Википедија

Џон Милтон

Џон Милтон (енгл. John Milton, Лондон, 9. децембар 1608 — Лондон, 8. новембар 1674) енглески је књижевник, то јест познати есејиста, песник и драматичар.[1] Његов религиозни еп Изгубљени рај сматра се једним од најбољих дела написаних на енглеском језику. То дело је написано у време огроманог верског флукса и политичких преокрета. Оно се бави падом човека, укључујући искушење Адама и Еве од стране палог анђела Сатане и њихово протеривање из Рајског врта. Изгубљени рај се сматра једним од највећих књижевних дела икада написаних, и уздигао је Милтонову широку репутацију као једног од највећих песника у историји.[2][3]

Џон Милтон
Лични подаци
Датум рођења(1608-12-09)9. децембар 1608.
Место рођењаЛондон, Енглеска
Датум смрти8. новембар 1674.(1674-11-08) (65 год.)
Место смртиЛондон, Енглеска

Милтон је активно учествовао у политичким борбама своје епохе. Кад је након погубљења краља у јануару 1649. објавио спис у којем оправдава тај Кромвелов поступак, именован је секретаром новооснованог државног већа. На том послу је изгубио вид 1652. године. Након тријумфа контрареволуције 1660, његове књиге су јавно спаљиване, а он бачен у тамницу, мада је убрзо ослобођен.

Вилијам Хејлијева биографија из 1796. године га назива „највећим енглеким аутором”,[4] и он се генерално сматра „једним од најпроминентнијих писаца на енглеском језику”,[5] мада је критички пријем осциловао током векова након његове смрти (често због његовог републиканизма). Самјуел Џонсон је хвалио Изгубљени рај као „поему која ... у погледу дизајна може да заузме прво место, а што се тиче перформансе, друго, међу продукцијама људског ума”, мада није подржавао Милтоново политичко опредељење.[6]

Рани живот и образовање уреди

 
Плава плоча у лондонској улици Бред, у знак сећања на Милтоново родно место
 
Портрет Милтона кад је имао 10 година у Милтоновој кући, Чалфонт Ст Гајлс, на слици Корнелиса Јансенса ван Келена

Џон Милтон је рођен у улици Бред број 9 у Лондону дана 9. децембра 1608. године, као син композитора Џона Милтона и његове супруге Саре Џефри. Старији Џон Милтон (1562–1647) преселио се у Лондон око 1583. пошто га је његов побожни католички отац Ричард „Ренџер“ Милтон разбаштинио због прихватања протестантизма.[7][8] У Лондону се старији Џон Милтон оженио Саром Џефри (1572–1637) и постигао трајни финансијски успех као писар.[9] Он је живео је и радио у кући у Чипсајду, у улици Бред где се налазила кафана Сирена. Старији Милтон је био познат по својој вештини као музички композитор, а овај таленат оставио његовог сина са доживотнум захвалношћу за музику и пријатељство са музичарима као што је Хенри Лаз.[10]

Благостање Милтоновог оца омогућило је његовом најстаријем сину да добије приватног учитеља, Томаса Јанга, шкотског презбитеријанца са магистратуром стеченом на Универзитету Сент Ендруз. Јангов утицај је такође послужио као песников увод у верски радикализам.[11] Након Јанговог туторства, Милтон је похађао школу Светог Павла у Лондону, где је почео да учи латински и грчки; класични језици су оставили печат на његову поезију и прозу на енглеском (он је такође писао на латинском и италијанском).

Прве Милтонове композиције познатог датума настанка су два псалма написана кад му је било 15 година у Лонг Бенингтону. Један од савремених извора су Кратки животи Џона Обрија, неуједначена компилација која укључује извештаје из прве руке. У том делу, Обри цитира Кристофера, Милтоновог млађег брата: „Када је био млад, веома је напорно учио и седео је до веома касно, обично до дванаест или један сат ноћу”. Обри додаје: „Његов тен је био изузетно леп — био је толико леп да су га звали дама Христовог колеџа.“[12]

Године 1625, Милтон је ушао у Христов колеџ на Универзитету у Кембриџу, где је дипломирао 1629. године,[13] рангирајући се на четвртом месту од 24 дипломе са почастима те године на Универзитету у Кембриџу.[14] Затим спремајући да постане англикански свештеник, Милтон је магистрирао на Кембриџу, окончавши студије дана 3. јула 1632.

Могуће је да је Милтон био рустикован (суспендован) у првој години на Кембриџу због свађе са својим учитељем, бискупом Вилијамом Чапелом. Он је свакако био код куће у Лондону у време поста 1626; тамо је написао Елегиа Прима, своју прву латинску елегију, Чарлсу Диодатију, пријатељу из Светог Павла. На основу напомена Џона Обрија, Чапел је „ишибао” Милтона.[12] Ова прича је сада спорна, иако је Милтон засигурно мрзео Чапела.[15] Историчар Кристофер Хил примећује да је Милтон очигледно био рустикован, и да су несугласице између Чапела и Милтона могле бити верске или личне.[16] Такође је могуће да је, попут Исака Њутна четири деценије касније, Милтон послат кући из Кембриџа због куге, која је значајно погодила Кембриџ 1625.

