C-вредност је количина ДНК садржана у хаплоидном нуклеусу (нпр. гамету) или једна половина количине у диплоидној соматског ћелији еукариотског организма, изражена у пикограмима (1 pg = 10−12 g). У неким случајевима термини C-вредност и величина генома се користе наизменично, међутим код полиплоида C-вредност може да представља два генома садржана унутар истог нуклеуса. Греилхубер ет ал.[1] су предложили нове нивое терминологије и одговарајуће скраћенице ради разјашњавања ове материје, али ти донекле комплексни додаци до сад нису нашли ширу примену.

Рачунање C-вредности уреди

Релативне молекулске тежине нуклеотида†
Нуцлеотиде Цхемицал формула Релативе молецулар wеигхт
2′-дезоксиаденозин 5′-монофосфат C10H14N5O6P 331.2213
2′-дезокситимидин 5′-монофосфат C10H15N2O8P 322.2079
2′-дезоксигуанозин 5′-монофосфат C10H14N5O7P 347.2207
2′-дезоксицитидин 5′-монофосфат C9H14N3O7P 307.1966

†Извор табеле: Долежел ет ал., 2003[2]

Користећи податке из горње табеле релативне тежине нуклеотидних парова се могу рачунати на следећи начин: АТ = 615.383 и ГЦ = 616.3711, имајући у виду да формирање једне фосфодиестерске везе узрокује губитак једног H2O молекула. Фосфати нуклеотида ДНК ланца су кисели тако да је на физиолошком pH H+ јон дисоциран. Подразумевајући да је однос АТ и ГЦ парова 1:1, просечна релативна тежина нуклеотидног пара је 615.8771.

Релативна молекуларна тежина се може конвертовати у апсолутну вредност множењем са јединицом атомске масе (1 у), која је 1/12 масе 12C, и.е., 1.660539 × 10−27 kg. Консеквентно, просечна тежина нуклеотидног пара је 1.023× 10−9 pg, и 1 pg ДНК представља 0.978 × 109 базног пара.[2]

Формуле за конвертовање броја нуклеотидних парова (или базних парова) у пикограме ДНК и вице-верса су:[2]

величина генома (бп) = (0.978 x 109) x ДНК садржај (пг)
ДНК садржај (пг) = величина генома (бп) / (0.978 x 109)
1 пг = 978 Мб

Референце уреди

  1. ^ Греилхубер Ј, Долежел Ј, Лyсáк M, Беннетт MD (2005). „Тхе оригин, еволутион анд пропосед стабилизатион оф тхе термс 'геноме сизе' анд 'C-валуе' то десцрибе нуцлеар ДНА цонтентс”. Анналс оф Ботанy. 95 (1): 255—260. ПМИД 15596473. дои:10.1093/аоб/мци019. 
  2. ^ а б в Долежел Ј, Бартош Ј, Воглмаyр Х, Греилхубер Ј (2003). „Леттер то тхе едитор: Нуцлеар ДНА Цонтент анд Геноме Сизе оф Троут анд Хуман”. Цyтометрy. 51А (2): 127—128. ПМИД 12541287. дои:10.1002/цyто.а.10013. 

Види још уреди

Спољашње везе уреди