је Растафаријанац и један од најутицајнијих и дуготрајнијих рутс извођача из '70-их година.[1][2]

Бурнинг Спеар
Бурнинг Спеар 2013.
Лични подаци
Пуно имеВинстон Родни
Датум рођења(1945-03-01)1. март 1945.
Место рођењаСент Енс, Јамајка
ЗанимањеМузичар, Певач
Породица
ПартнериСоња Родни
Музички рад
Активни период1969—данас
ЖанрРеге, Даб
Издавачке кућеСтудио Оне, Исланд Рецордс, ЕМИ, Хеартбеат Рецордс, Сласх Рецордс, Wарнер Брос. Рецордс, Бурнинг Мусиц
Остало
Веб-сајтwww.burningspearwebsite.com

Младост уреди

Винстон Родни је рођен у Заливу Сент Енс на Јамајци. Као млад слушао је Р&Б, соул и џез музику преношену преко радио станица из иностранства чији су радио-таласи допирали до Јамајке. Родни је истицао да је Кертис Мејфилд, као извођач из Сједињених Америчких Држава, оставио велики утицај на њега, заједно са Џејмсом Брауном.[3] Родни је као млад био под великим утицајем политичког активисте Маркуса Гарвија, посебно у погледу тема Панафриканизма и самоодрживости.[3] Године 1969. Боб Марли, који је такође био из Сент Енса, саветовао је Роднија да приступи етикети Студио Оне, након што је Родни потражио овај савет у необавезном разговору са њим.[4][5]

Каријера уреди

 
Бурнинг Спеар на фестивалу Реггае Он Тхе Роцкс 2013.

Бурнинг Спеар је оригинална Роднијева група, названа по војној награди коју је додељивао Џомо Кенијата, први председник независне Кеније и укључивала је певача Руперта Вилингтона. Дуо је био на аудицији код продуцента Клемента Коксона Дода 1969, што је довело до објављивања њиховог деби сингла Доор Пееп.[4][6] Тада им се придружио и тенор Делрој Хиндс. Трио је снимио још неколико синглова за Дода, као и два албума, пре него што су почели да раде са продуцентом Џеком Рубијем 1975.[4] Њихова прва нумера са Рубијем Марцус Гарвеy требало је да буде ексклузивна нумера за Рубијев албум, али је издата као сингл, поставши одмах велики хит, а следила га је нумера Славерy Даyс.[4] Ови снимци су рађени у сарадњи са бендом Тхе Блацк Дисциплес, којег су чинили Ерл Чајна Смит, Велентајн Смит, Роби Шекспир и Лерој Валас.[4] Група је радила са Рубијем на њиховом трећем албуму Марцус Гарвеy (1975), који је одмах постигао успех и донео им уговор са издавачком кућом Исланд Рецордс.[4] Ова кућа је ремиксовала и изменила брзину неким песмама, што је изазвало негодовање фанова и саме групе.[7] Родни је тада установио своју издавачку кућу Бурнинг Мусиц како би имао контролу над будућим издањима, иако је објављивао и за Исланд рецординг - албуме Гарвеy'с Гхост (даб албум) и албум Ман ин тхе Хиллс.[4] Крајем 1976. Родни се разишао са члановима бенда и од тог тренутка почиње да користи име Бурнинг Спеар. Уследио је албум Дрy анд Хеавy 1977, који је сам продуцирао, али и даље за Исланд. То му је донело растућу публику у Енглеској,[7] где је и наступао (у Лондону) са члановима групе Асвад који су му били пратећи бенд за унапред распродат шоу у позоришту Рејнбоув. Овај наступ је снимљен и објављен као албум Ливе![4] Асвад је подржао и његов следећи албум Социал Ливинг (1978). Даб верзију албума Ливинг Дуб (1979) миксовао је Силван Морис.[4] Његова популарност је нарасла појављивањем у филму Роцкерс (1978), где је извео нумеру Јах но Деад[7].

