Џон Џорџ Кемени
Џон Џорџ Кемени (рођен као Кемéнy Јáнос Гyöргy; 31. мај 1926[1] – 36. децембар 1992) био је амерички математичар мађарског порекла, информатичар,[2][3][4] и просветни радник, који је најпознатији по развоју[5] програмског језика Бејсик[6][7][8] 1964. године са Томасом Кунцом.[9][10][11] Кемени је служио као 13. председник Дартмут колеџа од 1970 до 1981 и био је пионир у области употребе рачунара у универзитетском образовању. Кемени је председавао председничком комисијом која је истраживала Инцидент на острву Три миље 1979. године.[5] Према Ђерђу Марксу он је био један од Марсоваца.[12]
Џон Џорџ Кемени | |
---|---|
Име по рођењу | Јохн Георге Кеменy |
Датум рођења | 31 мај, 1926 |
Место рођења | Будимпешта Мађарска |
Датум смрти | 26. децембар 1992. (66 год.) |
Место смрти | Хановер, Њу Хемпшир Сједињене Државе |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | мађарско |
Образовање | Универзитет Принстон |
Занимање | Председник Дартмут колеџа |
Детињство и младост
уредиРођен у Будимпешти у Мађарској у јеврејској породици,[1] Кемени је похађао приватну основну школу Рац у Будимпешти и један од његових другова и разреда је био Нандор Балаца. Његов отац је 1938. године отпутовао за Сједињене Државе. Године 1940, он је одвео целу породицу Кемени у Сједињене Државе[1] када је усвајање другог антијеврејског закона у Мађарској постало неминовно.[13] Његов деда је, међутим, одбио да напусти земљу и страдао је у холокаусту, заједно са његовом тетком и ујаком.[14] Породица Кемени се настанила у Њујорк Ситију, где је Џон похађао средњу школу Џорџ Вашингтон. Он је дипломирао са најбољим резултатима у својој класи три године касније.[5] Године 1943,[1] Кемени се уписао на Универзитет Принстон где је студирао математику и филозофију, али му је током студија узео слободну годину, како би радио на Менхетн пројекту у Националној лабораторији у Лос Аламосу, где му је шеф био Ричард Фејнман. Тамо је такође радио са Џоном фон Нојманом. Вративши се у Принстон, Кемени је дипломирао са дипломом А.Б. из математике 1946. године, након што је завршио сениорску тезу, под називом „Еквивалентни логички системи”, под надзором Алонзо Черча.[15] Он је затим остао на Принстону како би наставио постдипломске студије и докторирао у области математике 1949. године, након што је комплетирао докторску дисертацију под називом „Теорија типова вс. теорија скупова”, такође под надзором Алонза Черча.[5][16] Он је радио је као математички асистант Алберта Ајнштајна током дипломске школе.[1]
Каријера
уредиКемени је постављен за редовног професора на Одељењу математике у Дартмуту 1953. године, кад је имао 27 година.[1] Две године касније постао је председник одељења и ту функцију је обављао до 1967. години. Кемени се упустио у развој наставног плана и програма када је увео курсеве Коначне математике. Он се удружио са Џералдом L. Томпсоном и Џ. Лори Снелом како би написао Увод у коначну математику (1957) за студенте биологије и друштвених наука. Професори са одељења за математику у Дартмуту такође су написали Коначне математичке структуре (1959) и Коначну математику са пословним апликацијама (1962). Остали факултети и универзитети пратили су њихово вођство, а још неколико уџбеника коначне математике било је написано на другим местима. Тема ланаца Маркова била је нарочито популарна, те се Кемени удружио с Џ. Лори Снелом да објави Коначне ланце Маркова (1960) да би дао уводни школски уџбеник. Узимајући у обзир напретке у употреби теорије потенцијала које је остварио Џ. А. Хант, они су написали Непребројиве ланце Маркова 1966. године.[17] Овај уџбеник, подесан за напредне семинаре,[18] доживео је друго издање 1976. године, када је укључено додатно поглавље о случајним пољима Дејвида Грифита.
