Централна догма молекуларне биологије
Централну догму молекуларне биологије је први формулисао Францис Крик 1958[1], и затим поново навео у чланку објављеном у журналу Nature 1970:[2]
- Централна догма молекуларне биологије се бави детаљним остатак-по-остатак трансфером секвенцијалне информације. Она наводи да се такве информације не могу вратити са протеина на било други протеин или нуклеинску киселину.
Или, по речима Маршала Ниренберга, „ДНК формира РНК која формира протеин.“[3]
Ова догма је оквир за разумевање преноса секвенце информација између секвенцијалног биополимера који носи информације, у најчешћем или општом случају, у живим организмима. Постоје три главне класе такивих биополимера: ДНК и РНК (оба су нуклеинске киселине), и протеини. Могуће је замислити 3×3 = 9 праваца трансфера информације међу њима. Догма их класификује у три групе од три:
- три генерална трансфера (за које се сматра да се нормално јављају у већини ћелија),
- три специјална трансфера (познато је да јављају под специфичним условима у случају неких вируса или у лабораторији), и
- три непозната трансфера (за које се сматра да се не јавлају).
Генерални трансфери описују нормални проток биолошке информације: ДНК се може копирати на ДНК (репликација ДНК), ДНК информација се може копирати на иРНК (транскрипција), и протеини се могу синтетисати користећи иРНК информације као темплат (транслација).[2]
Референце уреди
- ^ Crick, F.H.C. (1958): On Protein Synthesis. Symp. Soc. Exp. Biol. XII, 139-163. (pdf, early draft of original article)
- ^ а б Црицк, Ф (1970). „Централ догма оф молецулар биологy.” (ПДФ). Натуре. 227 (5258): 561—3. Бибцоде:1970Натур.227..561Ц. ПМИД 4913914. дои:10.1038/227561а0.
- ^ Леавитт Сарах А., Марсхалл Ниренберг (2010). „Деципхеринг тхе Генетиц Цоде: Марсхалл Ниренберг”. Оффице оф НИХ Хисторy. Архивирано из оригинала 17. 03. 2015. г.