Википедија

Дејвид Макалоу

Дејвид Гауб Макалоу (енгл. David Gaub McCullough; 7. јул 1933 — 7. август 2022) био је амерички писац, наратор, популарни историчар и предавач.[4] Он је двоструки добитник Пулицерове награде, као и Националне награде за књижевност и прималац је Председничке медаље слободе, највише цивилне награде Сједињених Држава.[4][5]

Дејвид Макалоу
Давид МцЦуллоугх ат тхе Натионал Боок Фестивал ин Wасхингтон, D.C. (2015)
Дејвид Макалоу на Националном фестивалу књига у Вашингтону (2015)
Пуно имеДејвид Гауб Макалоу
Датум рођења(1933-07-07)7. јул 1933.
Место рођењаПитсбург, Пенсилванија
 САД
Датум смрти7. август 2022.(2022-08-07) (89 год.)
Место смртиХингам, Масачусетс
 САД
ПребивалиштеКамден, Мејн[1]
Хингам, Масачусетс[2]
Држављанствоамеричко
УниверзитетЈејл
Занимањеисторичар, књижевник
Активни период1968—2019
Деловањеисторија
РадовиСтаза између мора (1977), Труман (1992), Џон Адамс (2001)
СупружникРозали Инграм Барнс (в. 1954 —  с. 2022)
Деца5
НаградеПредседничка медаља слободе 2006
Пулицерова награда 1993, 2002[3]
Национална награда за књижевност 1982

Његове две књиге награђене Пулицеровим наградама, Труман и Џон Адамс, ХБО мрежа је адаптирала у ТВ филм и минисерију.

Животи и каријера уреди

Младости и образовање уреди

Макалоу је рођен у Појнт Бриз кварту Питсбурга у Пенсилванији,[6] као син Рут (девојачко Ранкин) и Кристијана Хакс Макалоу.[7] Он је шкотско-ирског порекла.[8] Похађао је основну школу на Линден авенији и Шејди Сајд академију, у свом родном граду.[9] Он је један од четири сина. Макалоу је имао „чудесно” детињство са широким спектром интересовања, током која је био активан у спортским активностима и цртању карикатура.[10] Макалоуви родитељи и његова баба, који су му често читали, упознавали су га са књигама у раном узрасту.[8] Његови родитељи често су разговарали о историји, теми о којој он каже би требало чешће да се дискутује.[8] Макалоу је „волео школу, сваки дан”;[10] он је размишљао о многим изборима каријере, у распону од архитекте, глумца, сликара, писца, до адвоката, и једно време је разматрао и могучнос уписивања медицинске школе.[10]

Године 1951. Макалоу је почео да похађа универзитет Јејл.[11] Он је рекао да је била „привилегија” да студира енглески језик на Јејлу због чланова факултета као што су Џон О'Хара, Џон Херси, Роберт Пен Ворен и Брендан Гил.[12] Макалоу је повремено ручавао са добитником Пулицерове награде[13] романописцем и драматургом Торнтоном Вајлдером.[12] Вајлдер га је, каже Макалоу, научио да компетентан писац одржава „осећај слободе” при казивању приче, тако да читалацу исход није очевидан, чак и ако књига није фикција.[14]

Док је био на Јејлу, постао је члан групе Лобања и кости.[15] Он је служио као помоћник у Тајмсу, Лајфу, Информативној агенцији САД и Америчком наслеђу,[12] где је уживао у истраживањима. „Једном када сам открио бескрајну фасцинацију истраживањем и писањем, знао сам да сам у животу пронашао оно што желим радити.”[12] Током похађања Јејла, Макалоу је студирао уметност и дипломирао енглески језик, са намером да постане писац фикције или драматург.[8] Он је дипломирао са почастима из енглеске књижевности (1955).[16][17]

Књижевна каријера уреди

Рана каријера уреди

Након што је дипломирао, Макалоу се преселио у Њујорк Сити, где је радио за Спортс илустратед као приправник.[10] Касније је радио као уредник и писац у Информативној агенцији САД у Васхингтону.[6] Након што је радио дванаест година, укључујући положај у часопису Америчко наслеђе, бавећи се уређивањем и писањем, Макалоу је „осетио да је [достигао] тачку где [би] могао да покуша нешто насамо”.[10]