Године 1980. Родни је напустио Исланд Рецордс и установио Бурнинг Мусиц Продуцтион Цомпанy[8], коју је потписао за ЕМИ кућу,[7] дебитујући за етикету са Хаил Х.I.M., а све је снимљено у Марлијевом Туфф Гонг студију у копродукцији са Естоном Баретом.[4] Уследила је Морисова верзија Ливинг Дуб Волуме Тwо.[4]. Године 1982. Родни потписује за Хеартбеат Рецордс снимајући серије одлично примљених албума од стране публике, укључујући и албум Ресистанце који је био номинован за Греми награду.[4] Вратио се у Исланд раних '90-их, објављивајући два албума пре него што се поново придружио Хеартбеат кући. Овај аранжман у којем је Бурнинг Мусиц Продуцтионс испоручивао готове албуме за ЕМИ, Исланд и Хеартбеат Рецордс (за што ширу дистрибуцију) трајао је много година. Када је Хеартбеат престала са објављивањем нових материјала, Бурнинг Мусиц је узимао ствар у своје руке и почео да издаје музику искључиво кроз своја издања. Албуми које је објавио Хеартбеат заједно са Бурнинг Мусиц садрже: Тхе Wорлд Схоулд Кноw (1993), Раста Бусинесс (1995), Аппоинтмент wитх Хис Мајестy (1997) и Гремијем награђени Цаллинг Растафари (1999), који је био последњи комплетан албум који је једини издат ван етикете.

Бурнинг Спеар је провео деценије на интезивним турнејама, приликом чега је неколико албума тада снимљено, укључујући Бурнинг Спеар Ливе, Ливе ин Парис, Ливе ин Соутх Африца, Ливе ин Вермонт, Пеаце анд Лове Ливе, Ливе ат Монтреуx Јазз Фестивал и (А)ливе 1997. Одржавајући непрестане турнеје по читавом свету, звук бенда уживо је постајао зрелији и софистициранији. Док је углавном задржавао рутс у реге музици, акценти џеза, фанка и психоделичне музике све више су се примећивали.[9]

 
Бурнинг Спеар 2008. у Сан Франциску

Његов албум Цаллинг Растафари 1999. донео му је прву Греми награду, 2000.[10], подвиг који је поновио и са албумом Јах Ис Реал 2009.[11]

Године 2002, Родни и његова супруга Соња (која је продуцирала његове бројне албуме) поново су покренули Бурнинг Мусиц Рецордс, добијајући већи степен уметничке контроле.[12][13] Од средине '90-их његова база је у Квинсу, у Њујорку.[14]

Бурнинг Спеар је награђен државним Орденом, у рангу официра, 15. октобра 2007.[15]

Од оснивања своје издавачке куће, Винстон и Соња Родни су издали близу 40 синглова, CD-ова, ДВД-јева и плоча. Многи од ових албума били су били делукс издања претходно издатих албума и често су укључивале бонус траке и ДВД снимке.[16]На овај начин Бурнинг Мусиц је био у могућности да осигура квалитет своје музике доступне у продавницама и да гарантује да музика из свих фаза његове каријере буде доступна за његове слушаоце.

Бурнинг Спеар је наступао у Београду, 12. јула 2003, на музичком фестивалу Ецхо.[17][18][19]

Дискографија уреди

Албуми уреди

Студијски албуми

  • Студио Оне Пресентс Бурнинг Спеар (1973), Студио Оне ФАБ
  • Роцкинг Тиме (1974), ФАБ
  • Марцус Гарвеy (албум) (1975), Исланд Рецордс
  • Гарвеy'с Гхост (1976), Исланд
  • Ман ин тхе Хиллс (1976), Исланд
  • Дрy & Хеавy (албум) (1977), Исланд
  • Социал Ливинг (1978), Стоп - издат и као Марцус' Цхилдрен
  • Ливинг Дуб Вол. 1 (1979), Рита Марлеy Мусиц
  • Хаил Х.I.M. (1980), Радиц
  • Ливинг Дуб Вол. 2 (1980), Рита Марлеy Мусиц
  • Фаровер (1982), Радиц
  • Тхе Фиттест оф тхе Фиттест (1983), Радиц
  • Ресистанце (Бурнинг Спеар албум) (1985), Хеартбеат Рецордс
  • Пеопле оф тхе Wорлд (1986), Греенслеевес Рецордс/Сласх
  • Мистресс Мусиц (1988), Греенслеевес/Сласх
  • Мек Wе Дwеет (1990), Манго
  • Јах Кингдом (1991), Манго
  • Тхе Wорлд Схоулд Кноw (Бурнинг Спеар албум) (1993), Хеартбеат
  • Раста Бусинесс (1995), Хеартбеат
  • Ливинг Дуб Вол. 3 (1996), Децлиц
  • Аппоинтмент wитх Хис Мајестy (1997), Хеартбеат
  • Ливинг Дуб Вол. 4 (1998), Мусидисц
  • Цаллинг Растафари (1999), Хеартбеат
  • Фрее Ман (2003), Ноцтурне
  • Оур Мусиц (2005), Бурнинг
  • Ливинг Дуб Вол. 5 (2006), Цоллецтиве
  • Јах Ис Реал (2008), Бурнинг
  • Ливинг Дуб Вол. 6 (2008), Бурнинг

