Цхлоропхyцеае
Цхлоропхyцеае је једна од класа зелених алги, које су препознатљиве углавном на основу ултраструктурне морфологије.[2] Обично су зелене боје због доминације пигмената хлорофила а и хлорофила б. Хлоропласт може бити дисцоид|дискоидан, плочаст, мрежаст, чашаст, спиралан или тракаст у различитим врстама. Већина чланова има једно или више складишних тела званих пиреноиди смештених у хлоропласту. Пиреноиди садрже протеине поред скроба. Неке зелене алге могу да складиште храну у облику капљица уља. Обично имају ћелијски зид који се састоји од унутрашњег слоја од целулозе и спољашњег слоја пектозе.
| Цхлоропхyцеае | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| (нерангирано): | Виридиплантае |
| Дивизија: | Цхлоропхyта |
| Подтип: | Цхлоропхyтина |
| Класа: | Цхлоропхyцеае Wилле у Wарминг, 1884[1] |
| Редови | |
Редови уреди
Према подацима из, АлгаеБасе обухвата следеће редове у класи Цхлоропхyцеае:
- Цхаетопелтидалес C.Ј.О'Келлy, Схин Wатанабе, & Г.L.Флоyд – 16 врста
- Цхаетопхоралес Wилле – 225 врста
- Цхламyдомонадалес Ф.Е.Фритсцх (алсо кноwн ас Волвоцалес) – 1793 врста
- Оедогониалес Хееринг – 792 врста
- Спхаероплеалес Луерссен – 941 врста
Заједно са овим родовима, АлгаеБасе препознаје неколико таксона који су инцертае седис (тј. нису стављени у ред):
- Дангеардинеллацеае Еттл - 1 врста
Остали обухваћени редови су:
- Дуналиеллалес – Дуналиелла и Дуналиеллацеае у стављени у Цхламyдомонадалес од стране АлгаеБасе[3]
- Цхлороцоццалес – Цхлороцоццум и Цхлороцоццацеае у стављени у Цхламyдомонадалес од стране АлгаеБасе[4]
- Мицроспоралес – Мицроспора и Мицроспорацеае у стављени у Спхаероплеалес од стране АлгаеБасе[5]
- Тетраспоралес – Тетраспора и Тетраспорацеае у стављени у Цхламyдомонадалес од стране АлгаеБасе[6]
Референце уреди
- ^ Wарминг, Е., 1884. Хаандбог и ден сyстематиске ботаник. Анден гјеннемсете удгаве. 2нд ед. Кјøбенхавн, 434 пп. Герман транслатион (1890) оф тхе 2нд Данисх едитион аваилабле ат арцхиве.орг: [1]. Енглисх транслатион (1895) оф тхе 3рд Данисх едитион (1892) аваилабле ат арцхиве.орг: [2].
- ^ Штенцловá, Ленка, Каролина Фучíковá, Јан Каштовскý, анд Марие Пажоутовá (децембар 2017). „Молецулар анд морпхологицал делимитатион анд генериц цлассифицатион оф тхе фамилy Ооцyстацеае (Требоуxиопхyцеае, Цхлоропхyта)”. Јоурнал оф Пхyцологy. 53 (6): 1263—1282. ПМИД 28833138. С2ЦИД 21278460. дои:10.1111/јпy.12581 — преко ПубМед.
- ^ Гуирy, M.D.; Гуирy, Г.M. (2024). „Дуналиелла”. АлгаеБасе. Wорлд-wиде елецтрониц публицатион, Натионал Университy оф Иреланд, Галwаy.
- ^ Гуирy, M.D.; Гуирy, Г.M. (2024). „Цхлороцоццум”. АлгаеБасе. Wорлд-wиде елецтрониц публицатион, Натионал Университy оф Иреланд, Галwаy.
- ^ Гуирy, M.D.; Гуирy, Г.M. (2024). „Мицроспора”. АлгаеБасе. Wорлд-wиде елецтрониц публицатион, Натионал Университy оф Иреланд, Галwаy.
- ^ Гуирy, M.D.; Гуирy, Г.M. (2024). „Тетраспора”. АлгаеБасе. Wорлд-wиде елецтрониц публицатион, Натионал Университy оф Иреланд, Галwаy.