Стоноге (Centipedes од латинског префикса центи-, „сто”, и пес, педис, стопала) су предаторски зглавкари који припадају класи Chilopoda из подтипа Myriapoda, зглавкарске групе која такође обухвата Millipede и друга створења са много ногу. Стоноге су издужена метамеричка бића са једним паром ногу по сегменту тела. Већина центипеда је генерално отровна и може нанијети болни убод, убризгавајући свој венум кроз кљештасти додатак познат као форципул. Упркос називу, стоноге могу имати различит број ногу, у распону од 30 до 354. Стоноге увек имају непаран број пари ногу.[1][2][3] Стога ниједна стонога нема тачно 100 ногу. Слично пауцима и шкорпионима, стоноге су претежно месождерне.[4]:168

Стоноге
Временски распон: 418–0 Ма Лате силур до садашњости
Lithobius forficatus
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Подтип: Мyриапода
Класа: Цхилопода
Latreille, 1817
Редови и фамилије
Scutigeromorpha
Lithobiomorpha
Craterostigmomorpha
Scolopendromorpha
Geophilomorpha

Њихова величина може бити у распону од неколико милиметара код мањих литобиоморфа и геофиломорфа, до око 30 цм код највећих сколопендроморфа. Стоноге се могу наћи у најразличитијим окружењима. Обично имају жућкастосмеђу боју која комбинује нијансе смеђе и црвене боје. Пећинске и подземне врсте могу бити непигментисане, док многе тропски сколопендроморфи имају јарке апосематичне боје.

Сматра се да широм света постоји око 8.000 врста стонога,[5] од којих је око 3.000 описано. Стоноге имају широк географски распон, чак и изван арктичког круга.[4] Налазе се у низу копнених станишта од тропских прашума до пустиња. Унутар ових хабитата стоногама су неопходна влажана микростаништа јер им недостаје воштана кутикула инсеката и паука, па брзо губе воду.[6] У складу с тим, налазе се у земљишту и биљном отпаду, под камењем и мртвим дрвећем, и унутар трупаца. Стоноге су међу највећим копненим бескичмењачким предаторима и често значајно доприносе бескичмењачкој предаторској биомаси у копненим екосистемима.

Систематика уреди

Родови уреди

Подродови уреди

Врсте уреди

Референце уреди

  1. ^ Ллоyд, Јохн (2006). Тхе Боок оф Генерал Игноранце. Лондон: Блоомсбурy Хоусе. стр. 119. ИСБН 978-0571273782. Приступљено 10. 6. 2014. 
  2. ^ Артхур, W. (2002). „Тхе интерацтион бетwеен девелопментал биас анд натурал селецтион фром центипеде сегментатион то а генерал хyпотхесис”. Хередитy. 89 (4): 239—246. ПМИД 12242638. дои:10.1038/сј.хдy.6800139. 
  3. ^ Артхур, Wаллаце; Цхапман, Ариел D. (2005). „Тхе центипеде Стригамиа маритима: wхат ит цан телл ус абоут девелопмент анд еволутион оф сегментатион”. БиоЕссаyс. 27 (6): 653—660. ПМИД 15892117. дои:10.1002/биес.20234. 
  4. ^ а б Леwис, Ј. Г. Е. (2007). Тхе Биологy оф Центипедес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-03411-1. 
  5. ^ Адис, Јоацхим; Харвеy, Марк С. (2000). „Хоw манy Арацхнида анд Мyриапода аре тхере wорлдwиде анд ин Амазониа?”. Студиес он Неотропицал Фауна анд Енвиронмент. 35 (2): 139—141. дои:10.1076/0165-0521(200008)35:2;1-9;ФТ139. 
  6. ^ Барнес, Роберт D. (1982). Инвертебрате Зоологy. Пхиладелпхиа, ПА: Холт-Саундерс Интернатионал. стр. 810—816. ИСБН 978-0-03-056747-6. 

Спољашње везе уреди