На Кембриџу је Милтон био у добрим односима са Едвардом Кингом; касније му је посветио „Лајсидас”. Милтон се такође спријатељио са англо-америчким дисидентом и теологом Роџером Вилијамсом. Милтон је подучавао Вилијамса на хебрејском у замену за часове холандског.[17] Упркос томе што је стекао репутацију у погледу песничке вештине и опште ерудиције, Милтон је патио од отуђења међу својим вршњацима током свог боравка у Кембриџу. Након што је једном приликом посматрао своје колеге студенте како покушавају да изведу комедију на бини колеџа, забележио је, „они су себе сматрали галантним мушкарцима, а ја сам их сматрао будалама“.[18]

Милтон је такође презирао универзитетски наставни план и програм, који се састојао од помпезних формалних дебата вођених на латинском о нејасним темама. Његов сопствени корпус није био лишен хумора, посебно његова шеста предигра и његови епитафи о смрти Томаса Хобсона. Док је био на Кембриџу, написао је низ познатих краћих енглеских поема, укључујући „У јутро Христовог рођења“, „Епитаф о дивном драмском песнику, V. Шекспиру“ (његова прва штампана песма), L'Аллегро, и Ил Пенсеросо.

Дела уреди

Поезија и драма уреди

Проза уреди

Напомене уреди

  1. ^ "Wхен I цонсидер хоw мy лигхт ис спент" ис оне оф тхе бест кноwн оф Милтон'с соннетс. Тхе ласт тхрее линес (цонцлудинг wитх "Тхеy алсо серве wхо онлy станд анд wаит") аре партицуларлy wелл кноwн, тхоугх рарелy ин цонтеxт. Тхе поем маy хаве беен wриттен ас еарлy ас 1652, алтхоугх мост сцхоларс белиеве ит wас цомпосед сометиме бетwеен Јуне анд Оцтобер 1655, wхен Милтон'с блинднесс wас ессентиаллy цомплете.

Референце уреди

  1. ^ „Јохн Милтон | Биограпхy, Поемс, Парадисе Лост, Qуотес, & Фацтс”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  2. ^ „Јохн Милтон”. Поетрy Фоундатион. 19. 4. 2018. 
  3. ^ Рогерс, Јохн. „Парадисе Лост, Боок И”. YоуТубе. Архивирано из оригинала 2021-10-30. г. 
  4. ^ МцЦалман 2001, стр. 605.
  5. ^ Цонтемпорарy Литерарy Цритицисм. "Милтон, Јохн – Интродуцтион".
  6. ^ Мурпхy, Артхур (1837). Тхе Wоркс оф Самуел Јохнсон, ЛЛ. D.: Ан ессаy он тхе лифе анд гениус оф Самуел Јохнсон. Неw Yорк, НY: Георге Деарборн. 
  7. ^ Схаwцросс, Јохн Т. (2004). Тхе Армс оф тхе Фамилy: Тхе Сигнифицанце оф Јохн Милтон'с Релативес анд Ассоциатес. Леxингтон: Университy Пресс оф Кентуцкy. стр. 7. ИСБН 978-0813122915. 
  8. ^ Јенкс, Тудор (1905). Ин тхе Даyс оф Милтон. Неw Yорк: А.С. Барнес & Цомпанy. стр. 35–36. 
  9. ^ Форсyтх, Неил (2008). „Ст. Паул'с”. Јохн Милтон А Биограпхy (1ст изд.). Оxфорд: Лион Худсон. стр. 16. ИСБН 978-0745953106. 
  10. ^ Леwалски 2003 п. 3.
  11. ^ Скерпан-Wхеелер, Елизабетх. "Јохн Милтон." Бритисх Рхеторицианс анд Логицианс, 1500–1660: Сецонд Сериес. Ед. Едwард А. Малоне. Детроит: Гале, 2003. Дицтионарy оф Литерарy Биограпхy Вол. 281. Литературе Ресоурце Центер.
  12. ^ а б Дицк 1962 пп. 270–275.
  13. ^ „Милтон, Јохн (МЛТН624Ј)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу. 
  14. ^ Хунтер 1980 п. 99.
  15. ^ Wедгwоод 1961 п. 178.
  16. ^ Хилл 1977 п. 34.
  17. ^ Пфеиффер 1955 пп. 363–373.
  18. ^ Милтон 1959 пп. 887–888.

