Дактил
Дактил (δάκτυλος) је тросложна стопа у античкој метрици (–УУ). Кратки слогови се могу сабити у дуг слог, па дактил прелази у спондеј (– –), који га замењује.[1]
Употребљаван је у најпознатијем античком стиху хексаметру, а са пентаметром у елегијском дистиху. У силабичко-тонској версификацији дактилска стопа се састоји од једног наглашеног и два ненаглашена слога, нпр. у облику акценатских целина- застава, врати се.[1]
У руском, а нарочито у енглеском и немачком силабичко-тонском стиху песме у дактилу, као и у осталим тросложним метрима (амфибах и анапест), неупоредиво су ређе од песама у двосложним метрима (јамб и трохеј). Дактилске стопе, помешане са трохејским, налазе се највише у преводима и имитацијама античких стихова.[1]
У српској поезији стихови од чистих дактила, поготову узастопно, јављају се само од случаја до случаја, нпр. 4 стиха у народној шестерачкој песми. Отуда се говори о помешаним дактило-трохејским стиховима (несиметрични осмерац и лирски десетерац).[1]
Референце уреди
Речник књижевних термина, 2001, Уредник - Драгиша Живковић, Романов, Бања Лука.