Кемени и Курц су били пионири у коришћењу рачунара за обичне људе. Након раних експеримената са ЛГП-30, он су изумели програмски језик Бејсик 1964. године, као и један од првих светских система са раздељивањем времена, Дартмутски систем расподеле времена (енгл. Dartmouth Time-Sharing System - DTSS). Године 1974, Америчка федерација друштава за обраду информација додељивала је награду Кеменију и Курцу на Националној рачунарској конференцији за њихов рад на Бејзику и временској расподели.[19] Бејзик је био језик који се користио у већини софтвера написаног током успона Епл II, Комодора, ТРС-80 и ИБМ ПЦ-а током 80-их.
Смрт
уредиЏон Кемени је умро у својој 66. години, услед затајање срца у Лебанон у Њу Хемпширу[5] дана 26. децембра 1992.[13] Он је живео у Етни, у близини Дартмут кампуса.
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ Wеибел, Петер (2005). Беyонд Арт - А Тхирд Цултуре : а Цомпаративе Студy ин Цултурес, Арт, анд Сциенце ин 20тх Центурy Аустриа анд Хунгарy. Спрингер. стр. 350. ИСБН 3-211-24562-6.
- ^ Орсуцци, Францо Ф.; Сала, Ницолетта (2008). Рефлеxинг Интерфацес: Тхе Цомплеx Цоеволутион оф Информатион Тецхнологy Ецосyстемс, Информатион Сциенце Референце. стр. 335. ИСБН 978-1599046273.
- ^ „Цомпутер анд Информатион Ресеарцх Сциентистс”. У.С. Буреау оф Лабор Статистицс. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 2019-09-09.
- ^ „Фиелдс оф Емплоyмент фор Пхyсицс Бацхелорс ин тхе Привате Сецтор, тутy оф 2010 & 2012 Цомбинед”. Америцан Пхyсицал Социетy. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г. Приступљено 2019-09-09.
- ^ а б в г д Фаисон, Сетх (1992-12-27). „Јохн Кеменy, 66, Цомпутер Пионеер анд Едуцатор (обитуарy)”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 2008-02-02.
- ^ Кеменy, Јохн Г.; Куртз, Тхомас Е. (1963). Басиц: а мануал фор БАСИЦ, тхе елементарy алгебраиц лангуаге десигнед фор усе wитх тхе Дартмоутх Тиме Схаринг Сyстем (ПДФ) (на језику: енглески) (1ст изд.). Хановер, Н.Х.: Дартмоутх Цоллеге Цомпутатион Центер. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г.
- ^ Рамел, Давид (2019-02-12). „ВБ.НЕТ Популаритy Стилл Рисинг”. Висуал Студио Магазине. Приступљено 2023-03-28.
- ^ Сwерскy, Давид (2023-01-25). „40 мост популар программинг лангуагес 2023: Wхен анд хоw то усе тхем”. Раyгун. Приступљено 2023-03-25.
- ^ Бригхам Наринс (ур.). „Тхомас Еугене Куртз”. Wорлд оф Цомпутер Сциенце. 1. стр. 337. ИСБН 978-0-7876-5066-7. Приступљено 2010-01-15.
- ^ „Тхомас Е. Куртз - ИЕЕЕ Цомпутер Социетy”. ИЕЕЕ Цомпутер Социетy. 27. 4. 2018. Приступљено 2023-09-01.
- ^ „АЦМ Феллоwс Аwард”. Феллоwс.ацм.орг. Архивирано из оригинала 2012-01-21. г. Приступљено 2010-01-15.
- ^ А марслакóк легендáја Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2022) - Гyöргy Марx
- ^ а б Охлес, Фредерик; Схирлеy M. Охлес; Јохн Г. Рамсаy (1997). Биограпхицал Дицтионарy оф Модерн Америцан Едуцаторс . Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 189. ИСБН 0-313-29133-0.