Литература уреди

  • Мурпхy, Артхур (1837). Тхе Wоркс оф Самуел Јохнсон, ЛЛ. D.: Ан ессаy он тхе лифе анд гениус оф Самуел Јохнсон. Неw Yорк, НY: Георге Деарборн. 
  • Беер, Анна. Милтон: Поет, Пампхлетеер, анд Патриот. Неw Yорк: Блоомсбурy Пресс, 2008.
  • Цампбелл, Гордон анд Цорнс, Тхомас. Јохн Милтон: Лифе, Wорк, анд Тхоугхт. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2008.
  • Цханеy, Едwард, Тхе Гранд Тоур анд тхе Греат Ребеллион: Рицхард Ласселс анд 'Тхе Воyаге оф Италy' ин тхе Севентеентх Центурy (Генева, ЦИРВИ, 1985) анд "Милтон'с Висит то Валломброса: А литерарy традитион", Тхе Еволутион оф тхе Гранд Тоур, 2нд ед (Роутледге, Лондон, 2000).
  • Деxтер, Раyмонд. Тхе Инфлуенце оф Милтон он Енглисх Поетрy. Лондон: Кессингер Публисхинг. 1922
  • Дицк, Оливер Лаwсон. Аубреy'с Бриеф Ливес. Хармондсwортх, Миддл.: Пенгуин Боокс, 1962.
  • Тхомас Стеарнс Елиот "Аннуал Лецтуре он а Мастер Минд: Милтон", Процеедингс оф тхе Бритисх Ацадемy 33 (1947).
  • Фисх, Станлеy (2012). Версионс оф Антихуманисм: Милтон анд Отхерс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-00305-7. .
  • Граy, Тхомас. Обсерватионс он Енглисх Метре. "Тхе Wоркс оф Тхомас Граy". ед. Митфорд. Лондон: Wиллиам Пицкеринг, 1835.
  • Цхристопхер Хилл. Милтон анд тхе Енглисх Револутион. Лондон: Фабер, 1977.
  • Хобсбаум, Пхилип. "Метер, Рхyтхм анд Версе Форм". Неw Yорк: Роутледге, 1996.
  • Хунтер, Wиллиам Бридгес. А Милтон Енцyцлопедиа. Леwисбург: Буцкнелл Университy Пресс, 1980.
  • Јохнсон, Самуел. "Рамблер #86" 1751.
  • Јохнсон, Самуел. Ливес оф тхе Мост Еминент Енглисх Поетс. Лондон: Дове, 1826.
  • Леwалски, Барбара К. Тхе Лифе оф Јохн Милтон. Оxфорд: Блацкwеллс Публисхерс, 2003.
  • А Хисторy оф тхе Цоунтy оф Оxфорд: Волуме 5: Буллингдон Хундред. 1957. стр. 122—134. 
  • Давид Массон. Тхе Лифе оф Јохн Милтон анд Хисторy оф Хис Тиме, Вол. 1. Цамбридге: 1859.
  • МцЦалман, Иаин. ет ал., Ан Оxфорд Цомпанион то тхе Романтиц Аге: Бритисх Цултуре, 1776–1832. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2001.
  • Андреw Милнер. Јохн Милтон анд тхе Енглисх Револутион: А Студy ин тхе Социологy оф Литературе. Лондон: Мацмиллан, 1981.
  • Милтон, Јохн. Цомплете Просе Wоркс 8 Волс. ген. ед. Дон M. Wолфе. Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 1959.
  • Милтон, Јохн. Тхе Версе, "Парадисе Лост". Лондон, 1668.
  • Пецк, Францис. "Неw Мемоирс оф Милтон". Лондон, 1740.
  • Пфеиффер, Роберт Х. "Тхе Теацхинг оф Хебреw ин Цолониал Америца", Тхе Јеwисх Qуартерлy Ревиеw (Април 1955).
  • Росенфелд, Нанцy. Тхе Хуман Сатан ин Севентеентх-Центурy Енглисх Литературе: Фром Милтон то Роцхестер. Алдерсхот: Асхгате, 2008.
  • Саинтсбурy, Георге. "Тхе Пеаце оф тхе Аугустанс: А Сурвеy оф Еигхтеентх Центурy Литературе ас а Плаце оф Рест анд Рефресхмент". Лондон: Оxфорд Университy Пресс. 1946.
  • Саинтсбурy, Георге. "А Хисторy оф Енглисх Просодy: Фром тхе Тwелфтх Центурy то тхе Пресент Даy". Лондон: Мацмиллан анд Цо., 1908.
  • Сцотт, Јохн. "Цритицал Ессаyс". Лондон, 1785.
  • Степхен, Леслие (1902). „Неw Лигхтс он Милтон”. Студиес оф а Биограпхер. 4. Лондон: Дуцкwортх & Цо. стр. 86—129. 
  • Сулливан, Цери. Литературе ин тхе Публиц Сервице: Дивине Буреауцрацy (2013).
  • Толанд, Јохн. Лифе оф Милтон ин Тхе Еарлy Ливес оф Милтон. Ед. Хелен Дарбисхере. Лондон: Цонстабле, 1932.
  • вон Малтзахн, Ницхолас. "Милтон'с Реадерс" ин Тхе Цамбридге Цомпанион то Милтон. ед. Деннис Рицхард Даниелсон, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1999.
  • Wаттс, Исаац. "Мисцелланеоус Тхоугхтс" Но. лxxиии. Wоркс 1810
  • C. V. Wедгwоод Тхомас Wентwортх, Фирст Еарл оф Страффорд 1593–1641. Неw Yорк: Мацмиллан, 1961.
  • А. Н. Wилсон Тхе Лифе оф Јохн Милтон. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1983.

Спољашње везе уреди

 
Џон Милтон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Milton&oldid=27571901”