Макалоу „није очекивао да ће [он] писати историју, али [он] је наишао за причу за коју је сматрао да је моћна, узбудљива и веома вредна казивања.”[10] Док је радио у Америчком наслеђу, Макалоу је писао у слободно време током три године.[10][18] Џонстаунска поплава, хроника катастрофе једне од најгорих поплава у историји Сједињених Држава, објављена је 1968. године[10] уз високе похвале критичара.[19] Џон Леонард из Њујорк Тајмса је рекао за Макалоуа, „Немамо бољег социјалног историчара.”[19] Упркос тешких финансијских прилика,[11] он је одлучио да постане писац са пуним радним временом, уз подршку своје супруге Розали.[10]

Лични живот уреди

Дејвид Макалоу има кућу у Хингаму у Масачусецу од кад се 2016. године преселио из Бостонског кварта Бак Беј; троје од његове петоро деце живе у Хингаму.[2][20] Он има летњи дом у Камдену у Мејну.[1][21] Дејвид је ожењен је Розали Барнс Макалоух, коју је упознао у својој 17. години у Питсбургу. Пар има петоро деце и деветнаест унучади.[22] Он ужива у спорту, историји и уметности, укључујући сликање акварела и портрета.[23]

Његов син Дејвид млађи, учитељ енглеског у Велесли средњој школи у предграђима Бостона, стекао је изненадну славу 2012. године својим говором на сабору школе. Он је рекао матурантима, „Ви нисте ниште пасебно” девет пута у свом говору,[24] који је постао виралан на Јутјубу.[25] Његов син Бил је ожењен за ћерку бившег гувернера Флориде, Боба Грејама.[26]

