Цолеоидеа[1][2] или Дибранцхиата, је једна од две подкласе главоношацас, који садржи све различите таксоне за које се популарно сматра да су „меког тела“ или „без шкољки“ (тј. хоботнице, лигње и сипа). За разлику од своје постојеће сестринске групе Наутилоидеа, чији чланови имају чврсту спољашњу љуску за заштиту, колеоиди имају највише унутрашњу љуску звану сипина кост или гладиус која се користи за узгон или као сидриште мишића. Неке врсте, посебно инциратне хоботнице, потпуно су изгубиле ту кост, док је код неких замењена хитинском носећом структуром. Јединствена особина групе је способност да уређује сопствену РНК.[3]

Цолеоидеа
Временски распон: Девонијан или креда - садашњост
сипа
обична хоботница
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Моллусца
Класа: Цепхалопода
Поткласа: Цолеоидеа
Батхер, 1888
Дивизије

Еволуциона историја

уреди

Најранији одређени колеоиди познати су из подпериода мисисипија из периода карбона, пре око 330 милиона година. Неки старији фосили су описани из девона,[4] мада се палеонтолози не слажу око тога да ли су то колеоиди.[5] Други главоношци са унутрашњим шкољкама, који би могли представљати колеиде, али такође могу означавати независну интернализацију шкољке, познати су из силура.[6] Претпоставља се да фосил Нецтоцарис из раног и средњег камбријума представља колеоид (или другог главоножца) који је изгубио своју шкољку, вероватно секундарно,[7][8] иако је вероватније да Нецтоцарис представља независну лозу унутар Лопхотроцхозоа.[9]

До карбона, колеоиди су већ имали разноврсност облика, али се главна радијација десила током терцијара.[10] Иако се већина ових група традиционално класификује као белемноиди, варијације међу њима сугеришу да неке нису блиско повезане са белемнитима.[11]

Класификација

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Фром Греек колеос, схеатх
  2. ^ Ниxон, Марион; Yоунг, Ј. З. (2003). Тхе Браинс анд Ливес оф Цепхалоподс. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852761-9. 
  3. ^ Оцтопус Анд Сqуид Еволутион Ис Оффициаллy Wеирдер Тхан Wе Цоулд Хаве Евер Имагинед
  4. ^ Бандел, Клаус; Реитнер, Ј.; Стурмер, W. (1983). „Цолеоидс фром тхе Лоwер Девониан Блацк Слате ("Хунсруцк-Сцхиефер")”. Неуес Јахрбуцх фüр Геологие унд Палäонтологие, Абхандлунген. 165 (3): 397—417. 
  5. ^ Зусцхин, Мартин (2008). „Пхyлогенy анд Еволутион оф тхе Моллусца”. Марине Ецологy. 30 (2): 269. Бибцоде:2009МарЕц..30..269З. дои:10.1111/ј.1439-0485.2009.00287.x. 
  6. ^ Турек, V.; Манда, Ш. (2012). „Ан ендоцоцхлеате еxперимент ин тхе Силуриан страигхт-схеллед цепхалопод Спхооцерас”. Буллетин оф Геосциенцес. 87 (4): 767—813. дои:10.3140/булл.геосци.1335 . 
  7. ^ Смитх, M. Р.; Царон, Ј. Б. (2010). „Примитиве софт-бодиед цепхалоподс фром тхе Цамбриан”. Натуре. 465 (7297): 469—472. Бибцоде:2010Натур.465..469С. ПМИД 20505727. С2ЦИД 4421029. дои:10.1038/натуре09068. хдл:1807/32368 . 
  8. ^ Смитх, M. Р. (2013). „Нецтоцаридид ецологy, диверситy анд аффинитy: еарлy оригин оф а цепхалопод-лике бодy план”. Палеобиологy. 39 (2): 291—321. С2ЦИД 85744624. дои:10.1666/12029. 
  9. ^ Крöгер, Бјöрн; Винтхер, Јакоб; Фуцхс, Дирк (август 2011). „Цепхалопод оригин анд еволутион: А цонгруент пицтуре емергинг фром фоссилс, девелопмент анд молецулес: Еxтант цепхалоподс аре yоунгер тхан превиоуслy реалисед анд wере ундер мајор селецтион то бецоме агиле, схелл-лесс предаторс”. БиоЕссаyс (на језику: енглески). 33 (8): 602—613. ПМИД 21681989. С2ЦИД 2767810. дои:10.1002/биес.201100001. 
  10. ^ Цепхалоподс: Ецологy анд Фисхериес
  11. ^ Догузхаева, Лариса А.; Мапес, Роyал Х.; Мутвеи, Харрy (2007). „А Лате Царбонифероус Цолеоид Цепхалопод фром тхе Мазон Цреек Лагерстäтте (УСА) wитх а радула, арм хоокс, мантле тиссуес, анд инк”. Ур.: Ландман, Неил Х.; Давис, Рицхард Арнолд; Мапес, Роyал Х. Цепхалоподс Пресент & Паст: Неw Инсигхтс анд Фресх Перспецтивес. Беркелеy & Лос Ангелес, Цалифорниа, УСА: Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 121—143. 
  12. ^ Гарассино, А.; Донован, D. Т. (2000). „А Неw Фамилy оф Цолеоидс фром тхе Лоwер Јурассиц оф Остено, Нортхерн Италy”. Палаеонтологy. 43 (6): 1019. дои:10.1111/1475-4983.00160 . 

Спољашње везе

уреди