- ^ „Труе Басиц. А скетцх оф Јохн Кеменy” (ПДФ). Дартмоутх Алумни Магазине. 2001-12-13. Приступљено 2012-07-23.
- ^ Кеменy, Јохн Г. (1946). Еqуивалент логицал сyстемс (на језику: енглески). Принцетон, Њ: Департмент оф Матхематицс.
- ^ Кеменy, Јохн Георге (1949). Тyпе-тхеорy вс. сет-тхеорy (на језику: енглески).
- ^ Ј. L. Дооб (1966) Ревиеw: Денумерабле Марков Цхаинс, ид 0207042
- ^ Префаце, паге ви
- ^ „ТРАНСЦРИПТС ОФ 1974 Натионал Цомпутер Цонференце Пионеер Даy Сессион”. Дартмоутх Тиме Схаринг Сyстем. Дартмоутх Цоллеге.
Литература
уреди- Саммет, Јеан Е. (1969). Программинг лангуагес: хисторy анд фундаменталс (на језику: енглески). Енглеwоод Цлиффс, Н.Ј.: Прентице-Халл. ОЦЛЦ 819683527.
- Куртз, Тхомас Е. (1981). „БАСИЦ”. Ур.: Wеxелблат, Рицхард. Хисторy оф программинг лангуагес. Хисторy оф Программинг Лангуагес I. Неw Yорк: АЦМ. стр. 515–537. ИСБН 978-0127450407. дои:10.1145/800025.1198404.
- Кеменy, Јохн Г.; Куртз, Тхомас Е. (1985). Бацк То БАСИЦ: Тхе Хисторy, Цорруптион, анд Футуре оф тхе Лангуаге. Аддисон-Wеслеy. стр. 141. ИСБН 9780201134339. ОЦЛЦ 11399298.
- Лиен, Давид А. (1986). Тхе Басиц Хандбоок: Енцyцлопедиа оф тхе БАСИЦ Цомпутер Лангуаге (3рд изд.). Цомпусофт Публисхинг. ИСБН 9780932760333. ОЦЛЦ 12548310.
- „Фифтy Yеарс оф БАСИЦ, тхе Программинг Лангуаге Тхат Маде Цомпутерс Персонал”. Тиме. 29. 4. 2014.
- „Хигх Матх ат Хановер”. Тиме. 23. 2. 1959.
- Ранкин, Јоy Лиси (2018), А Пеопле'с Хисторy оф Цомпутинг ин тхе Унитед Статес, Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс, ИСБН 9780674970977
- „БАСИЦ”. Јаргон Филе. Приступљено 13. 6. 2017.
- „Тхомас Е. Куртз – Хисторy оф Цомпутер Программинг Лангуагес”. цис-алумни.орг (на језику: енглески). Приступљено 13. 6. 2017.
- Алфред, Рандy (5. 1. 2008). „Маy 1, 1964: Фирст Басиц Програм Рунс”. Wиред. Приступљено 13. 6. 2017.
- Броокс, Давид (11. 6. 2019). „Финаллy, а хисторицал маркер тхат талкс абоут сометхинг импортант”. Цонцорд Монитор. Архивирано из оригинала 11. 6. 2019. г. Приступљено 11. 8. 2019.
Спољашње везе
уреди- The Papers of John G. Kemeny in the Dartmouth College Library Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2018)
- Постед ин тхе артицле wитх пермиссион фром Дартмоутх Цоллеге
- Дартмоутх Wхеелоцк Суццессион
- Био ат Беллевуе C.C. сите
- А скетцх оф Јохн Кеменy фор тхе Дартмоутх Алумни Магазине
- О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Џон Џорџ Кемени”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс.
- Џон Џорџ Кемени на сајту МГП (језик: енглески)
- Интервиеw wитх Кеменy абоут хис еxпериенце ат Принцетон
- Труе Басиц Инц. информатион