Џон Кејд
Џон Фредерик Џозеф Кејд АО[1][2][3] (18. јануар 1912 – 16. новембар 1980) био је аустралијски психијатар који је 1948. открио ефекте литијум карбоната као стабилизатора расположења у лечењу биполарног поремећаја, тада познатог као манична депресија. У време када су стандардни третмани за психозу били електроконвулзивна терапија и лоботомија, литијум је био први ефикасан лек доступан за лечење менталне болести.
| Џон Кејд АО | |
|---|---|
.jpg) Кејд 1971. године | |
| Пуно име | Јохн Фредерицк Јосепх Цаде |
| Име по рођењу | Јохн Цаде |
| Датум рођења | 18. јануар 1912. |
| Место рођења | Муртоа, Викторија Аустралија |
| Датум смрти | 16. новембар 1980. (68 год.) |
| Место смрти | Фицрој, Викторија Аустралија |
| Држављанство | Аустралијско |
| Занимање | психијатар; војни болничар; медицински научник; лекар менталног здравља; јавни службеник |
| Супружник | Естана Евелин Џин Чарлс |
| Деца | 5 |
| Родитељи | Др Дејвид & Елен Кејд |
Откриће утицаја литијума на манију
уредиПосле рата, Кејд се веома кратко опорављао у болници у Хајделбергу, а затим је заузео позицију у Бандура репатријационој менталној болници у Мелбурну.[4] Управо је у некоришћеној остави у Бандури спровео грубе експерименте који су довели до открића литијума као лека за биполарни поремећај. Пошто није имао софистицирану аналитичку опрему, ови експерименти су се углавном састојали од убризгавања урина ментално болесних пацијената у стомак заморчића. Његови рани експерименти су сугерисали да је урин од маничних пацијената токсичнији. У урину постоје 2 токсичне супстанце: уреа и мокраћна киселина. Открио је да је уреа иста код болесних и код здравих људи. Почео је да ради на мокраћној киселини. Да би вршио испитивања, направио је вештачке растворе мокраћне киселине. Да би формирао растворе различите јачине мокраћне киселине, морао је да је претвори киселину у супстанцу којом би могао лакше да манипулише. Мокраћна киселина се сама по себи не раствара у води. Затим, у настојању да се повећа растворљивост мокраћне киселине у води, додат је литијум да би се направио раствор литијум урата. Кејд је открио да су заморци којима је убризган раствор литијум карбоната, као контролни раствор, били мирнији.[5] Његова употреба пажљивих контрола у својим експериментима открила је да је литијумски јон сам по себи имао умирујући ефекат, али чак и ово откриће је могло бити узроковано токсичним ефектима превелике дозе литијума. Након што је сам узео литијум да би потврдио његову безбедност код људи,[6] Кејд је започео прелиминарно испитивање литијум цитрата и/или литијум карбоната на неким од својих пацијената којима је дијагностикована манија, шизофренија или меланхолија, са изванредним резултатима. Смирујући ефекат је био толико снажан да је Кејд спекулисао да је манија узрокована недостатком литијума.[5] Он је ове налазе објавио у Медицинском журналу Аустралије у раду под насловом 'Литијумове соли у лечењу психотичног узбуђења', објављеном 1949. године.[7]
Док су Кејдови резултати изгледали веома обећавајуће, нежељени ефекти литијума су у неким случајевима довели до неусаглашености. Токсичност литијума довела је до неколико смртних случајева пацијената који су били подвргнути лечењу литијумом. Проблем токсичности је знатно смањен када су развијени одговарајући тестови за мерење нивоа литијума у крви. Штавише, као природна хемикалија, литијумова со није могла бити патентирана, што значи да се њена производња и продаја нису сматрали комерцијално одрживим. Ови фактори су спречили његово широко усвајање у психијатрији током низа година, посебно у Сједињеним Државама, где је његова употреба била забрањена до 1970. године.[8]
Референце
уреди- ^ Де Мооре, Грег; Wестморе, Анн (2016). Финдинг санитy : Јохн Цаде, литхиум анд тхе таминг оф биполар дисордер. Цроwс Нест, НСW: Неwс.цом.ау. стр. 324.
- ^ Wиллиамс, Робyн (2016). Оцкхам'с Разор Сундаy 6 Новембер 2016: Финдинг санитy. АБЦ Радио Натионал.
- ^ Фаннинг, Еллен; МцЦуллагх, Цассие (2016). Лифе Маттерс Wеднесдаy 31 Аугуст 2016: Финдинг Санитy – Јохн Цаде анд литхиум. АБЦ Радио Натионал.
- ^ Он Бундоора хоспитал, сее тхе суммариес бy тхе Вицториан Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес анд бy Ресеарцх Дата Аустралиа.
- ^ а б Цаде, Јохн ФЈ (3. 9. 1949). „Литхиум салтс ин тхе треатмент оф псyцхотиц еxцитемент”. Медицал Јоурнал оф Аустралиа. 2 (36): 349—352. ПМЦ 2560740
. ПМИД 10885180. дои:10.1080/ј.1440-1614.1999.06241.x.
- ^ Цаде, Јацк Ф. (1999). „Јохн Фредерицк Јосепх Цаде: фамилy мемориес он тхе оццасион оф тхе 50тх анниверсарy оф хис дисцоверy оф тхе усе оф литхиум ин маниа”. Тхе Аустралиан анд Неw Зеаланд Јоурнал оф Псyцхиатрy. 33 (5): 615—618. ПМИД 10544983. С2ЦИД 7072182. дои:10.1080/ј.1440-1614.1999.00624.x.
- ^ Цаде, Ј. Ф. (2000). „Литхиум салтс ин тхе треатмент оф псyцхотиц еxцитемент. 1949.”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 78 (4): 518—520. ИССН 0042-9686. ПМЦ 2560740 . ПМИД 10885180.
- ^ Схортер, Едwард (2009). „Тхе хисторy оф литхиум тхерапy”. Биполар Дисордерс. 11 (Суппл 2): 4—9. ПМЦ 3712976 . ПМИД 19538681. дои:10.1111/ј.1399-5618.2009.00706.x.
Литература
уреди- Митцхелл ПБ, Хадзи-Павловиц D. Јохн Цаде анд тхе дисцоверy оф литхиум треатмент фор маниц депрессиве иллнесс. Медицал Јоурнал оф Аустралиа, 1999, 171: 262–264. анд Реф. Но. 00-0612 Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион, 2000, 78 (4)
- Митцхелл ПБ. Он тхе 50тх анниверсарy