Живи албуми

  • Ливе (Бурнинг Спеар албум)|Ливе (1977), Исланд
  • Ливе ин Парис Зенитх '88 (1989), Сласх
  • Лове & Пеаце: Бурнинг Спеар Ливе! (1994), Хеартбеат
  • (А)ливе ин Цонцерт 97 (1998), Мусидисц
  • Ливе ат Монтреауx Јазз Фестивал 2001 (2001), Терра Фирма
  • Ливе ин Соутх Африца 2000 (2004), Револвер

Компилације уреди

  • Хардер Тхан тхе Бест (1979), Исланд
  • Реггае Греатс (Бурнинг Спеар албум): Бест оф Исланд yеарс 1975-1978 (1985), Исланд
  • 100тх Анниверсарy]]: Марцус Гарвеy/Гарвеy'с Гхост (1987)
  • Тхе Фиттест Селецтион: Греатест хитс оф 1980-1983 (1987), ЕМИ
  • Кееп тхе Спеар Бурнинг (1989), Исланд
  • Тхе Оригинал (Бурнинг Спеар албум) (1992), Сониц Соундс
  • Цхант Доwн Бабyлон Тхе Исланд Антхологy (Бурнинг Спеар албум) (1996), Исланд
  • Бест оф Бурнинг Спеар (1999), Децлиц
  • Ултимате Цоллецтион (Бурнинг Спеар албум): Бест оф Цоллецтион (2001), Исланд
  • Бест оф тхе Фиттест: Бест оф Цоллецтион (2001), ЕМИ
  • Раре анд Унрелеасед (Бурнинг Спеар албум) Раре анд Унрелеасе (2001)
  • Спеар Бурнинг (2002), Прессуре Соундс
  • 20тх Центурy Мастерс: Тхе Милленниум Цоллецтион: Тхе Бест оф Бурнинг Спеар: Бест оф тхе Исланд yеарс (2002), ИМС
  • Јах Но Деад (2003)
  • Цреатион Ребел (2004), Хеартбеат
  • Травеллинг (2004), Цлоцктоwер
  • Соундс фром тхе Бурнинг Спеар (2004), Соул Јазз
  • Голд (2005)
  • Раре анд Унрелеасед (2006), Револвер
  • Тхе Бурнинг Спеар Еxпериенце (2007), Бурнинг
  • Тхе Бест оф Бурнинг Спеар (2008), Виргин УС
  • Селецтион: Тхе Фиттест, Сониц Соундс
  • Тхе Бест оф Бурнинг Спеар: Марцус Гарвеy (2012), Исланд

Синглови уреди

  • Wе Аре Фрее (1970), Бамбоо - Б-сиде оф Ирвинг Броwн'с "Лет'с Маке Ит Уп"
  • Зион Хигхер (1971), Банана - Б-сиде оф Принце Фар I Кинг Црy Црy'с "I Хад а Талк"
  • Ливе Ит Оут (1971), Цоxсоне
  • Гет Реадy, (197?), Цоxсоне
  • Цреатион Ребел (197?), Цоxсоне
  • Цалл он Yоу (197?), Цоxсоне
  • Wхат а Хаппy Даy (197?), Цоxсоне
  • Роцкинг Тиме (197?), Цоxсоне
  • Марцус Гарвеy (197?), Фоx
  • Славерy Даyс (197?), Фоx
  • Сwелл Хеадед
  • Фоггy Роад
  • Рестинг Плаце (197?), Фоx
  • Цхилдрен оф Тодаy, Спеар
  • Тхе Yоутх (197?), Спеар
  • Олд Марцус Гарвеy (1976), Исланд
  • I & I Сурвиве (1976), Исланд
  • Тхе Лион (1976), Исланд
  • Цивилисед Реггае/Социал Ливинг (1978), Исланд
  • Схе'с Мине (1982), Радиц
  • Јах Ис Мy Дривер (1982), Радиц - 12-инцх
  • Марцус Гарвеy (1987), Исланд - 12-инцх
  • Телл тхе Цхилдрен (1988), Блуе Моон
  • Греат Мен (1990), Манго
  • Фрее тхе Wхоле Wиде Wорлд (1994), Трибесман
  • Невер (2006), Цоллецтиве
  • Едуцатион, Бурнинг Спеар
  • Травеллинг, Классиц Винyл

Други доприноси

  • Перфецт Даy (Песма Лу Рида) за корпоративни филм ББЦ-ја у добротворне сврхе (1997)

ДВД уреди

  • Хоме то Мy Роотс (2004), Бурнинг Мусиц/Ноцтурне
  • Ливе ин Вермонт (2008), Бурнинг Мусиц
  • Ливе ин Перу (2010)
  • Растафари Ливе (2012), Худсон Стреет