Референце уреди

  1. ^ а б Роутхиер, Раy (26. 7. 2015). „Давид МцЦуллоугх’с латест боок такес флигхт wитх тхе Wригхтс”. Портланд Пресс Хералд. Приступљено 24. 6. 2019. 
  2. ^ а б Ламберт, Лане (6. 6. 2017). „Ат хоме ин Хингхам, МцЦуллоугх wритес хис неxт боок”. Тхе Патриот Ледгер. Приступљено 24. 6. 2019. 
  3. ^ „Биограпхy ор Аутобиограпхy: Паст wиннерс анд финалистс бy цатегорy”. Тхе Пулитзер Призес. Приступљено 17. 3. 2012. 
  4. ^ а б „Биограпхy ат Симон & Сцхустер”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2008. г. Приступљено 21. 4. 2008. 
  5. ^ Схерман, Јероме L (16. 12. 2006). „Пресидентиал биограпхер гетс пресидентиал медал”. Питтсбургх Пост-Газетте. Архивирано из оригинала 18. 01. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2006. 
  6. ^ а б „Давид МцЦуллоугх Биограпхy анд Интервиеw”. www.ацхиевемент.орг. Америцан Ацадемy оф Ацхиевемент. 
  7. ^ „Давид МцЦуллоугх”. Натионал Боок Аwардс Аццептанце Спеецхес. Натионал Боок Фоундатион. Архивирано из оригинала 15. 4. 2008. г. Приступљено 24. 4. 2008. 
  8. ^ а б в г „Давид МцЦуллоугх”. Тхе Цхарлие Росе Схоw. 21. 3. 2008. 60 мин. ПБС. Архивирано из оригинала 30. 4. 2008. г. 
  9. ^ Схерман, Јероме L (16. 12. 2006). „Пресидентиал биограпхер гетс пресидентиал медал”. Питтсбургх Пост-Газетте. Архивирано из оригинала 18. 01. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2006. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з „Давид МцЦуллоугх Биограпхy анд Интервиеw”. www.ацхиевемент.орг. Америцан Ацадемy оф Ацхиевемент. 
  11. ^ а б Хоовер, Боб (30. 12. 2001). „Давид МцЦуллоугх: Америца'с хисториан, Питтсбургх сон”. Питтсбургх Пост-Газетте. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 21. 4. 2008. 
  12. ^ а б в г Цоле, Бруце. „Давид МцЦуллоугх Интервиеw”. Натионал Ендоwмент фор тхе Хуманитиес. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 22. 4. 2008. 
  13. ^ „Биограпхy”. Тхортон Wилдер Социетy. Приступљено 22. 4. 2008. 
  14. ^ Болдуц, Бриан (18. 6. 2001). „Дон'т Кноw Муцх абоут Хисторy”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 18. 6. 2011. 
  15. ^ Роббинс, Алеxандра (2002). Сецретс оф тхе Томб: Скулл анд Бонес, тхе Ивy Леагуе, анд тхе Хидден Патхс оф Поwер . Бостон: Литтле, Броwн анд Цомпанy. стр. 127. ИСБН 978-0-316-72091-5. 
  16. ^ „Ортходоx Цхурцх Патриарцх анд Ентертаинер Лена Хорне Амонг Хонорарy Дегрее Реципиентс ат Yале Университy” (Саопштење). Yале Университy. 25. 5. 1998. Приступљено 21. 4. 2008. „Давид МцЦуллоугх градуатед фром Yале ин 1955 wитх хонорс ин Енглисх литературе анд беган хис цареер ас wритер анд едитор фор Тиме Инц. ин Неw Yорк Цитy.” 
  17. ^ „Давид МцЦуллоугх”. ПБС. Архивирано из оригинала 03. 01. 2008. г. Приступљено 21. 4. 2008. 
  18. ^ „Давид МцЦуллоугх биограпхy: Тхе Цитизен Цхроницлер”. Натионал Ендоwмент фор тхе Хуманитиес. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. Приступљено 12. 4. 2008. 
  19. ^ а б „Јохнстоwн Флоод: Ревиеwс анд Праисе”. ЕлецтрицЕггплант. Архивирано из оригинала 14. 08. 2007. г. Приступљено 23. 4. 2008. . Тхе бестселлинг аутхор Ерик Ларсон хас wриттен тхат Тхе Јохнстоwн Флоод wас а боок тхат цхангед хис лифе. Хе фоунд ит фулл оф "суспенсе, драма, цласс цонфлицт, дире гоингс-он." Ларсон децидед то wрите ин тхе саме генре, wхат хе цаллс "нарративе нонфицтион," анд тхоугхт Макалоу'с боок "а Баедекер фор хоw то го абоут ит. I аналyзед хис соурце нотес анд оутлинед тхе сторy цхаптер бy цхаптер, то трy то дивине јуст хоw хе дид ит. Анд судденлy I хад мy цомпасс. Тхе ресулт wас Исаац'с Сторм." ААРП Магазине, Април/Маy, 2015,10.
  20. ^ Стацкполе, Тхомас (30. 4. 2019). „Тхе Интервиеw: Хисториан Давид МцЦуллоугх”. Бостон. Приступљено 24. 6. 2019. 
  21. ^ Алдрицх, Иан (9. 10. 2012). „Тхе Биг Qуестион: Wхат’с тхе Футуре оф Хисторy?”. Yанкее. Приступљено 24. 6. 2019. 
  22. ^ „Давид МцЦуллоугх”. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 18. 4. 2009. г. Приступљено 3. 1. 2009. 
  23. ^ „Давид МцЦуллоугх: Паинтинг Wитх Wордс”. ХБО. 2009. Приступљено 3. 1. 2009. 
  24. ^ Броwн, Б (5. 6. 2012). „Wеллеслеy Хигх градс толд: “Yоу’ре нот специал””. Тхе Сwеллеслеy Репорт. Приступљено 24. 6. 2019. 
  25. ^ „Теацхер дефендс "Yоу'ре нот специал" спеецх”. ЦБС Неwс. 11. 6. 2012. Приступљено 20. 6. 2012. 
  26. ^ Блацкман, Анн (9. 7. 2000). „Таке Ноте оф Боб Грахам”. Тиме (на језику: енглески). ИССН 0040-781X. Приступљено 22. 8. 2018. 

Спољашње везе уреди

 
Дејвид Макалоу на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dejvid_Makalou&oldid=26187914”