Википедија

Collembola

Скокуни (лат. Collembola) је ред који броји око 8000 описаних врста и као такав најбројнији је ред који припада класи Ентогнатха. Име овог реда потиче од латинске речи цоллум, што у преводу значи врат. Већина ових инсеката има главу која је јасно издвојена петељкастим вратом. Домаћи назив, скокуни, добили су због посебног апарата који се налази на абдомену и уз помоћ кога скачу. Као и други представници класе Ентогнатха и скокуни су примарно бескрилни. Одликују се низом примитивних карактеристика као што су одсуство трахејног система и Малпигијевих судова, а екскрецију обављају преко масног ткива. Развијају се протоморфозом, из јаја се легу млади са потпуним бројем сегмената, а до полне зрелости се пресвлаче више пута. Цоллембола су ситни инсекти, величине од 0,25–6 мм.[3] Живе на сличним местима као и протуре, с тим што неке врсте насељавају и гнезда мрава и термита, као и површину слатких, бракичних и сланих вода.[4]

Цоллембола
Временски распон: Еарлy Девониан–Рецент
Podura aquatica
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Подтип:
Hexapoda
Класа:
Entognatha
Ред:
Collembola

Lubbock, 1871
Подредови[1]

Arthropleona
Symphypleona

Синоними [2]
  • Oligentoma
  • Oligoentoma

Морфологија уреди

Тело ових организама је издужено, ларволико и лоптасто и карактерише их прекривеност длачицама и љуспицама.

Глава је код већине прогнатна и на њој се налазе антене од 4-6 сегмената. Врсте које живе на земљи имају по пар очију, а код неких су оне у виду агрегација оцела. Терестричне имају слабо развијене очи, неке врсте и редуковане. Већина врста колембола иза антена има тзв. постантенални орган тј. чуло које перципира хемијске дражи и влажност.[5] Усни апарат им је прилагођен за грицкање, ретко за бодење и сисање и увучен је у главену каспусу тј. ентогнатан је. Најчешце се хране биљним деловима, поленом. хифама и гљива.

Груди тј. торакс није јасно одвојен од абдомена. Торакални сегменти су међусобно слични и на њима се налазе ноге, у оквиру којих су тибије срасле са тарзусима.

Колемболе су једини инсекти код којих је трбух грађен од 6 сегмената. На првом сегменту се налази посебна структура туба (цоллопхор). Претпоставља се да је настао срастањем првих абдоминалних екстремитета. Има значајну улогу у респирацији и апсорпцији влаге. На трећем сегменту се налази структура која се назива хамула (ретинацулум). Ретинацулум се састоји од основе (цорпус) и парних наставака рами. На четвртом сегменту се налази структура штапићастог облика која се назива фурца. Фурца и хамула чине апарат за скакање, због тога су ови организми добили назив скокуни. Када је јединка у мировању фурца је положена имеђу рама, а када се контрахују мишићи абдомена фурца се ослобађа, ослања врхом о подлогу и катапултира јединку напред. Поред ове две структуре у скакању важну улогу има и туба јер лучи телесну течност којом се јединка припоји за подлогу. Код врста које живе дубље земљишту структуре за скакање су редуковане.[5]

Распрострањење уреди

Скокуни насељавају све регионе света, има их чак и на Арктику и Антарктику. Претежно живе у еколошким нишама где је влажност велика, а најбројнији су у површинском слоју земљишта и у стељи. Врсте које живе на површини земљишта су криптично обојене, док су терестричне депигментисане. Колембола су главна компонента земљишне фауне и неке врсте имају веома активну улогу у трансформацији распадајуће вегетације у хумус.[4] Сминтхурус виридис је позната фитофагна врста која се храни махунаркама. У пролеће се може приметити на површини слатких вода врста Подура аqуатица. Углавном су колемболе слободно живећи организми, а само неке врсте су псеудопаразити на људима где изазивају дерматозу коже. Најпознатији псеудопаразити на човеку су Орцхеселла цинцта, Орцхеселла албоса, Хyпогаструра манубриалис и друге.

Систематика уреди

 
Сминтхурус виридис

У оквиру реда Цоллембола се издвајају два пореда Артхроплеона и Сyмпхyплеона, а неки ентомолози их класификују у 4 подреда (Артроплеона, Неоартхроплеона, Метаxyплеона, Сyмпхyплеона) са 17 фамилија.[3]

Врсте подреда Артхроплеона имају издужено тело са јасно одвојеним тораксом од абромена. Овај подред обухвата следеће фамилије Подуридае, Онyцхиуриде, Исотомидае, Ентомобрyдае и Томоцеридае. Врсте из фамилије Подуридае као што је Подура аqуатица имају 8 оцела са сваке стране главе и немају постантеналне органе. Врсте из фамилије Онyцхиуридае имају псеудокуле на торакланим и абдоминалним тергитима и имају постантенални орган. Врсте из фамилије Исотомидае имају тело без љуспица, али имају чекиње. Неке врсте из ове фамилије се могу наћи и у снегу. Ентомобрyидае су скокуни са љуспицама и њхов четврти сегмент је обично много крупнији од трећег. Томоцеридае имају тело које је увек прекривено љуспицама и имају дуге антене.

Врсте из подреда Сyмпхyплеона имају лоптасто тело и позната је фамилија Сминтхуриде. Врсте из ове фамилије имају кратко тело, а сегменти абдомена су срасли. Једине су колемболе које имају трахеје. Обухвата велики број врста које се хране биљкама и наносе штету пољопривредницима. Познате су врсте Сминтхурус виридис и Сминтхурус фусцус. На кромпиру се може наћи врста Боурлетиелла лутеа која има жућкасто тело.

Списак врста уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „ИТИС 101593”. Архивирано из оригинала 31. 8. 2006. г. Приступљено 25. 9. 2007. 
  2. ^ Гиллотт, Цедриц (2005). „Аптерyготе хеxаподс”. Ентомологy (3рд изд.). Берлин: Спрингер. стр. 113-125. ИСБН 978-0-306-44967-3. дои:10.1007/1-4020-3183-1_5. 
  3. ^ а б Брајковић, Милоје; Ћурчић, Срећко (2008). Општа ентомологија. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. стр. 136. ИСБН 978-86-7078-047-7. 
  4. ^ а б Томановић, Жељко; Жикич, Владимир; Петровић Анђељко (2018). Систематика и филогенија бескичмењака. Београд: биолошки факултет, Универзитет у Београду. стр. 196. ИСБН 978-86-7078-096-5. 
  5. ^ а б Брајковић, Милоје (2004). Зоологија инвертебрата II. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 271. ИСБН 978-86-17-12064-9. 

Литература уреди

  • Гиллотт, Цедриц (2005). „Аптерyготе хеxаподс”. Ентомологy (3рд изд.). Берлин: Спрингер. стр. 113-125. ИСБН 978-0-306-44967-3. дои:10.1007/1-4020-3183-1_5. 
  • Томановић, Ж.; Жикић, V.; Петровић, А. (2008). Систематика и филогенија бескичмењака. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
  • Брајковић, M.; Ћурчић, С. (2008). Општа ентомологија. Београд: Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
  • Брајковић, M. (2004). Зоологија инвертебрата II. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Спољашње везе уреди

 
Цоллембола на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Collembola&oldid=25931226”