Награде уреди

Бурнинг Спеар је добио две Греми награде за Најбољи реге албум; на 42. додели 2000. године за албум Цаллинг Растафари, и једну за албум из 2009. Јах Ис Реал. Укупно је био номинован за Греми награду 12 пута.[13][20]

Номинације за Најбољи реге албум:

  • 1986 Ресистанце (Бурнинг Спеар албум)
  • 1988 Пеопле оф тхе Wорлд
  • 1990 Ливе ин Парис Зенитх '88
  • 1991 Мек Wе Дwеет
  • 1994 Тхе Wорлд Схоулд Кноw (Бурнинг Спеар албум)
  • 1996 Раста Бусинесс
  • 1998 Аппоинтмент wитх Хис Мајестy
  • 2000 Цаллинг Растафари
  • 2004 Фрее Ман
  • 2005 Оур Мусиц
  • 2008 Тхе Бурнинг Спеар Еxпериенце
  • 2008 Јах Ис Реал

Референце уреди

  1. ^ Ларкин, Цолин (2002). Тхе Виргин Енцyцлопедиа оф 70с Мусиц. Виргин Боокс. стр. 57. ИСБН 978-1-85227-947-9. 
  2. ^ Соме соурцес стате 1948 (е.г. Тхомпсон)
  3. ^ а б 'Оур Мусиц': Неw Реггае фром Бурнинг Спеар бy Цхристопхер Јохнсон Архивирано 2013-07-04 на сајту Archive.today NPR Radio Show transcription 19 October 2005. Приступљено 27 April 2013
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Thompson, Dave: Reggae & Caribbean Music, 2002. . Backbeat Books. pp. 51-54. ISBN 978-0-87930-655-7. 
  5. ^ Барроw, Стеве & Далтон, Петер (2004) Тхе Роугх Гуиде то Реггае, 3рд едн., Роугх Гуидес. ISBN 978-1-84353-329-0. стр. 95.
  6. ^ Cedric Brooks – Jamaica Gleaner "Saxophonist Cedric Brooks recovering but critical" Published 11 March 2010. Reporter: Howard Campbell. Приступљено 27 April 2013.
  7. ^ а б в г Greene, Jo-Ann "https://www.allmusic.com/artist/p2872/biography Бурнинг Спеар Биограпхy", АллМусиц, Мацровисион Цорпоратион
  8. ^ „Оффициал Wебсите”. Бурнинг Спеар. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 25. 04. 2014. 
  9. ^ Хеселграве, Доуглас 'тхе бурнинг спеар еxпериенце' Јануарy 2007 CD греатест хитс линер нотес
  10. ^ Москоwитз, Давид V. (2006). Цариббеан Популар Мусиц: ан Енцyцлопедиа оф Реггае, Менто, Ска, Роцк Стеадy, анд Данцехалл. Греенwоод Пресс. стр. 45—46. ИСБН 978-0-313-33158-9. 
  11. ^ Родман, Сарах (2009) "Роотс-реггае пионеер кеепс ит ‘Реал’", Бостон Глобе, 3 Јулy 2009, ретриевед 20 Септембер 2009
  12. ^ „Дармик”. Дармик.цом. 02. 06. 2008. Архивирано из оригинала 02. 06. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  13. ^ а б Броокс, Садеке (2009) "Граммy Нодс Бурнинг Спеар оптимистиц Архивирано 2009-03-13 на сајту Wayback Machine", Јамаица Глеанер, 1 Фебруарy 2009, ретриевед 20 Септембер 2009
  14. ^ Баxтер, Ницкy (1996) "Реггае Торцх Беарер: Бурнинг Спеар ремемберс тхе даyс оф славерy", Метро Силицон Валлеy|Метроацтиве, 15–21 Фебруарy 1996, ретриевед 20 Септембер 2009
  15. ^ "Артистес пресентед wитх натионал аwардс Архивирано 2007-10-16 на сајту Wayback Machine", Jamaica Observer, 16 October 2007, retrieved 20 September 2009
  16. ^ „Official Website”. Burning Spear. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 25. 04. 2014. 
  17. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 21. 11. 2018. 
  18. ^ „www.zbrdazdola.com”. www.zbrdazdola.com. Архивирано из оригинала 26. 04. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2018. 
  19. ^ Lupiga. „Najboljih 15 koncerata 2003.”. Lupiga (на језику: хрватски). Приступљено 21. 11. 2018. 
  20. ^ „The Envelope – Awards and Industry Insider – latimes.com – latimes.com”. Theenvelope.latimes.com. Приступљено 25. 04. 2014. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Burning_Spear&oldid=26731914”